Виши суд у Београду рехабилитовао је команданта Краљевске војске у отаџбини генерала Драгољуба Дражу Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у политичко-идеолошком процесу комунистичког режима 1946. године. На ту одлуку, сходно Закону о рехабилитацији, не постоји право жалбе, тако да је она коначна.

Судија Александар Трешњев рекао је да је Суд усвојио захтев за рехабилитацију и поништио пресуду којом је Михаиловић 15. јула 1946. године био осуђен на смрт, а два дана касније стрељан. Након одлуке о рехабилитацији, уследила су бројна реаговања.  

Извештај Вељка Медића

Судија Трешњев је рекао да је пресуда Врховног суда ФНРЈ у делу који се односи на Михаиловића проглашена ништавном, као и да су ништавне све њене правне последице, па и оне које се односе на имовину, преноси Танјуг.

„Драгољуб Михаиловић сматра се неосуђиваним“, рекао је судија, после чега је добио буран аплауз и поздраве публике.

Суд је утврдио да је спорна пресуда донета у незаконитом процесу из политичких и идеолошких разлога.

Образлажући одлуку о укидању пресуде из 1946. године, судија Трешњев је рекао да је Суд одлучивао искључиво о томе да ли је Драгољуб Михаиловић имао фер и правично суђење, а не о чињеници да ли је био ратни злочинац.

Такође, додао је судија, пресуда не значи рехабилитацију Равногорског покрета и Југословенске војске у отаџбини, јер је то, како је објаснио, учињено бројним законима који се односе на борачка питања.

Један од пуномоћника предлагача рехабилитације адвокат Зоран Живановић рекао је да одлука о рехабилитацији Драгољуба Михаиловића значи да се он више не сматра осуђеним и да му се враћају сва грађанска права која су му була одузета.

Живановић је у изјави новинарима рекао да се то односи и на конфисковану имовину, тако да сада Михаиловићеви наследници могу да траже повраћај имовине која му је одузета.

Живановић је истакао да је задовољан одлуком суда, којом је усвојен захтев предлагача, напомињући да је једино таква одлука и могла да буде донета, с обзиром на све указане чињенице и доказе.

Припадници Четничког покрета испред Палате правде

Припадници Четничког покрета испред Палате правде

Први захтев за рехабилитацију поднео је Михаиловићев унук Војислав Михаиловић 2006. године, а касније му се придружило још неколико удружења и странака.

Предлогу за рехабилитацију придружили су се 2009. године Српска либерална странка, са Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Одлуком Суда потврђене су тврдње предлагача рехабилитације да Михаиловићу током процеса није било омогућено право на одбрану, да није видео свог адвоката до почетка суђења, да није имао ни право на непристрасан суд, док му је оптужница уручена седам дана пред суђење.

Није имао право ни да уложи жалбу на пресуду, већ је два дана од изрицања стрељан у тајности.

Посебна комисија утврђује тачну локацију на којој је стрељан, јер се претпоставља да су његови посмртни остаци пребачени на другу локацију, а ни гробно место није познато.

У недостатку других доказа о Михаиловићевој смрти, решењем Првог основног суда у Београду 2013. године као датум смрти Михаиловића утврђен је 17. јул 1946. године, пошто је Суд утврдио да је тог датума стрељан.

Објављивање пресуде пратио је велики број медија и публика, тако да је велика судница Палате правде била испуњена до последњег места.

У публици су, међу осталима, били принц Александар Карађорђевић, председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ, припадници Равногорског покрета, „Образа“, „Жене у црном“ и други заинтересовани, међу којима је било и оних у народним ношњама, као и са четничким обележјима.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1918870/%D0%A0%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0+%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.html

Прочитај без интернета:
1 глас