Снага глобалне политичке илузије најбоље се види по веома наглашеној улози САД у свим светским кризама и ратовима. Велика Британија тако испада само једна европска државица, која је некада била империја, а онда је својим колонијама дала независност и сада она више нема никакву глобалистичку моћ. И делује као прирепак моћне Америке – „светског полицајца“.

Главни играчи на светској позорници данас су тако зла и насилна империјална Америка, економски све „надуванија“ Кина (иако не располаже никаквим другим технологијама осим западњачким), и стара добра Русија која се издиже из пепела, након распада комунистичког СССР-а и толико жестоко се наоружала, да их се чак и Америка и читав НАТО много плаше. Осим наоружања, гаса, нафте и тајкуна (који је пљачкају и носе паре у Лондон) тешко је рећи шта Русија још има.

Али, све ово нема везе са реалношћу ако имате у виду глобализам који се пред нашим очима одиграва. Глобално значи нешто што обухвата читав свет (који је у облику сфере), а суфикс „изам“ значи процес. Дакле, ако постоји неки политички процес који обухвата читав свет, значи да постоји НЕКО толико моћан да СВОЈОМ ВОЉОМ тиме и управља.

Како се у тај глобализам уклапају тако различите „велике силе“ попут САД, Кине, ЕУ и Русије које су стално у неком притајеном страху једна од друге и могућем конфликту? Па очигледно је да их нема као реалне опасности по глобалистички процес. Ове силе су данас само политичка илузија. Политичка карта света је илузија по којој се игра велика политичка представа. И она је из нечије главе режирана.

За режију је неопходна прича (драма). А драму вуку конфликти држава. Хегеловом дијалектиком створена је синтеза са глобалним институцијама: УН и НАТО полиција.

Оваква илузионистичка драматургија логично је може се водити само из једног веома моћног центра који има пипке свуда у сваком кутку ове планете и та глобална хоботница данас јесте Велика Британија. Њу не чини само Уједињено Краљевство, не чине је само земље Комонвелта, нити само њене бивше колоније (које су неформално ипак остале колоније), већ ови империју данас заиста опслужује читав свет. А ту су Русија, Кина, САД, Индија, Бразил, Аргентина, Шпанија (коју је хоботница преко својих комунистичких бунтовника жестоко давила током шпанског грађанског рата) итд. Јапан је одавно удављен. И Србија је ту одавно, чврсто приграбљена након ликвидације Обреновића. Данас се британска агентура у Србији више и не скрива, већ ради као код своје куче. Ту је и супердржава ЕУ (у којој су заробљене некадашње силе Немачка и Француска са Холандијом и скандинавским земљама ), те читава Африка и Арабија коју хоботница тренутно дави новим милитантним исламом.

Сама реч „ислам“ значи преданост (потчињеност) богу и ова религија само по себи уопште није милитантна. Напротив, исламисти су веома побожни и послушни, јер је ова религија модификовано хришћанско учење. Хуманост ислама се најбоље види из исламског банкарства које не дозвољава камату, и то је оно што глобалним банкарима из Лондона смета. Зато је идеја да се ово банкарство преузме тако што ће се Муслиманима преотети вера и прекомпоновати у ново учење које ће камату одобравати.

Преко британског прирепка, Сауди Арабије, уведен је тако исламски фунадаментализам (процес преобликовања ислама који тобоже тежи да преко „Светог рата“ одржи „праве“ темеље своје вере које су направили језуити). Наравно ради се о перфидном моделирању исламског учења тако да се он заснива на терору (Џихаду) као религијском покрету. Монструозни злочини које ови исламисти наводно спроводе над западним мировњацима и хришћанским цивилима пуне глобалистичке медије које контролише јудео масонерија и убеђујући читав свет у неопходност војне интервенције међународних НАТО снага.

И сви ови исламисти су, види се из медија, на неки начин повезани са Британијом. Дакле, глава милитантног ислама и њиховог настојања да створе своју велику исламску државу није нигде другде до у Лондону.

Занимљиво је да се код нас у Србији историчари углавном баве Немачком и Русијом (користећи се често енглеском историјском литературом која је углавном фалсификована), а историја стварања Велике Британије се код нас ретко изучава. И ово је заслуга масонерије.

