НЕБОЈША КАТИЋ

Проблем није раст америчких каматних стопа, већ целокупна финансијска архитектура која је, и поред Велике рецесије, у бити непромењена

Коначно, после девет година паузе, америчке Федералне резерве (FED) су кренуле у циклус постепеног подизања каматних стопа. Дуго најављивана промена каматне политике отпочело је 16. децембра скромним повећањем каматне стопе од четвртине процента.

Не само да је FED подигао каматну стопу већ је најавио и да ће у наредној години вероватно наставити са подизањем каматних стопа још четири пута. Како је уобичајено да се каматне стопе подижу у инкрементима од 0,25 одсто, то би значило да ће током 2016. каматне стопе порасти за додатни проценат. Наравно, ова најава FED подразумева да ће америчка привреда наставити да се развија досадашњим темпом.

Децембарско повећање камата су сви очекивали управо у износу од 0,25 процената, и раст камате није довео до нервозних реакција на тржиштима. Чини се и да за сада тржишта игноришу могућа повећања каматних стопа у наредној години, те да не верују да ће до њих доћи на начин на који FED то најављује. Овакав несклад између тржишних очекивања и најава FED могао би у будућности да креира доста проблема на финансијским тржиштима.

ДА ЛИ ЈЕ ПОДИЗАЊЕ КАМАТНИХ СТОПА БИЛО ПОТРЕБНО?

Иако се већ дуго предвиђало да ће америчке камате почети да расту, иако су сви очекивали да ће се управо у 2015. години то и догодити, до последњег дана су се из озбиљних извора могли чути гласови који су предлагали да се још сачека са подизањем каматних стопа. Откуд та поларизација на финансијској и економској сцени?

Економисти који се залажу за постепен раст америчких каматних стопа полазе од чињенице да се привреда САД опоравила и да реални раст БДП стабилно гравитира ка здравој стопи од три процента. Према том показатељу, привреда САД расте најбрже од свих развијених држава групе Г7.

katictabela01

Истовремено, званична стопа незапослености САД је око нивоа од пет процената и са тенденцијом даљег благог пада. Гледано из европског угла, та стопа незапослености изгледа сјајно.

katictabela02

Оба поменута показатеља сугеришу да се привреда креће ка стању пуне запослености и да би монетарна политика морала бити рестриктивнија како би се избегли инфлаторни притисци који увек касне за кретањима у реалној економији. Отуда је важно да FED на време и постепено крене у корекцију монетарне политике.

Трећи, и можда најјачи разлог везан је за чињеницу да је предуго држање каматних стопа на нивоу око нуле довело до нових шпекулативних притисака, до новог хазардирања на финансијским тржиштима и на тржиштима некретнина, дакле до великих тржишних деформација. FED би у том контексту морао већ полако да елиминише мехурове који се свуда појављују.

Опоненти раста каматних стопа имају другачију аргументацију. Они сматрају да је економски опоравак и даље ровит и да би пребрзо подизање каматних стопа могло успорити опоравак не само америчке већ и светске привреде. Могло би се догодити да пребрзо подизање каматних стопа угрози раст, како се то у прошлости већ догађало, као на пример у Шведској, у периоду од 2011 до 2013. године.

Из угла ове аргументације, и пад незапослености у САД је мањи него што га исказује званични статистички податак (показатељ У-3 америчког Бироа за статистику радне снаге [1]). Када се броју званично незапослених додају и такозвани економски неактивни грађани, дакле они који су изгубили сваку наду и више се ни не јављају бироима рада, слика незапослености је битно другачија (показатељ У-6 америчког Бироа). Исто то, само мало другачије – америчка стопа радно активног становништва је пала за око три процента у последњих седам година, и тај пад је много већи но што се то може објаснити старењем становништва.

