Многобројни читаоци „Борбе за веру“ обратили су се молбом нашем уваженом сараднику проф. др Србољубу Живановићу да публикује свој православно-антрополошки осврт на креационизам и тзв. теорију еволуције. Професор Живановић се љубазно одазвао упућеним молбама, на чему му се овом приликом захваљујемо и у име наших цењених посетилаца и у своје лично име. Запажени текст професора Живановића следи у наставку.

Уредништво

+ + +

Велики број образованих људи ми поставља питања о теорији еволуције и ставуантрополога о креционизму и о еволуцији човека. Покушаћу да дам један одговор којипокушава да удовољи знатижељи читалаца, како оних образованих тако и оних који о томенису много размишљали.

Још је у класичној Грчкој, као и у Риму постојало више веровања да се разне врстеорганизама, које се налазе у природи могу да се трансформишу једна у другу. О томе су на пример говорили и познати Грчки филозофи Анаксимандер и Емпидокле. У класичнимсписима налазимо велики број митолошких прича и бајки у којима се говори о претварању људи у животиње и обратно. У средњем веку је постојало мишљење да се животиње могу да развију из неорганских материја. Ово је наравно било у супротности са учењемхришћанске цркве. Веровало се и да се мушице развијају из распаднутог меса. Хришћани и Јевреји су своја веровања заснивали на ономе што пише у Књизи о постању Светог писма,односно да су врсте живих бића онакве какве их је створио сам Господ. У седеамнаестом иосамнаестом веку велики број научника се бавио питањем порекла врста. Међу њима сеистакао Карл Лине, који се направио свеобухватну систематику живих бића и који је свакојврсти наденуо латински назив. Његова класификација живих бића је и данас у употреби. Лине је лично говорио да је у почетку својих истраживања веровао да постоји могућностстварања нових врста животиња, као и да постоји могућност преласка једних врста у друге. Међутим, захваљујући својим истраживањима, уверио се да је то немогуће, па је пред крајсвога живота написао: ”Tot sunt species quoad ab initio creavit infinitum ens”. У преводу насрпски језик то гласи: “Врсте су онакве какве их је првобитно створио бесконачни Творац“. Тако је Лине одустао од теорија еволуције.

Разматрајући теорију еволуције, односно разне теорије у науци које говоре оеволуцији живих бића, о неједнакости раса, о могућности преласка једне врсте у другу, о природном одабирању јединки и преживљавању најспособнијих и сл. треба да знамо да сусве те теорије настале у свету у коме је постојао робовласнички систем. У том периоду сусе шириле империје, колонизовани су разни народи па је било потребно да се нађе и неко “научно” оправдање зашто неке људе треба сматрати нижим бићима који треба да будупотчињени, док други као “виша” раса треба да буду господари, за које ће робови да раде као физичка снага. Најдаље у томе схватању су ишли национал социјалисти у Немачкој начелу са Хитлером који су тврдили да су Аријевци Немци виша раса, а да на примерсловенски народи представљају нижу расу која треба да служи Аријевцима. И у“слободној” Америци у САД су све до 1967 године били на снази поједини расистичкизакони. Без обзира што је Врховни суд САД укинуо те законе, предрасуде и даље постоје у овој “напредној” земљи. Неморалан и неоправдан расизам и даље постоји у САД.Еволуциона теорија коју је поставио Чарлс Дарвин, који је тврдио да само најспособнији инајјачи примерци у свакој врсти преживљавају и да се на тај начин врши природно одабирање унутар врста сасвим је одговарала колонијалном поретку империјалних силакоје су шириле свој утицај у Африци, Азији, Аустралији и Америци. Колонијалне силе сунаметале своје људе као господаре, јер су они припадали вишој и способнијој раси уодносу на нижу расу покорених народа. Култура империјалних сила наметнута јепотчињеним народима, а њихове традиције и култура су запостављане и уништаване. Већод самог почетка, од прве појаве Дарвинове теорије еволуције појавиле су се и озбиљнекритике. Постављене су и друге теорије еволуције. У Енглеској је Самјуел Батлер (Samuel Butler) разрадио своју, нешто другачију теорију еволуције, која насупрот Дарвину сматра дапостоји урођена склоност сваке врсте да преноси поједине особине са једне генерације на другу, унутар сваке врсте. Има више таквих теорија.

