Писац ових редова сматра- да би у том контексту Српско тужилаштво за ратне злочине морало да подигне оптужницу против др Јуришевића за ратне злочине и злочине противи хуманости, и да такође (независно од претходне оптужнице) изда налог за његово привођење као потенцијалног сведока „трговине органима“- и сабсеквентно по оба основа захтева његову екстрадицију од Аустралијских власти. Аустралијски државни органи су јасно показали да су по таквим питањима отворени за међудржавну сарадњу- конкретно на случају њиховог држављанина српског порекла Драгана Васиљевића, познатијег као „Капетан Драган“ (иначе такође резервног официра Аустралијске армије)- за кога су донели решење о екстрадицији Хрватској (по убрзаној процедури)  и то за много „блажа дела“ од оних које је починио аустралијски хирург хрватског порекла др Крег Јуришевић…

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА…

Мислим да смо у претходним наставцима јасно указали на све аспекте кривичне и друге легалне одговорности др Крега Јуришевића за његова (зло)дела. Непосредно смо демонстрирали да је он подједнако кривично одговоран и по нашим кривичном законодавству, као и по аустралијском, и у оквиру Женевске конвенције.

Комплетирању ове својеврсне „медијске оптужнице“ је највише допринео сам др Јуришевић својим егоцентричним медијским наступима, и контрадикторним изјавама разним медијима…

Он је дословце признао да су његове главне активности у оквиру терористичке ОВК биле „рад са ОВК и Америчким специјалним снагама у борби против Српских снага“.

Он је такође у детаље описао убиство српске држављанке албанске националности, на територији тадашње суверене СР Југославије. Др Јуришевић је такође сам описао у својој књизи властита убиства Српских рањеника- ратних заробљеника.

Потом је описао бруталне ликвидације Српских ратних заробљеника од стране терориста ОВК, у његовом присуству, које је по речима др Јуришевића он одобравао- а није им се супротставио на шта га обавезивала Женевска конвенција.

Он је такође супротно Женевској конвенцији пришао једној зараћеној страни, и са оружјем у руци се борио против друге.

Др Јуришевић је такође, поред закона о еуатаназији, прекршио и друге аустралијске законе- као аустралијски држављанин пришао је страној војној формацији у чијем саставу се борио, чиме је повредио аустралијски закон о држављанству!?

Али оно што је најважније за нас овде- др Јуришевић је према властитом признању као припадник илегалних и агресорских страних војних формација, на територији Србије (Косова и Метохије) учествовао у више стотина убистава припадника Војске Југославије, Територијалне одбране и Српских цивила- навођењем ваздушних НАТО напада на Српске и положаје ВЈ, у директним оружаним обрачунима као припадник Атлантског батаљона ОВК, као и погубљењу Српских ратних заробљеника.

Те наводе је он сам директно или индиректно потврдио у својој књизи,у  безбројним интервјуима  и на интернет форумима. Такође, те наводе потврђују и неки припадници терористичке ОВК и страни плаћеници- директно га доводећи у везу са нападом (и убиствима) на патролу ВЈ у рејону Кошаре…

Такође др Јуришевић је боравио на локацијама концентрационих логора где су држани отети Срби, не-албанци и нелојални Албанци, где је је по властитом сведочењу био сведок неких аномалија (у Кукешкој болници).

Такође смо овде показали да су у време његовог боравка у Кукешу и логорима Кахан, Паштрик и Хелшан-  већ пристизали први киднаповани заробљеници терористичке ОВК, у оквиру операције илегалне трговине људским органима!

Као и да је Унмикова истрага непобитно утврдила форензичким методама ликвидацију најмање једног киднапованог мушкарца, у ОВК логору Кукеш почетком маја- у време када је у тој области увелико боравио др Јуришевић.

