Изговорено 2. 5. 1970, град Корби, Енглеска[1]

Три светиње има српски народ и то: свету веру, мученичку нацију и крвљу заливену слободу. Све три светиње драге су Србину, као што му је драг његов живот, његова породица и његово огњиште („иметак“).

Шта је наша света вера?

Љубав, вера и нада.

О вери:

„Бјеж’ у цркву, Краљевићу Марко
Видиш да ћеш данас погинути,
Погинути од свог родитеља,
А за правду Бога истинога“ (Урош и Мрњавчевићи)

„Марко сине, једини у мајке,
Не била ти која рана клета,
Немој сине, говорити криво:
Ни по бабу, ни по стричевима,
Већ по правди Бога истинога;
Немој, сине, изгубити душе;
Боље ти је изгубити главу
Него своју огрјешити душу“. (Урош и Мрњавчевићи)

„Ко цркви даје – Богу позајима“. Имати Бога за дужника!

Шта је нација?

Рам у којем је уоквирен један народ. Какав је квалитет слике, такав је и рам. Што вреднији и карактернији један народ, утолико је значајнија једна нација. Нација је сила, морална и духовна која избија из сваке јединке.

Мученичка је наша нација. Сваки њен камен, како песник каже, узбраздан je „мрачним борама“ као тело паћеника. Крвљу заливена и костима мученика српских омеђена. То вам је нација српска. Сваког столећа принуђена да ратује по десетак година на своме тлу и за заштиту својих родитеља.

О нацији:

„Л’јепа наша домовино
Ој, јуначка земљо мила,
Старе славе дедовино, да би вазда часна била.“ (Л’јепа наша домовино, од Бобана Миљановића[2])

„Србијанче огњу живи,
Ко се теби још не диви! …
Ој, Босанче, стара славо,
Тврдо срце, тврда главо,
Тврд си као кремен камен,
Где станује живи пламен! …
Црногорче, царе мали,
Ко те овдје још не фали?
Мачем бијеш, мачем сечеш,
Мачем себи благо течеш,
Ој, соколе, Далматинче
Дивна моја дивни синче!“ (коло из „Ђачког растанка“ Бранка Радичевића)

„Бејасте ли, браћо моја млада,
Да л’ бејасте ви на гробљу када,
Ај, на гробљу, на голему!
– Та увек смо ми на њему!“ („Светли гробови“, Ј. Ј. Змај)

Будите свесни, браћо и сестре, и знајте да веће светиње нема него оне које смо навели. Не заборавите да ће вам света вера олакшати добијање Царства Божјег, а да ће слобода омогућити слободан развој човека као личности у оквирима његове нације. Стога чувајте веру, чувајте нацију да бисте сачували и себе!

Ако водите политику  водите паметну политику. Немојте због политике изгубити главу и срце! Немојте због политике изгубити национално обележје! Није човек ради политике на земљи, него је политика ради човека. Ја нисам против политике као политике, већ само против злоупотребе политике.

Није Свети Сава делио Србе на ове и оне покрете, већ је свима Србима говорио: „Дођите сада, послушајте мене, страху Господњем научићу вас“. Нити је честити кнез Лазар, делио Србе на политичаре и неполитичаре, већ је све скупио „што се мушко звало“ и отишао у смрт да бисмо ми живели, да бисмо потпуно сачували веру и нацију. И песник каже: „Све је свето и честито било, и миломе Богу приступачно.“

Када је Његош могао да пева:

„Не пита се: ко се како крсти,
Већ чија му крвца греје прси,
Чије л’ га је задојило млеко.“

О слободи

„Слобода је слатка само онда
Кад је тече цео народ,
Туђин му је никад дати неће“. („Јека од гусала“, Драгошевић)

„Гините, браћо! Јунаци! Људи!
За пропаст вашу свет ће да зна…
Небо ће плакат дуго и горко,
Јер неће бити Србина…“ („Падајте, браћо!“, Ђура Јакшић)

„А ко беху они диви,
Који су те напред звали,
Који су те ојачали
Који су ти крила дали? –
То бејаху идеали!“ („Светли гробови“, Ј. Ј. Змај)


[1] Прим. СС: Иако се стиче утисак да је ова беседа недовршена (или само скица за усмено излагање), доносимо је из Оставштине поч. протојеререја др Жарка Гавриловића као један од његових најранијих иступа и као илустрацију почетка дугогодишње борбе „на бранику вере, нације и слободе. Беседа је изговорена током последипломског боравка прот. Гавриловића у Енглеској (1967-1970), очито пред српском публиком.

[2] Прим. СС: И трећа строфа Химне Краљевине Југославије. (Растко)

ИЗВОР: Стање ствари

11.4.2017.

facebookreporter.org/2017/04/11/protojerej-zarko-gavrilovic-beseda-o-tri-srpske-svetinje/

5 гласовa