Београд – Грчка дугује 323 милијарде, а Србија 27 милијарди евра, али је занемарљива разлика у задужености ако се упореди грчки и српски бруто друштвени производ. Стога економиста Драган Радовић упозорава да Србији озбиљно прети грчки сценарио, а ту тврдњу аргументује економским параметрима као јасним показатељима да Београд каска на путу кризе који пролази Атина.

Запосленост у јавном сектору се у обе земље и даље повећава, а сива економија је у Грчкој на нивоу од 60, док је у Србији 50 одсто. Изношење новца из Србије путем прања је (од 5. октобра до данас) достигло 55 милијарди евра, а грађани Грчке у иностранству на скривеној штедњи имају 200 милијарди евра, такође изнетих прањем. Уз све то, и списак захтева Међународног монетарног фонда и Брисела скоро је исти за Атину и Београд.

На које захтеве мислите?

ММФ и ЕУ стежу омчу око Грчке, постављајући све теже услове да би се буџет опоравио. Тражи се смањење пензија за 30 одсто, повећање ниже стопе ПДВ чак за 10 процената и раст цене струје. Ту је увршћена и продаја аеродрома, луке Пиреј и Солун, стадиона за Олимпијске игре, острва и много тога. Код нас је ММФ почео са сличним захтевима, а наставиће у 2016. са додатним смањењем пензија, новим повећањем цене струје и стопа ПДВ, па продајом ЕПС-а, обрадиве војвођанске земље, јавних предузећа… То су јасни показатељи да нам је намењен идентичан сценарио као Грчкој, само се код нас примењује неколико година касније.

Значи ли да ће и Србија упасти у дужничко ропство?

Ако Влада Србије настави да ради као до сада, дужничко ропство нам је пред вратима! Привреда се и даље уништава, распродаја преосталих државних фирми је у току, све више предузећа у блокади, а незапосленост расте. До сада донете мере биле су дестимулативне и само су помогле додатном уништавају многих привредника. Немамо одакле да враћамо кредите, па задуженост убрзано расте и наставиће се све брже и више. Задуживању нема краја, а страни кредитори ће нас у томе подржавати, што се види на примеру Хрватске која дугује 60 милијарди евра, док мала Словенија дугује 45 милијарди.

Колико штете наноси држави сива економија?

Обрт робе и услуга прелази 10 милијарди евра што на годишњем нивоу ускрати буџет за више од три милијарде евра. При том се утаји 1,5 милијарда евра пореза и доприноса јер 700.000 људи ради на црно, али и више од милијарду евра ПДВ-а због непријављивања промета. Да све буде горе, заступљена је у свим браншама.

Где је има највише?

У трговини дуванским и нафтним производима утаје, према изјави бившег и актуелног премијера, достижу 300 милиона евра. Производња и продаја алкохола иде 80 одсто на црно и односи 150 милиона евра, само гледано кроз ПДВ и акцизе, без неплаћених доприноса због рада на црно. У Србији се издаје 400.000 станова и 100.000 локала, а нико не плаћа порез, што чини штету буџету већу од 100 милиона евра. Толико односе кладионице и коцкарнице, укључујући и интернет клађење, а естрада утаји 90 милиона евра. Туризам и угоститељство поједу 300 милиона евра, грађевинарство 55 одсто ради у црној зони, пекарска индустрија такође прелази 50 одсто јер је у сивој зони милион векни дневно.

Ко је највећи извор робе на црно?

Царина, јер чак четири милијарде евра вредносно изађе мање робе кроз папире него што је стигло на царињење. На то је указао привредник Милан Кнежевић. У сиву економију можемо урачунати и огромну испоручену нефактурисану струју. У 2012. губитак електричне енергије био је три милијарде кЊх, а у 2013. повећан је за чак 55 одсто достигао 4,6 милијарди кЊх, па се може рећи да је хиодроцентрала Ђердап с производњом од 5,6 милијарди кЊх радила пуна 292 дана за струју која се украде.

Кога кривите за лоше стање у земљи?

Највећи кривац за катастрофално стање у буџету и огромну сиву економију је Пореска управа, па без реформе те службе не може да успе ниједна реформа пореске политике. Власт је то схватила и пре месец дана су именовали тим за реформу ове управе. Нажалост, сви у тиму су бивши кадрови Млађана Динкића, што говори да ће сива економија бити још већа и 2016. и по критеријуму корупције нећемо бити на 78. месту у свету, већ ћемо прешишати 90 место. Изгледа да нико не жели да се тајкуни, естрада, превозници, хотелијери, угоститељи и грађевинари уведу у легалне токове!

Колико је времена потребно да се корупција сведе у нормалне оквире?

Увођењем реда у Србији за само годину дана би се сива економија довела на европски просек од 12 до 15, па можда чак и на 10 одсто. Објавио сам програм „Сузбијање сиве економије у четири фазе“који би драстично набоље променио стање у ПИО фонду и здравству које је најгоре у Европи, а повећале би се пензије и плате. Сузбијањем криминала на царини смањио би се увоз свега и свачега, створили услови за покретање домаће производње која би повећала тражњу за нашом радном снагом и точак привреде би се покренуо. Наплатом свих утајених пореза и доприноса створили би се услови и за убрзано враћање државних кредита.

Бирократија кочница

Зашто се држава не бори са нелегалним токовима?

Велики број криминализованих државних службеника не жели да спречи рад на црно и утају пореза. Ако их сузбије и све активности уведе у легалне токове, бирократија сече грану на којој седи и губи огроман новац! Јер, кад сви привредници раде легално, немају страх од разних инспекција, а престаје и давање мита. Уколико се све у земљи буде радило легално, онда неће постојати ни тајкуни.

Стручњак за сиву економију

* Драган Радовић је рођен 8. августа 1961. у Београду, у радничкој породици. По образовању је дипломирани економиста.
* Од 1990. године се бави књиговодством и пореским саветовањем. Водио је књиговодствену агенцију Кватро у Београду. Учествовао је у више поступака продаје домаћих приватних фирми странцима. Чест је гост локалних радио и ТВ станица широм Србије, где објашњава како се земља за кратко време може извући из економске кризе.
* Његове анализе пореске политике и сиве економије објављивљују штампани медији у Србији и економски портали.

Д. Декић / Вести

www.vaseljenska.com/ekonomija/ropstvo-nam-je-pred-vratima/

0 гласовa