Најаве Меркелове о стварању оружаних снага ЕЗ буде сећања о Немачкој чизми широм Европе, али нису ништа друго до маркетиншког трика. Немачка је након пораза у Другом Светском рату потписаним уговором под принудном управом САД до 2099 године.

Стварање оружаних снага ЕЗ су ребрендирање нато алијансе због лоше репутације створене вишегодишњим агресијама и окупацијама других држава. Прокламована самосталност ЕЗ и вођење самосталне политике се у пракси показало као слепо извршавање наређења Вашингтонске црно-беле куће. Сваки покушај глуме самосталности Европе је кажњаван пацкама из Вашингтона као што су „Шарли Хебдо“ или пад Грчког авиона Ф-16.

Поражена држава из Другог Светског рата је потписаним уговором након капитулације под принудном управом САД до 2099 године. Немачки политичари су добро свесни чињенице да без добре воље Америчких званичника не могу добити чак ни своје златне резерве. Лоша репутација Америчке војске и самог нато пакта након агресија на Вијетнам, Ирак, Југославију, Либију, Авганистан и отворена подршка Ал-Каиди (ИСИС) у Сирији захтева мало маркетинга. Најављене оружане снаге ЕЗ су управо само то – медијско шминкање ружног чудовишта.

Лазански је дао најбољу дефиницију нато пакта „без Америке, нато је само војни патуљак“. Управо ту се види и будућа снага најављених оружаних снага Европе. Чињенично је стање да се већи део Европских држава још од краја Другог Светског рата налази под Америчком војном окупацијом. На територији Немачке америчка армија има војне базе у којима је приступ немачким војницима забрањен. Слично ситуација је и са осталим државама чланицама нато.

Америчка војна доктрина тоталне војне доминације подразумева онемогућавање сваке друге иоле озбиљне армије у свету. Армије осталих чланица нато пакта су креиране тако да свака од њих има привид, али ниједна нема стварно функционалну војску – осим у склопу самог нато, под Америчком командом. Официрски кадар је школован, обучен и добрим делом врбован од стране америчких служби те је свака реална војна самосталност плод пуке фикције.

Ухваћени између чекића Америчких фикција доминације светом и наковња глади својих мултинационалних компанија за територијама Украјине и њеним природним богатствима, ЕЗ је ударила главом у Руски зид. Свесни реалне опасности од штита ПРО који се инсталира у Европи и гомилања америчке војске на својим границама, Русија је већ најавила „адекватан одговор“. Немачка не само као лидер ЕЗ, већ и као највећи профитер украјинске кризе дели заједнички интерес са америчким олигарсима у отимању транзитног гасовода Русији и узгоју ГМО хране.

Решење које је Вашингтон понудио у чланку Њу Јорк Тајмса „Трећи Светски рат као излаз из економске кризе“ не одговара ни Немачкој ни осталим државама ЕЗ. Ради избегавања директне конфронтације са Русијом због нато и америчких војника у Украјини, Меркел прибегава соломонском решењу – прављењу резервне верзије нато пакта, под именом оружаних снага Европе. Русија би на тај начин остала без аргумента „адекватног реаговања“ на америчку војску на својим границама, а Америка би била задовољена чињеничним стањем да су њени генерали стварни команданти војног патуљка брендираног као оружане снаге ЕЗ.

Идеологија ЕЗ вуче своје корене из нацистичке Немачке и Хитлеровог министра Хајнриха Хункеа, који је још 1938 употребио термин „Европска Економска Заједница„. Europäische Wirtschaftsgemeinschaft је ништа друго до Хитлерова и Гебелсова визија Европе, од Атлантика до Урала уједињене под немачком командом. Најављене оружане снаге ЕЗ су само логичан наставак „drang nach ost“ Немачке политике од Другог Светског рата, са Русијом као крајњом метом. Таква је и најава председника Европске комисије Јункера о стварању оружаних снага које ће „послати јасан сигнал Руској агресији“ – на украјину у којој се налазе војници Америке и осталих држава нато.

У сличном контексту треба схватити и тврдње Ал-ЦИА-ида шефице за Европу, Виторије Њуланд о „12,000 Руских војника“ на територији бивше украјине. Као у народној пословици – шта је баби мило, то јој се и снило.
Госпођа је иначе позната по својој склоности према већем броју војника – што већи то бољи.

Периша Рељић / Инфо анонимни

www.vaseljenska.com/misljenja/rezervni-nato/

1 глас