Џамије су наше касарне, кубета су наши шлемови, минарети су наши бајонети, верници су наши војници.

Рецитовање ових исламистичких стихова који су Реџепа Тајипа Ердогана (62) пре 17 година одвели у затвор на десет месеци јер су се косили са секуларним системом, као да су се отелотворили у ноћи неуспелог војног удара. Подршка коју је добио из џамија и од грађана условила је да још једанпут, као много пута пре тога, буде победник.

Дечак из сиромашне породице из Ризеа, на обали Црног мора, школован за имама, завршио је са дипломом менаџмента. Судски гоњен због подстицања на верске мржње, некада „аутсајдер“, Ердоган није посустајао у политичкој борби.

Политичку каријеру је почео у окриљу фундаменталистичке Партије просперитета, и постао градоначелник Истанбула, града у коме је од 1967. године живео и у коме је зарадио први новац, продајући лимунаду и сусам. Када је крајем деведесетих његова странка забрањена, примирио се.

А онда је основао још успешнију Партију правде и развоја (АКП), која је 2002. године победила на парламентарним изборима, али Ердоган не добија ни посланичко место, иако је постао најпопуларнији политичар. После освајања посланичког мандата на поновљеним изборима у једној од провинција, отварају му се премијерска врата, јер Абдулах Гул подноси оставку.

Од тада је неприкосновени владар. Најпре је десет година провео у премијерској фотељи, да би током последње две године сео у председничку, сада с доста великим изгледима да успе да „прогура“ измене Устава које би му омогућиле дугу власт.

За следбенике посвећени верник, чија супруга и кћери никада нису виђене без марама, и реформатор који је уздигао турску економију, а за противнике јефтини популиста и диктатор, тек он је успео да некад маргиналну Партију правде и развоја (АКП) доведе до више убедљивих победа. На путу успона беспоштедно се обрачунавао са противницима и ривалима, било да су то новинари, бизнисмени, судије, генерали, или као у случају великог преосталог супарника, некадашњег сарадника Фетулаха Гулена, и са некадашњим пријатељима. Показало се и да вешто плива у међународним водама. Играо је топло-хладно са америчким НАТО савезником у сиријском сукобу, „вечним“ европским преговарачем Бриселом у избегличкој кризи и значајним економским партнером Москвом, коме је оборио авион. Своје тенденције ка „новој Турској“ испољио је и у новом, велелепном председничком комплексу у околини Анкаре, 30 пута већем од вашингтонске Беле куће.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:615481-%D0%A0%D0%95%D0%8F%D0%95%D0%9F-%D0%A2%D0%90%D0%88%D0%98%D0%9F-%D0%95%D0%A0%D0%94%D0%9E%D0%93%D0%90%D0%9D-%D0%9E%D0%B4-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D0%BE-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B5

0 гласовa