БРАНКО ПАВЛОВИЋ

Перспективе владајућих групација западног су слабе, не само на периферији ЕУ него и у самом центру, како се то види у Француској

Данашња суштинска политичка подела широм Европе је на оне који се противе неолибералном концепту, који оличава ММФ или тзв. Тројка (ММФ, Европска централна банка, ЕЦБ, и Европска комисија, ЕК), и на оне који су за неолиберални концепт. На тој линији разумевања савремене политке је између осталог могућа садашња владајућа коалиција у Грчкој.

На протеклим локалним изборима у Француској дошло је до драматичног померања у односу снага у корист оних грађана који су против неолибералног концепта. У медијима је готово читав простор окупиран причама о односима између власти, коју оличава председник Франсоа Оланд, бивше власти, чији је лидер бивши председник Никола Саркози, и лидера најјаче политичке партије у Француској Националног фронта Марин ле Пен.

ПРОТИВ ММФ ПРЕКО 55 ОДСТО
Овај текст се заснива на анализи првог круга избора одржаних 22. марта, којим сагледавам целину изражене воље бирача, с тим да сам занемарио групације које су добиле мање од један одсто гласова грађана (седам листа је укупно освојило 1,56 одсто гласова), односно узео сам у обзир резултате 12 листа.

marinlepenizbori2015aПре свега, треба истаћи да је гласало само 50,17 одсто грађана. Од оних који су гласали, грађани су указали натполовично поверење партијама које се противе ММФ, односно Тројци, односно неолибералном концепту. Сасвим прецизно, тај проценат је 55,08 одсто. Рационално је претпоставити да је неслагање са политиком Тројке још веће међу апстинентима, али то овом приликом остављам по страни.

Обзиром да је криза у Француској у пуном јеку а незапосленост годинама између 10 и 11 одсто (дупло већа него у Немачкој), да је истовремено јавни дуг порастао у протекле четири године за 10 одсрто, а да нема раста бруто друштвеног производа, извесно је да су велике теме биле мотив за опредељивање бирача, а не квалитет локалних организација и самих кандидата.

Како год да посматрамо ствари, чак и да нешто умањимо проценат тим другим критеријумима, неспорна је чињеница да је половина грађанства у срцу ЕУ и, још важније, еврозоне, међу онима који чине фамозну Г-7 групацију, против концепта на коме почив владајући модел Запада.

Наравно да нико није наиван па да мисли како ће овакво опредељење грађана бити брзо преточено у недвосмилену политичку победу. Маневарски простор неолиберала је заиста значајан – од подмићивања и лагања до застрашивања и ликвидација – али је бразда у француском друштву неповратно заорана и из ње ће, као и у другим деловима Европе, нићи нова подела на левицу и десницу.

НОВА ЕВРОПСКА ПОДЕЛА
Крајња десница данас су ММФ и НАТО и све што иза њих стоји, десница су ЕЦБ и Европска комисија, а све што им се супротставља данас објективно баштини антифашистичку традицију, док ће отворено фашистичке организације бити маргинални инструменти ММФ и НАТО. Оваква структура је веома уочљива у опредељењу грађана на изборима, а много мање уочљива када се све то замути партијским препуцавањима и традиционалним поделама и омразама.

sarkoziizbori2015Усусрет предстојећим парламентарним и председничким изборима у Француској, овде треба још само додати да главану полугу очувања постојећег неолибералног концепта у Француској представља обарање вредности евра зато што је то једини преостали механизам креирања нових радних места и пораста БДП, и на тај начин покушај смањења незадовољства грађана. Није могуће сада и о томе рећи нешто више, али само да остане забележено, па ће се лако измерити да ли сам био у праву или нисам, да ће корс евра према долару остати слаб (а то значи испод 1,24) још најмање 16 месеци, све до пред изборе у Француској 2017. године. Упркос бројним другим факторима који утичу на тај курс.

Да поновим, маневарски простор владајућих групацијама западног света је велики, али су им перспективе слабе. Не само због међународне промене снага (државе БРИКС), не само на периферији ЕУ (Грчка и Мађарска), него и у самом центру, како се то види из исказане воље грађана Француске.

Текст је објављен у „Политици“ 03. априла 2015. године

www.standard.rs/svet/31423-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D1%87%D0%B5%D0%B3%D0%B0-%D1%81%D1%83-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D0%B7%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D1%83-%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80

0 гласовa