27. маја 2008. године је ухапшен Душан, отац Драгице Јанковић. Од тада до данас је прошло пуних осам година.

„Све ове године смо се обраћали свим институцијама и појединцима који би требали да се баве овим питањем, не злочинаца, већ људи који потпуно невини робијају само зато сто су часно и поштено учествовали у стварању Републике Српске. Сви ти разговори су се свели само на празне приче и обећања… Након 8 година могу само реци да живимо у држави у којој нема правде и правичности, у држави гдје си препуштен на милост и немилост оних који не знају основне вриједности у животу, а то је људски живот и породица“ – каже Драгица Јанковић.

Драгица и њен отац знају како је тешко, и у исто време величанствено – бити човек, јер кад се страдање претвори у свакодневну бригу ту улогу туге преузима брига за живот и трајање.. Политика и политичари раде своје, а неправда расте као квасац… Можемо само рећи – Не дозволите да вас преплави, будите храбри као и до сада, а сви ћемо помоћи колико је у нашој могућности да се неправда некако и некад исправи, дао вам само Бог мира у душама вашим до тада, нека вас чува и храбри… Здрави били, до слободе!
Да се не заборави и неправедно страдање Душана Јанковића и свих НЕВИНО заточених Срба, поновићемо причу о њему…

Драгица, кћерка Душана Јанковића, написала је на свом фејсбук профилу потресно сведочанство о пресуди суда БиХ који је за „ратне злочине“ на 21 годину осудио њеног оца, за злочин у коме није учествовао – на месту на коме уопште није ни био…

„Мој отац Душан Јанковић осуђен је пред Судом БиХ за ратне злочине на 21 годину. Надам се да  ће једног дана сва голгота кроз коју је прошао мој отац угледати свјетло дана. Током цијелог поступка трудили смо се бројним свједоцима и материјалним доказима да докажемо његову невиност, али то је било немогуће доказати пред Судом и Тужилаштвом БиХ. Тамо не требаш бити крив, довољно је да си Србин“.

Драгица даље сведочи да се против њеног оца водила монтирана истрага, монтирана оптужница, монтиран процес и на крају монтирана пресуда. Каже да се против тога нису могли борити јер су оптужени људи „препуштени на милост и немилост Сипи, Суду и Тужилаштву БиХ“, а они и њихове породице никакву помоћ ни од кога немају. 

tuzilastvo bih

ОПТУЖЕН ПО КОМАНДНОЈ ОДГОВОРНОСТИ

„Када је мој отац ухапшен оптужен је по командној одговорности и да је физички био присутан у конвоју за Корићанске Стијене, који је превозио несрпско становништво које је напуштало општину Приједор, и том приликом је издвојен један дио мушкараца и побијен. Сав руководни кадар из полиције је свједочио и рекао да Душан Јанковић није био командир у вријеме када се злочин десио, нити начелник, да би тадашњи командир изашао пред суд и рекао `ја сам тад био командир, није био Душан Јанковић, начелник је био покојни Симо Дрљача`.“

Након тога су му са оптужнице скинули командну одговорност, али остала је оптужба за „физичку присутност – да је био у полицијском голфу на челу колоне“.

ФИЗИЧКО ПРИСУСТВО ИЗМИШЉЕНО

„То је апсолутно смијешно за неког ко је радио у полицији као професионалац са факултетом да иде у пратње конвоја са Интервентним водом. Од 1.200 муслимана из конвоја нико га у конвоју није видио, нико на суду није рекао да је био у конвоју. Мој отац је рођен на Бенковцу, основну школу је завршио у Козарцу, када је почео радити у полицији радио је у Козарцу. 19 година прије рата радио је као вођа саобраћајног сектора Нови Град – Верићи, и самим тим је био јако добро познат муслиманском локалном становништву. На суду се испоставило да је највећи број муслимана у конвоју био управо из Козарца. Нико од 1.200 муслимана није свједочио на суду да га је видео у конвоју, неки су одбрани дали изјаве да он није био у конвоју, али суд није дозволио да они свједоче“.

„Они који су `видјели` мог оца у конвоју су Срби који су били у конвоју, и да би себе спасили свједочили су лажно против њега. Први је нас комшија, прва кућа до нас Лука Гњатовић и Витомир Лакић, два возача `Аутотранспорта` који су дали изјаве Сипи да је Јанковић био присутан у конвоју и да се он ту све питао. Само на основу њихове две изјаве мој отац је ухапшен.
Касније су на суду Гњатовић и Лакић изјавили да су били натјерани од истражиоца Сипе Мевлудина Мујезиновића и Ејупа Зукића да потпишу да је Јанковић био у конвоју, али суд није прихватио мијењање исказа“.

ОПТУЖИЛИ ГА ИЗВРШИОЦИ ЗЛОЧИНА ДА БИ СЕБИ УМАЊИЛИ КАЗНУ

„Како никог од муслимана нису нашли ко је видио Јанковића у конвоју, почели су са уцјенама директних извршилаца злочина који су били у конвоју. Кренуло се у склапање споразума о признању кривице – `нећеш добити 40 година, признај злочин, покај се и реци да си видео Душана Јанковића у конвоју и добићеш 11 година`.
То су урадили Дамир Иванковић и Љубиша Ћетић, осуђени су на 11, односно 14 година. Они су побили муслимане на Корићанским Стијенама. Да би добили мање затворске казне лагали су на Суду да су видјели Јанковића у конвоју. То су нељуди којима ниста није свето, који те гледају у оци и лажу.
Тужитељица Славица Терзић свим силама се трудила да Душан Јанковић буде осуђен и успјела је у томе.“

Професор Душан Јанковић 2005. фото: лична архива

БОРИЋЕМО СЕ И ДАЉЕ, НЕ ОДУСТАЈЕМО

Драгица Јанковић, кћерка невино осуђеног Душана Јанковића, већ осам година покушава на све могуће начине да докаже да је њен отац неправедно оптужен и затворен на 21 годину, од стране злочинаца који су злочин извршили и Тужилаштва које је то организовало, као и суда који је донео пресуду – само зато што је Душан Јанковић Србин. Обратила се свим институцијама које се баве и које би требале да се баве овим питањима и ништа није успела да уради, јер, како каже „само обећају и на крају ништа не ураде“.

dragica„Али нисмо се предали и нисмо поклекли, боримо се и даље…“ – каже на крају Драгица Јанковић.
И отац, сада др Душан Јанковић – се не предаје, докторат на тему саобраћаја, који му је одобрен 2008. пре хапшења, одбранио је пред комисијом која је дошла у затвор у Фочи у фебруару ове године.

—–
Ако ће овај текст помоћи да се покрену људи у Републици Српској и Србији који би требали да се баве свим овим – неправедно осуђеним Србима у затворима у Босни и Херцеговини – онда ће то бити наш допринос победи истине. Надамо се да ипак има људи од струке, и морала и части, да се организују и својим стручним радом доведу до резултата – да се сви невини Срби ослободе из затвора, где су затворени само зато што су Срби.

facebookreporter.org/2016/05/27/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0-%D0%BE-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83-%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD/

 

1 глас