Руска Академија наука у Санк Петербургу је у другој половини деветнаестог векарешила да провери да ли су тачне теорије еволуције и оно што се сматрало да постојевише и ниже расе људи. Занимало их је да ли је тачно да они који су сматрани вишим испособнијим треба да господаре над онима који су нижи и мање способни и којима јесудбина доделила да раде као робови. У то време се сматрало да баш на Папуи Новој Гвинеји живе најпримитивнији људи. Из тог разлога је Санкт Петербуршка Академија наукаангажовала Миклуха Николајевича Маклаја, светски познатог антрополога, чија суистраживања у Африци и другим деловима света већ била добро позната. Наложили су му да бродом Витез одпутује на Папуу Нову Гвинеју, изврши антрополошка проучавањастановника Папуе и утврди да ли су они исти као и савремени Европљани, или су можданека нижа раса људи. Миклухо је у два наврата боравио на Папуи Новој Гвинеји, вршио јепроучавања тамошњих људи, научио један од њихових језика и утврдио да не постојеникакве разлике између Папуанаца и Европљана. Тако је захваљујући теренскимистраживањима Миклуха Николајевича Маклаја оспорена Дарвинова теорија еволуције.

У међувремену више научника је покушавало да модификује Дарвинову теоријуеволуције. Дошло се до нових сазнања у општој биологији, физиологији и другим наукама. Дарвин се прославио својим опсервацијама у џунглама Амазоније, на Патагонији иГалапагоском архипелагу. Запазио је да посебни услови живота делују на живе организметако да се они прилагођавају захтевима средине у којој живе. Већина биолога друге половине деветнаестог века била је одушевљена Дарвиновим запажањима и прихватила је пуним срцем његову теорију еволуције. У следећем, двадесетом веку, многи научници сусе трудили да пронађу нове доказе теорије еволуције. Тако је Т.Х.Морган одбациомогућност наслеђивања стечених особина живих бића. По њему, једино је нека мутација устању да доведе до стварања еволуционих промена неког организма.. На тај начинорганизми постају све сложенији. Утврдило се да постоји једна врста мушица које сеневероватно брзо размножавају. Те мушице су послужиле за праћење промена у некоморганизму. Радило се о мушицама типа Дрозофила. Средином двадесетог века Т.Добжански (Т.Dobzhansky) је у својон књизи “Генетика и порекло врста” је унапредио Дравинову теорију савременим сазнањима. Успостављањем молекуларне генетике каонаучне дисциплине настао је велики преокрет у науци о еволуцији. Коначно је доказано да не постоји наслеђивање стечених карактеристика, јер се ДНК молекули, који су носиоцинаследних особина неког живог бића никада не мењају. Њихов, облик исастав су стални и непроменљиви. Морфолошке и физиолошке карактеристике живих организама настају на веома непосредан начин, под утицајем мноштва гена, а сви ти гени заједно утичу на формирање оних ензима, који доводе до до синтезе материја у организму. Цео процес је веома сложен. Важно је напоменути да не постоје никакве мутације које би могле да доведу до било какве промене наследних особина организма. Произлази да Дарвинова теоријаеволуције није тачна и да еволуција не постоји.

