Предраг Булатовић, некадашњи лидер грађански орјентисане опозиционе Социјалистичке народне партије (СНП), рекао је у Конзулату Сједињених Држава у Подгорици 1. јуна 2006. године, да, ако буде био приморан да учествује 3. јуна 2006. године у парламентарном усвајању резултата референдума и Декларације о независности, његова партија ће се распасти, стоји у дипломатској депеши коју је из Београда у Вашингтон послао тадашњи амерички амбасадор у Београду Мајкл Полт.

„Резултат тога би био да српске националистичке партије ојачају и приближе се Радикалима. Он је поновио да се није придружио српским националистичким партијама (његови савезници на референдуму) у одбацивању резултата и умјесто тога је рекао да СНП признаје да је ЕУ препознала да ће Црна Гора бити независна. Он је изричито тражио да Влада САД, а и остатак међународне заједнице, затворе очи пред одсуством СНП-а на предстојећем скупштинском засиједању 3. јуна, у циљу очувања грађанске опозиције у Црној Гори“, стоји у Полтовој депеши коју је објавио Викиликс.

Предраг Булатовић се 2. јуна 2006. године разговарао и са Министром за спољне послове Европске уније, Хавијером Соланом. Булатовић је разумио да Влада САД (и ЕУ) не могу да се сагласе са његовим одсуством са сједнице црногорског Парламента.

„Оно што је тражио је да његов изостанак не доведе до прекида дијалога између њега и СНП-а са међународном заједницом“, стоји у депеши коју је Мајкл Полт означио као осјетљиву и насловио – Сцила и Харибда.

„Булатовић је примијетио да је блок за заједничку државу добио 185.000 гласова на референдуму 21. маја, од тог броја 184.000 гласова је дошло од етничких Срба и Црногораца – без Бошњака, Муслимана, Албанаца или Хрвата који нису гласали за Унију са Србијом. Другим ријечима, додао је он, 60 одсто црногорске православне заједнице гласало је за Унију“, пише у дешеши која је 1. јуна послата у амерички Стејт департмент.

Најзанимљиви дио депеше под шифром 06BELGRADE874_a је онај који се односи на његова упозорења америчким дипломатама на надолазећи српски национализам.

„Он је упозорио да се Андрија Мандић, лидер Српске народне странке (СНС) (напомена: скоро једнака по величини као СНП) све више креће у правцу Шешељевих радикала, што би био деструктиван потез за добре етничке односе који владају у Црној Гори“, пише амбасадор Сједињених Држава у Београду.

Без СНП-а као алтернативе, упозорио је Булатовић америчке дипломате том приликом, подршка Андрији Мандићу може нарасти до 100.000 бирача (од укупног бирачког тијела од 485.000), и по први пут би се створила велика, националистичка опозиција у Црној Гори.

У својој напомени а на основу сугестија Предрага Булатовића америчким дипломатама у Подгорици, Мајкл Полт у истој депеши напомиње:

„Ако се догоди да се читав блок који је за заједничку државу са Србијом не појави на сједници црногорског Парламента 3. јуна како би се формално усвојили резултати референдума, Влада ЦГ ће се вјероватно ослонити на Одлуку Уставног суда из 2002. године у којој стоји – да 2/3 већина гласова у парламенту није потребна за ратификацију резултата референдума.“

Коментаришући Булатовића као интелигентног политичара који покушава, са неким успјехом, да преобликује своју партију као грађанску партију, Полт на крају депеше констатује да је он као такав, једини опозициони политички лидер који је у потпуности окренуо леђа српском национализму из 90-тих година, и додаје:

„Што је оштри контраст у односу на његове савезнике који су за заједничку државу. Треба напоменути да је руководство СНП-а скрајнуло радикале током референдумске кампање, на захтјев Владе Сједињених Држава. Иако ми (и ЕУ) не можемо експлицитно да оправдамо његово планирано одсуство, слажемо се са његовом анализом да би његово присуство на сједници поводом ратификације резултата референдума, могао бити озбиљан ударац за СНП. Дијалог са Булатовићем и СНП-ом треба да се настави на претходним нивоима, све док се не придружи његовим некадашњим савезницима у одбијању резултата референдума – што је корак за који нас је увјерио да га неће предузети.“

То што су Предраг Булатовић и Андрија Мандић данас веома блиски сарадници у интересној коалицији фиктивног карактера Демократски фронт, најбоље говори и чији је то пројекат!

 

ИЗВОР: ПРИНЦИП

—————-

11.3.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

10 гласовa