Такође смо указали на чињеницу да је др Јуришевић уведен у борбени састав терористичке ОВК посредством вишег команданта ОВК, извесног „доктора“ , са којим је др Јуришевић био близак. То се све дешавало у време када је у Северној Албанији била увелико организована логистика за будуће крађу људских органа, углавном из тела Српских заточеника- и када је тамо било значајно присуство „лекара“, који се нису бавили пацијентима, већ заточеним Србима и другим киднапованим особама.

Данас сви знамо да је то било у оквиру једног од најмонструознијих злочина у модерној историји- касапљењу ратних заробљеника и консеквентној црној трансплантологији. Мислим да би ту др Јуришевић могао и морао да „одговори“ на многа питања….

Писац ових редова сматра- да би у том контексту Српско тужилаштво за ратне злочине морало да подигне оптужницу против др Јуришевића за ратне злочине и злочине противи хуманости, и да такође (независно од претходне оптужнице) изда налог за његово привођење као потенцијалног сведока „трговине органима“- и сабсеквентно по оба основа захтева његову екстрадицију од Аустралијских власти.

Аустралијски државни органи су јасно показали да су по таквим питањима отворени за међудржавну сарадњу- конкретно на случају њиховог држављанина српског порекла Драгана Васиљевића, познатијег као „Капетан Драган“ (иначе такође резервног официра Аустралијске армије)- за кога су донели решење о екстрадицији Хрватској (по убрзаној процедури)  и то за много „блажа дела“ од оних које је починио аустралијски хирург хрватског порекла др Крег Јуришевић.

Ја овде нисам имао намеру да се бавим легалним доказивањем кривице бившег терористе ОВК и страног плаћеника др Јуришевића, али сам имао намеру да иницирам такав поступак од стране Српских и иностраних правосудних органа, јер сматрам да за тако нешто има више него довољног основа.

Тако нешто са правом очекује и наша Српска јавност, и родбина многобројних припадника ВЈ и српских цивила, за које се др Јуришевић данас неометано „хвали“ како је заслужан за њихова убиства, или сакаћења- и ако то није сувише, он чак и профитира на том злочину продајом своје књиге „Крв на мојим рукама“ (где иронично, чак и у наслову књиге „признаје“ своју кривицу)!?

Наши правосудни органи треба да знају да је и нечињење „чињење“- и њихов  евентуални пропуст  да пред легални суд изведу ратног злочинца Крега Јуришевића, резултираће неминовно у њихово извођење пред суд јавности. А ја им тада не би био у кожи, јер наш народ је безброј пута доказао да уме дуго да памти неправду, чак и онда кад она код свих других падне у заборав…

Написао Миодраг Новаковић

***

(Из књиге „(Про)Западни Злочин“- М.Новаковића, IV проширено издање, © 2014 Lulu(Publisher), Author: Miodrag Novakovic. All rights reserved ISBN 978-1-312-62946-2)
О КЊИЗИ „(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН“…
Светозар Радишић: „Миодраг Новаковић је 2014. Године у Ванкуверу објавио књигу (Про)Западни Злочин, у којој је бројним, проверљивим подацима описао и исцрпно аргументовао неоружани напад Запада на СФР Југославију, СРЈ, СЦГ и Србију. Низ наведених држава указује на континуитет агресије. Не постоји начин да се аргументација у књизи правно оспори. На основу докумената које је навео, јасно је да су Европска Заједница (касније ЕУ) и Сједињење Државе, употребљени за стварање „новог балканског поретка„, који није само против Срба, „већ против свих православних и посебно `ћирилићних народа„.“ [уводни пасус поглавља „Неоружано разбијање Југославије и Србије“ ( страница 129) књиге проф. др. Светозара Ђ. Радишића- „Неоружани облици агресије“, издавач „Пан-Пласт“, Београд 2015]…
Прочитајте у наставку шта о књизи (Про)Западни злочин кажу други угледни србски интелектуалци и јавне личности>>>>>
facebookreporter.org/2016/06/08/prozapadni-zlocin-60-zahtevati-ekstradikciju-dr-jurisevica/
0 гласовa