Енглези су, да не буде забуне, такође жртве ове империјалистичке политике некадашњих венецијанских трговаца. Терористички напади по аутобусама, подземној железници Лондона, отмице деце и њихова брутална убиства која пуне насловне стране енглеских медија, педофилија, огроман увоз Африканаца и милитантних исламиста у Енглеску, само су део терора којим су Енглези деценијама изложени. Баш као Ирци и Шкоти.

На, жалост неки наши историчари праве велику грешку кад поистовећују Велику Британију са Енглеском. Енглеске више нема и она је само илузија, а глобално распрострањена Велика Британија је сурова реалност.

Шта је у основи глобализма? Какав је то друштвени систем? Глобализам је комунизам.

На латинском „комунис“ значи општи заједнички,. Комуна на српском језику значи општина (нагласак је на слову „и“ и немојте ову реч одмах повезати са локалном самоуправом, јер у значену ове речи и држава се може назвати општином). Организована општина, која има своју економију (привреду) војску управо се зове се држава. Ова реч тако означава нешто заједничко. Наставак – изам(исмос) је процес. Комунизам је тако процес стварања нечег општег, заједничког. Када се читав свет жели прогласити јединственим слободним (либералним) тржиштем, без граница, када читавим светом треба да управља (одржава га) једна влада, да га чува једна полиција (НАТО) да се сви грађани света споразумевају истим језиком, да имају исте личне карте (са истим чипом у истој бази података), када се сви приклоне истој култури (сатанистичком култу), када се служе истим новцем или једу исту храну (која није са локалног земљишта већ се транспортује глобално преко ФАО и програма Циодеx алиментариус УН-а ), онда читав свет постаје једна велика комуна – општина.

Тајна глобалног комунизма

Комунизам се код данашњих политиколога дефинише као друштвено уређење у коме нема приватне својине, већ је она опште власништво. Истина је, међутим, да је комунистичко друштво заправо лишено сваке имовине (која ће физички и даље постојати) али је обични људи неће поседовати, што значи да ће бити лишени могућности да њом тргују. Тако у комунизму, нећете моћи, као грађевинац, да свом комишији, који производи млеко и сир, јаја, направите кућу или стају, а да вас он за узврат неколико година храни, по робно-услужном уговору. Не. Мораћете да имате платну картицу и само ће влада (властелин) у њу моћи да запише колико сте ког дана радили и која је вредност у новцу којим на основу тог рада располажете. Онда по храну (млеко и сир) идете у супермаркет (који само он снабдева) који има електронски читач стања ваше картице и тамо купујете млеко и сир. Наравно, исти онај сир који је ваш комшија на исти начин валоризовао у супермаркету. Сваки покушај да до сира и млека дођете на други начин биће спречен (већ сада вам преко медија усађују у мозак да је код сељака све отровно и само су страни супермаркети поуздани за куповину хране).

Комунистичко тј. глобалистичко друштво је тако смишљено да ће се разменом добара бавити само аристократија, док ће робови- бити лишени сваке имовине па тиме и робне размене. Национализација ће бити општа глобалистичка „борба за слободу“ од капиталистичке тираније.

Дакле, сва трговина ће бити контриолисана и такозвана либерализација је само прикривени процес тајне и прикривене куповине свих инфраструктурних објеката коју спроводе парама аристократије масонски тајкуни широм света. Пошто властела не плаћа порез на промет и зараду, све паре иду преко Кајманских и Девичанских острва.

Тако обични људи више неће имати папирни новац, већ електронску картицу са чипом на којој ће писати колико ће моћи да једу (и да ли ће моћи ако нису послушни), да пију, у каквом и коликом стану да живе, шта да обуку итд. Комунизам је лишавање човека елементарног испољавања воље и идеја. Комунизам је свет без имовине.

На жалост, људи који данас заступају глобалистичке идеје овога углавном нису свесни или себе због припадања некој тајној организацији, која им испира мозак и здрав разум, виде као изостављене из ове опште комунизације. Ситни, масони из плавих ложа широм света дубоко верују својим учитељима.

