Леонид Нерсисјан
На измаку 2. априла 2016. године, дана који је постао најкрвавији у азербејџанско-карабашком конфликту од 1994. године (12 маја 1994. године, званично је ступио на снагу споразум о сталном прекиду ватре који су потписали представници Јерменије, Карабаха и Азербејџана), може са покушати са свођењем биланса оног што се десило.

Прва саопштења о масивном нападу азербејџанске војске скоро дуж целе линије додира Армије одбране Нагорно-Карабаха и Азербејџана, појавила су се отприлике око осам ујутру, и била су публикована од стране прес-службе министарства одбране Јерменије. Азербејџански војни ресор први пут се изјаснио о ономе што се збило више од три сата доцније, при чему је традиционално пребацио сву одговорност на Јермене, који су тобоже први почели паљбу по азербејџанским насељеним местима. Приметно је било да сва азербејџанска саопштења игноришу историју са обореним хеликоптером и беспилотном летилицом – на почетку је Баку како је знао и умео порицао те губитке, али је доцније, очигледно схвативши да ће брзо бити публиковане фотографије уништеног Ми-24 (који је пао на територију Нагорно-Карабаха), признао његов губитак, као и једног тенка и 12 војника. Губитак беспилотне летилице ипак није признат, иако је министарство одбране Јерменије скоро одмах показало неколико фотографија непријатељског „шпијуна“ – испоставило се да је беспилотна летилица израелске производње (што потврђује да је она била у саставу азербејџанских оружаних снага пошто јерменске и карабашке снаге користе летилице властите производње). Реч је о моделу ThunderB са неким модификацијама. Што се тиче веродостојности наведеног броја погинулих – он, по свему судећи, не одражава реалност. Постоје снимци са беспилотне летелице на којима се види минимум 10 убијених азербејџанских војника да леже на неутралном појасу, још су три тела забележена на једном видео запису, а поред тога, троје је погинуло у обореном хеликоптеру. Укупно, то је већ 16 људи.

Јерменска страна је званично изгубила 18 људи, док је 35 рањено. У азербејџанским изворима и у групама на социјалним мрежама, појавила се фотографија само са једним погинулим, то јест са његовом главом.

Овог тренутка, интензитет борбених дејстава, по свему судећи, опада – о томе је дало изјаву министарство одбране Азербејџана. Ипак, недуго после тога, појавила се информација из Армије Нагорно-Карабаха, да је азербејџанска јединица са 5 тенкова упала у окружење и да се предузимају кораци за њихово освајање или уништење. Веродостојност тих гласина провериће се касније.

Једна ствар се ипак може прецизно рећи – авантуристички покушај Бакуа да се послужи фактором неочекиваности и заузме колико толико значајнију територију је пропао. О томе да су управо Азербејџанци напали сведочи неколико чињеница – прећуткивање оног што се дешава током три сата, постојање већег броја убијених азербејџанских војника на територији Карабаха, као и хеликоптера који је пао на његову територију. Уосталом, судећи по фото и видео записима крхотина хеликоптера, он веома подсећа на модификацију Ми-24G, коју заједно производе Јужна Африка и Украјина (још раније испоручена Бакуу).

Разлози би могли да буду разни (прецизније, сви они делују истовремено) – од жеље да се подигне рејтинг власти при падању благостања (везано за пад цене нафте и девалвацију азербејџанске валуте), до турског утицаја (Анкара би била врло спремна да одвуче пажњу Русије са Сирије, како би остварила своје уздрмане амбиције).

Што се тиче перспектива – постоје две. Прва и вероватнија варијанта – оно што се десило постаће највећа војна провокација од 1994. године. Ипак, такве провокације не могу да се настављају до бесконачности – за последње две године било их је више, као и реалних повода за почетак рата великих размера. Друга варијанта – прелазак на прави рат. Ова варијанта би била вероватнија да је Азербејџан постигао војне успехе. У таквом сценарију биће уништене привреде обе земље, лишене живота десетине хиљада, без да нека страна оствари победу. Ова варијанта би постала изазов и за Руску Федерацију, која има билатералне споразуме са Јерменијом о узајамној помоћи, као и обавезе у оквиру блока ОДКБ. Ограничити замашни рат само на Карабах, практично је немогуће – јерманска војска би стекла сувише велику предност и операционо пространство, и зато би Москви било исувише тешко да се „извуче“ и не меша. И најинтересантније, требала би се борити против своје технике коју је РФ кратковидо испоручила Бакуу за више од 3 милијарде долара.

Превео са руског: Небојша Вуковић

Извор: regnum.ru/news/polit/2110397.html

www.nspm.rs/savremeni-svet/rat-azerbejdzana-protiv-nagorno-karabaha-%E2%80%93-bilans-prvog-dana.html

3 гласa