Пише: Захар Прилепин

РАЗГОВАРАО сам с једним Немцем. Током разговора сам се сетио да имам познанике који одлично познају данашњу немачку музику, да имам познанике који се одлично разумеју у фински филм, да девет од десет Руса може да наброји по десет француских извођача и десет француских глумаца, или италијанских, да не говорим о енглеским.

А у Европи нико ни у једној од наведених земаља – баш нико – о данашњој Русији не може да каже ни реч: они не знају никога.

Немац ми је мирно одговорио да они Русију традиционално сматрају периферијом, а нико се не интересује за периферију.

Елем, ја сам увек и говорио да су смешни и жалосни наши домаћи „Европљани” — које нико, осим њих самих, Европљанима није сматрао, нити ће сматрати.

Посебно смо, наравно, говорили о Украјини и ја сам свом саговорнику напоменуо како је Мајдан на самом почетку ишао на турнеју по Немачкој — девет од 10 Немаца уопште није знало да постоји таква земља – Украјина, нити да то није Русија.

(Све је то бацало посебну светлост на Порошенкове речи да се „Украјина враћа кући, у Европу” — јер код куће нису били свесни да имају таквог рођака).

Мој саговорник је, с немачком иронијом (без осмеха), рекао да се не слаже јер се већ тада чуло за Украјину пошто је један немачки политичар управо у то време био ухваћен с кокаином и пет уркајинских проститутки.

Овде, вероватно, треба прецизирати да мој саговорник навија за Украјину и свим силама се противи руском империјализму. Али, он је једноставно поштен и директно говори о ономе о чему се обично не прича.

Јадна су сва ваша пренемагања на тему „повратка у цивилизацију”.

Нас су сматрали периферијом и у XVIII веку када смо изградили Санкт Петербург, када се Катарина Велика дописивала с Волтером.

Сматрали су нас периферијом у XIX веку, када су овде живели и стварали Достојевски, Толстој, Мусоргски и Чајковски, који су променили целу светску културу.

Нису престајали да нас сматрају периферијом ни у XX веку, када смо контролисали пола планете и осећали се у свемиру као код куће — док су нас велике европске нације гледале кроз дурбин одоздо.

Загазисмо у 21 век, а „пукови” утучених руских (и мајданствујушћих) лакрдијаша све марширају и марширају „магистралним путем човечанства”. Само, то просвећено човечанство њих не види, па их не види.

Иди, Микола, иди. Једва чекају да те приме.

Где је Микола, питају се. Без њега је у Европи промаја и досада.

fakti.org/rossiya/prilepin-idi-mikola-idi-u-evropu-koja-i-ne%20zna-da-ukrajina-postoji

1 глас