Људска права су зато стално тема некаквих европских и светских организација које се тобоже баве њиховом афирмацијом. Пошто ове НВО организације финансира скривена елита (аристократија) очито је да се преко њих кроје закони који заправо људима сва индивидуална права одузимају. Никада нећете од ових људи чути друго осим да је глобализам сјајан, јер може свуда да се путује без пасоша, без граница. Путовања у оквиру свакакве међународне сарадње су само сладуњави мамци којима се они навлаче на идеју глобализма. Ови глобалистички кадровици заправо најмање познају земљу из које имају етничко порекло.

Овај план глобализације (комунизације) зацртан је одавно. Ево неколико цитата које Вилијам Купер наводи: „…Данас вам кажем да ни једна нација у свету не треба да буде остављена изван глобалног система који правимо… они од вас који су данас дипломирали живеће глобалним животом…“ (Из обраћања америчке државне секретарке Мадлен Олбрајт, иначе Јеврејке азијатског порекла, студентима на масонском Харвард универзитету, од 5. јуна 1997., на церемонији додела диплома.)

„Ево једног оптимистичког разлога да верујемо да ће јединство преваладати… Кладим се да ће у наредних 100 година, националност какву данас познајемо, бити застарела; све државе ће прихватити једну глобалну власт. Фраза „грађанин света“је кратко била у моди средином 20- тог века, али ће попримити стварно значење до краја 21. века.“ (Строб Талбот у колумни магазина ТИМЕ од 20. јула 1992).

(Одушевљење кованицом „грађанин света“ или „Европејац“ је чиста комунистичка индоктринација. Данас је то у Србији код младих англиканофила „ин“, а националиста је „обсолате анд примитиве“).

„Циљ је да створимо нов друштвени уговор за глобалну економију… Ако постоји име за Клинтонов политички приступ, он је следећи: политика једне нације“. (Сидни Блументал помоћник председника Клинтона, у ствари његов медијски промотер и шаптач, на говору у Кенеди школи, при Харварду, 24. априла 1998.

(„Кенеди школа“ је слична комунистичкој кумровачкој школи. Обе су направљене за ментално обликовање политичких кадровика. „Кенеди школа“ своје кадрове шаље по читавом свету на испомоћ марионетским владама).

Психолошки профил данашњих политичара, и код нас и у свету је зато исти: то је типичан пример младог „скојевца“ задртог идеолошком догмом и који је спреман да се бори за идеју (за фикцију), која ће променити свет, за свет без граница, за свет правде и благостања, за боље сутра, за прекосутра и будућност наше деце итд. Дакле, апсолутна фиксираност за нешто апстрактно и неопопљиво. Ако је интелигенција способност човека да проблем решава тако што ствари упрости што је могуће више, како би видео саму суштину, ови глобалистички кадровици то нису у стању. Они нису у стању да било шта сагледају у свом фундаменту, па нису у стању конструктивно ни да размишљају. Они се искључиво држе општих места, општих појмова, појмовних фраза које су научили на памат и њих понављају. И то постаје њихова догма.

И такву психолошку и идеолошку структуру могуће је спровести само код младих мозгова без фундаменталног знања и неспособних за самостално конструктивно процесуирање . Како би се фиксирали за одређену догму важно је да се на њој што брже оствари њихове егзистенција (са што више незарадјеног новца), висока друштвена позиција која им потхрањује его и одржава сујету. Зато су смишљене разне фалш школе, лажне дипломе, докторати, којекакве „важне“ државне функције и сл. У ствари сви ови људи ни о чему не одлучују, јер то и нису у стању док их „неко“ не посаветује. И са таквим „скојевцима“ се гради глобални комунизам као „нови врли свет“ у коме ће све бити измешано тако да ништа више неће имати индивидуалан препознатљив облик.

Глобална комуна у којој ће се мушкарци понашати као жене (удавати се за партију и друштвене функције, како би били заштићени и дошли до новца), жене ће живети у илузији да су равноправне ( а заправо ће постати лак плен и обичне робиње које нико више неће моћи да заштити), деца ће се масовно васпитавати као кретени подложни свакаквом утицају медија и настаће општи губитак особености и идентитета. Млади људи се данас све више и понашају као кретени који имитирају белосветске будале не схватајући њихову безвредност. Имитација постаје доминантна облик духовног испољавања.

Некада су се људи трудили да на фотографијама изгледају што лепше, а данас је у моди „селфи“ у коме је важно изгледати што кретенскије. Имате ли ви фотографију на којој се плазите или показујете непристојне гестове? Тони Блер се управо може похвалити једном таквом са студија на Оксфорду. Управо његова незрелост је била „мајсторима за људске душе“ назнака да он може бити њихов кадровик у глобалном злочиначком подухвату.

