Један од највећих умова са ових простора Михајло Пупин, научник је којем данашњи, модерни свијет дугује много, нарочито када је у питању телефонија.

Захваљујући управо пупиновим калемовима, односно Пупиновим проналасцима, свијет је имао прилику да користи, између осталог, и благодети међуградског и међународног телефонског саобраћаја. Али, и поред урођеног талента и дара за природне науке, можда не би успио да оствари све своје генијалне идеје да није имао подршку оних који су у њему препознали човјека будућности. Прву стипендију је добио већ у средњој школи коју је похађао у Панчеву, захваљујући залагању проте Живковића, који је у овом младом човјеку видио потенцијал који ће се касније развити до визионара и човјека чије име ће историја памтити. Чак и након што је отишао из Панчева у Праг, наставио је своје школовање управо захваљујући стипендији коју је примао из Панчева. Недуго затим, 1874. године, ипак одлази у Америку, гдје пет година учи језике, те након тога уписује  студије на Колумбија колеџу у Њујорку. И овај колеџ га због примјерности ослобађа плаћања школарине, а када се врати у Европу након завршених студија у Америци 1883. године, поново захваљујући стипендији за студије математике и физике наставља школовање на Универзитету Кембриџ у Великој Британији. Докторат је одбранио у Берлину 1889. године и то из области физичке хемије.

У својој аутобиографији „Од пашњака до научењака“, истинитој причи о пастиру који је постао један од претеча ере телекомуникација, Пупин спомиње тренутак када из писма дознаје да је добио стипендију: „Доходак од овог завештања даће се као штипендија једном ђаку који је свршио Колумбију, да би му се помогло да учи експерименталну физику. Та штипендија зваће се ’Завлада Џона Тиндала’, а износи преко пет стотина долара годишње. Међутим, он и Руд, професор физике на Колумбији, мисле да сам ја најзгоднији кандидат за ту штипендију. Овако неочекиване ствари дешавају се ретко, а када се десе, носе собом веру: да ипак има онога што се зове срећа.“

Пупин је иза себе оставио 34 патента и свијету је даровао важне радове и проналаске. Поред тога, памтећи подршку коју је током живота добијао од других, оформио је фонд чија су се средства користила за помагање школовања, а стипендије су додјељиване једном годишње на празник Светог Саве. Такође, основао је „Фонд Михајла Пупина“, који је додијелио Српском привредном друштву за школовање омладине и за награде за „ванредне успехе у пољопривреди“, као и у Идвору, свом родном мјесту, за награђивање ученика и помоћ црквеној општини. Захваљујући Пупиновим донацијама, Идвор је добио читаоницу, стипендирала се омладина за школовање у области пољопривреде, а финансирала се и електрификација и изградња водовода. Основао је и задужбину при Народном музеју у Београду, у чију је имовину уложио милион динара. Поред задужбина и фондова, Пупин је био веома активан и у организовању и сакупљању хуманитарне помоћи у Првом свјетском  рату, чак је и личним средствима  гарантовао испоруке хране Србији, био је и на челу Комитета за помоћ жртвама рата, као и активан у оснивању друштва за помоћ дјеци које је набављало лијекове и одјећу и налазило домове за ратну сирочад.

Из овог примјера живота једног великог ума, јасно је колико је важан ослонац и подршка на путу младог човјека да оствари свој пуни потенцијал, али и како би сутра тај исти човјек учинио овај свијет бољим мјестом, чинивши за друге оно што су други чинили за њега. Историја памти мецене и доброчинитеље, без којих многа умјетничка дјела и научна открића не би постојала. Данас, у модерно доба, ту су компаније и организације које, између осталих, преузимају на себе овај племенит посао подршке талентима на њиховом путу ка будућности, за добробит тих младих људи, али и читавог друштва.

У БиХ, један од таквих примјера је м:тел, који поред многобројних друштвено одговорних пројеката, већ седму годину заредом, додјељује стипендије најбољим студентима електротехнике и информацијских технологија. Управо је мјесец новембар 2016, мјесец у којем се најбољи студенти у БиХ могу пријавити на овај конкурс, те добити сву подршку ове компаније на свом путу ка циљу. Ко зна, можда у будућности један од њих задужи читаво човјечанство, управо попут Пупина.

www.glassrpske.com/plus/istorija/Pupin-covjek-koji-je-umnozavao-dobro/222267.html

Прочитај без интернета:
1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