И поред све више нових научних достигнућа Дарвинова теорија еволуције остаје и даље само теорија, а не неки природни закон. Дарвинова теорија је дала подстрек многимистраживачима, довела је до разних дискусија и против дискусија, развила је код многихнаучника машту, па је самим тим допринела богатсву наших знања. Неке државе света суприхватиле у потпуности теорију еволуције. Међу њима је нажалост и Србија у којој је теорија еволуције званична доктрина, којој нико не сме да се супротстави. Антрополози, апосебно они који се баве теолошком антропологијом не могу да се сагласе са таквим једноумљем. И поред огромног труда појединих научника који се свим својим силама труде да покажу нове доказе о еволуцији никоме до сада није пошло за руком да докажу даеволуција заиста постоји. Нису у стању да нађу нешто што је у супротности са оним штопише у Светом Писму.

Веома често се као доказ еволуције човека наводе налази остатака фосилизованихскелета. Сваки час се прочује да је нађе неки нови остатак костију, у Африци, Азији и другде. То су скелетни остаци примата или прамајмуна или пак остаци скелета људи. Упорно се трага за проналаском неког прелазног облика који би потврдио прелазак од примате ка човеку. То је тзв. Missing Link или још непознати прелазни облик. Показало седа је сваки фосилни остатак неког примата по својим карактеристикама сaмo облик примата, а да је сваки остатак праисторијског човека, остак скелета човека. Немапрелазних облика. Примат или прамајмун је примат, а човек је човек.

У науци, у просвети, у образовању и уопште у друштву постоји непрекидна борбаизмеђу става да еволуција постоји или пак да не постоји. То је борба између еволуционистаи креациониста. У Србији је званично мишљење да је еволуција доктрина коју нико не смеда оповргне. Теорија еволуције се учи у школама, пропагира у медијима и узима “здраво заготово” без икакве научне провере. Поједини писци наводе у својим романима да од псаможе да настане вук и сл. Наука је међутим доказала да не постоји могућност укрштањаврста. Мала пудлица и велики вучјак ће имати за потомство пса, а вучјак и вук никада не могу да имају потомство. Коњ и магарац имају за потомке мазге или муле који не могу да имају порода итд. Једино што се може постићи код неких врста је побољшање појединихвећ постојећих карактеристика. Са друге стране креационисти сматрају да је човек онакав како га је првобитно створио Творац. Нажалост, показало се да ни еволуционисти никреационисти најчешће не узимају у обзир научна одкрића, већ своју дискусију исупротстваљање своде на политичко супротстављање, а не на неку научну дискусију. Ушколама у Србији нема непристрасне дискусије и непристрасног разматрања ових питања.Ђаци завршавају школу индоктринирани у једном правцу, који је званичан и верују да оношто им предају наставници је чиста истина и закон. Недовољно и непотпуно познавањесветог Писма и теорија креације не пружа могућност наставницима да пруже ученицимазнање о могућности креације и о разним научним доказима.

Сам Дарвин није знао анатомију човечјег тела, нити пак анатомију примата – мајмуна. Руководио се само спољашњим изгледом, па тако није знао да постоје велике разлике у анатомији човека и анатомији примата. Лобања је на пример сасвим другачија код примата.Лобањска дупља је знатно мања у односу на величину тела, па тако примати поседујузнатно мањи мозак. Свака кост примата, било фосилна или не, поседује одређенекарактеристике, лако препознатљиве, које је разликују од одговарајуће кости скелетачовека. Познати патолог Вирхов је био у праву када је још давне 1877 године изјавио дашто се више фосилних остатака скелета примата налази у разним деловима света, то нассви ти налази више удаљују од Дарвинове теорије еволуције. Вирхов је ову изјаву поновиовише пута у својим радовима и предавањима.

Мислим да сам успео да одговорим на питања наших читалаца који размишљају о теорији еволуције и о њеној неодрживости са тачке гледишта православних теолога.

Професор Др.Србољуб Живановић, Лондон, Велика Британија / Борба за веру

извор: www.vaseljenska.com/misljenja/prof-dr-srboljub-zivanovic-teoloska-antropologija-i-teorija-evolucije/

7 гласовa