Уопштене фразе уместо конкретног и опипљивог

Погледајмо на једном актуелном примеру како ове глобалистичке креатуре конкретно функционишу.

Многи људи у Србији имају проблем са клизиштима. Да би се ови спречило, потребно је што пре санирати земљиште тако да се вода одведе на другу страну. (Хидроелектрана Ђердап је главни узрочник нагомилавања подземне воде у источној Србији). Дакле, треба хитно извршити пошумљавање, прокопати канале, утврдити насипе. Све ово раде људи (углавном мушкарци јер су природно обдарени физичком снагом) уз помоћ багера, ако нема багера ту су лопате. Наравно, поседовање грађевинских машина се и данас строго контролише, и њих не може имати свако, већ то надзиру тзв. безбедносне структуре. Колико је само један багер опасан видели смо 5. марта 2000. За разлику од животиња, мушкарци су веома организована заједница која смишљеним радом пркоси природи и кроти је већ хиљадама година.

Али, данас сејачи илузија и контролори грађевинских машина намећу уместо лопата и рада некаквог Марка Благојевића, НВО кадровика и сличне масоне који имају једини циљ да замајавају народ. Зато ће они проблему приступити искључиво вербално и отприлике овако: проблему са клизиштима се мора приступити систематски и то дугорочно.

Прво се мора од донатора наћи новац (као да ће новац да држи лопату) или се морају узети веома повољни или што повољнији кредити од иностраних кредитора, па се мора формирати посебан фонд. Онда се мора дугорочно направити прецизан план којим ће се тачно утврдити шта је потребно за санацију терена. Мора се формирати посебна комисија које ће сачинити списак свих потенцијалних и активних клизишта (иако таква мапа постоји одавно). Имплементација плана санације онда подразумева да се именују посебни извршиоци који ће заједно са одређеним институцијама и стручним и надлежним службама извршити детаљну анализу постојећих капацитета за санацију и одредити њихове приоритете.

За надгледање извршавања постављених задатака мора да постоји и посебно надзорно тело како би се средства усмеравала тачно по дефинисаним приоритетима. Читавом проблему се мора приступити и интегративно што значи са заједничким учешћем свих релевантних фактора (што укључује и обичне угрожене грађане) који ће онда прецизно утврдити, свако у свом ресору, план и програм мера које се морају спровести како би се на најбољи могући начин приступило расподели средстава за санацији терена на локалу. Морају се дефинисати и рокови, а проблем често представља и непостојање законске регулативе, коју је онда потребно променити, донети подзаконске акте, извршити притисак на владу, на локалну самоуправу, на бла, бла… итд….

Морамо, морамо и морамо основна је реч на којој почива уопштено размишљање ових глобалних „скојеваца“, који апсолутно нису у стању да било шта конкретно нити организују нити одраде.

Наравно, док се анализира, сагледа, имплементира, оснује фонд, вода је однела читава села. И то у Србији опстаје деценијама. И све је перфидно смишљена игра у којој се стално мењају кадровици. У комунизму све почива на кадровима (имбецилним).

Дакле, већина људи данас није у стању да се саморганизује. Ако негде то и успеју, масонерија и њена агентура из безбедносних служби ће настојати да такве скупове разбију. Разбијање сваког јединства које није под контролом аристократије, непожељно је. И сви штрајкови побуне које не предводе (зарад заглупљивања и манипулације британски агенти ) по правилу су неуспешни. И сам народ закључује (дијалектички) да је неспособан за самосталан живот и за поседовање сопствене (националне) државе. Дакле, нека нас странци држе, нека држе наше руднике, имовину, багере, њиве, храну, фабрике, путеве… Нека нас лече (трују и зраче и сакате) и школују (индоктринирају) јер ми смо неспособан и глуп народ. Да ли сте и ви то закључили? На жалост, многи у Србији јесу. И масонерија им у томе стално помаже.

Ивона Живковић / Таблоид

www.vaseljenska.com/misljenja/prizori-novog-veka-laz-kao-jedina-istina-i-igra-sa-iluzijama-koje-maskiraju-realnost/

5 гласовa