Узгред, да је америчка „добра“ статистика у раскораку са животом, све је чешћа тема озбиљних медија у САД. Смртност „белих“ Американаца средњих година и скромног образовања све је већа и њихов животни век је све краћи [2].

katictabela03

Додатни аргумент је везан и за висину стопе инфлације. Како стопа инфлације пада и која је на веома ниском нивоу, инфлаторни притисци се не виде. Аргументација по којој је ниска инфлација великим делом повезана са падом цена сировина и енергије, дакле да је реч о привременом феномену, не сматра се превише релевантном.

katictabela04

У тренутку када све развијене економије воде политику изласка из кризе кроз стимулисање извоза и депрецирање својих валута, подизање каматних стопа у САД би додатно ојачало долар и погоршало хронични дефицит текућег биланса САД. (Јачање долара је и за FED врло неугодна чињеница.)

Ова школа мишљења игнорише евидентне деформације на финансијским тржиштима и шпекулативне мехурове као њихову директну последицу. Тачније, овде је реч о доктрини која по којој монетарна политика не може спречити стварање мехурова, већ је њен задатак да се тим консеквенцама бави ex post.

ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ РАСТА АМЕРИЧКИХ КАМАТНИХ СТОПА

Промена америчке каматне политике и њено дивергирање у односу на политику Европске централне банке и централних банака Јапана и Кине, отвориће простор за нове таласе арбитражних шпекулација. Раст долара ће створити и додатне тензије у односима држава и појачаће тихи валутни рат, који је одавно на сцени. Биће нових оптужби које ће долазити из САД и у којима ће се друге велике економије оптуживати за манипулисање девизним курсом. Кина ће вероватно бити прва на удару.

Највећи губитници промене америчке монетарне политике би могле бити државе у развоју. Могуће је и да се у наредном периоду ове државе суоче са ситуацијом сличном оној каква је била крајем 70-тих и почеком 80-тих година прошлог века. Подсетимо се. Током 70-тих година земље у развоју су се убрзано задуживале користећи обиље јефтиног капитала (тзв. петродолара) насталог као последица великих вишкова држава произвођача нафте. Када је задуженост била на врхунцу, почео је страховит раст америчких каматних стопа, и једна по једна држава дужник је одлазила под лед, укључујући ту и Југославију.

Иако су нивои каматних стопа данас неупоредиво нижи него 80-тих, комбиновани ниво задужености држава (приватног и јавног сектора узетих заједно) је релативно висок, текући биланси су у дефициту и задуженост расте. Раст доларских камата се не преноси линерано на земље у развоју и њихови трошкови задуживања неће порасти за само 0,25 процента, на пример. Када каматне стопе расту, мења се и перцепција ризика, и сви постају много опрезнији.

Могуће је зато да прво дође до непропорционалног раста камата и приноса на кредите земаља у развоју, а да потом дође и до изненадног заустављања прилива капитала. Ово би поготово могло погодити земље које су покушавале да воде независну економску и/или спољну политику и то би могло прерасти у моћан облик уцењивања и политичког кажњавања.

fedkamate02

Раст долара ће вршити притисак и да валуте земаља депрецирају. Могуће је да ове земље, покушавајући да спрече велики пад својих валута, прибегну подизању домаћих каматних стопа и то у тренутку када су на ивици рецесије, или су већ у рецесији, и када њихов извоз ионако пада.

Америка је урадила оно што је морала и што је у интересу њене економије. Да није дошло до раста камата, последице по финансијски систем би вероватно биле теже. Неизвесност, највећи непријатељ финансијских тржишта би се повећала, као и ризици с тим у вези.

Проблем, отуда, није раст америчких каматних стопа, већ је то целокупна финансијска архитектура која је, и поред Велике рецесије и малих козметичких захвата, у својој бити остала непромењена. У таквом амбијенту је готово немогуће водити политику која би могла стабилизовати глобални економски систем. Излаз из овог ћорсокака се не види, а 2016. година ће показати да ли је и колико је могуће санирати последице меке монетарне политике, са којом се живело последњих десетак година.

________
Упутнице:

[1] www.bls.gov/news.release/empsit.t15.htm

[2] www.theatlantic.com/health/archive/2015/11/boomers-deaths-pnas/413971/

Блог Небојше Катића

www.standard.rs/ekonomija/33468-%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5

1 глас