Референдум је протест против неправде Предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједник Владе Србије Александар Вучић отворили су дионицу аутопута „9. јануар“ Добој-Прњавор. Том приликом предсједник Српске је одговарајући на новинарско питање о референдуму био децидан наглашавајући да ће референдум бити одржан када је и планиран и да су „све приче које су се појавиле у јавности ових дана и које говоре другачије су само спекулације“. Више од дужине дионице која, када су у питању аутопутеви у региону није безначајна (36 километара), говори име аутопута – „9. јануар“. Такође и слоган исписан на асфалту – „Изградили смо 9. јануар и идемо својим путем“.

Пише: Предраг Ћеранић, експерт за безбедност

Адвокат Славка Којић у ауторском тексту „Одустајање од референдума превелик ризик за Републику Српску“, објављеном на Фонду стратешке културе, указује на скоро непримијећену чињеницу да је Уставни суд БиХ, поступајући по захтјеву Бакира Изетбеговића за оцјену уставности одредаба Закона о празницима Републике Српске, суштински из истих разлога из којих је такав захтјев био поднијет и крајем 2006. године, поступао по „пресуђеној ствари“. Наиме, крајем 2006. године Уставни суд Босне и Херцеговине је својом одлуком број У. 4/04 утврдио да одредбе чл. 1 и 2 тадашњег Закона о славама и светковинама Републике Српске нису биле у складу са Уставом БиХ. Утврдивши неуставност, Уставни суд БиХ је Народној скупштини Републике Српске оставио рок од 6 мјесеци од дана објављивања Одлуке у службеном гласнику да Закон о славама и светковинама усагласи са Уставом БиХ, сходно обавезним упутствима и примједбама Уставног суда, као и да у истом року о предузетим мјерама, са циљем извршења судске Одлуке, извијести Уставни суд БиХ.

Извршавајући одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине, Народна скупштина Републике Српске је 30. маја 2007. године, донијела Закон о празницима. Након што је Уставни суд БиХ обавијештен о доношењу новог Закона о празницима, исти је констатовао да је нови Закон у цјелости усклађен са Уставом Босне и Херцеговине, те да је Република Српска доношењем тог Закона предузела све мјере са циљем извршења претходне одлуке Уставног суда, која се тиме сматрала извршеном. Којићева закључује да је Бакир Изетбеговић поднио нови захтјев за оцјену уставности одредаба Закона о празницима суштински из истих разлога из којих је такав захтјев био поднијет и први пут.

Суђење по „пресуђеној ствари“ је додатни аргумент Српској да је право потпуно маргинализовано у овом случају и да је Уставни суд донио политичку одлуку. Најава коју је јавно изнио један од судија овог суда, да би Уставни суд могао усвојити жалбу Републике Српске по наведеној пресуди, указује на политичку нагодбу, како би Народна скупштина повукла одлуку о спровођењу заказаног референдума. То и да се догоди, бројни проблеми ће остати, и само је питање времена када ће Изетбеговић истом суду поднијети захтјев за преиспитивање назива Републике Српске, на примјер. БиХ ће се поново наћи у истом вртлогу, јер се константно игнорише политичка воља једног конститутивног народа. Зато је једини исправан одговор на политичку инструментализацију Уставног суда, који је умјесто да буде заштитник устава постао уставотворац, референдум

www.pravda.rs/2016/09/12/referendum-je-protest-protiv-nepravde/

2 гласa