Пребиловци/Херцеговина – Свети архијерејски сабор Српске православне цркве / СПЦ / канонизовао је 2014. године уношењем у Диптих Светих Српске Православне Цркве Свете новомученике пребиловачке, потврдио њихову светост и мучеништво и од прошле године почели се славити као свети, потврдио је Срни парох мостарски Радивоје Круљ [1].

„Симбол српског страдања у Херцеговини, 8. августа (2015. год.) биће место сабрања, обнове живота и људског достојанства и место из кога ће бити послате поруке праштања како се злодела више никад не би поновила“, рекао је Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије [2].

У Пребиловцима ће 8. августа Његова светост патријарх српски Иринеј освештати Храм Васкрсења Христовог уз саслужење бројних владика и свештенства Српске првославне цркве.

Храм Васкрсења Христовог саграђен је у спомен на 4.000 Срба који су у Другом светском рату страдали од усташких злочинаца на подручју Доње Херцеговине и били бачени у јаме.

Храм је саграђен на месту Спомен-костурнице у којој су њихове кости, након педесет година, 1991. године нашле смирај. Али, не задуго. Већ 1992. Спомен костурница је минирана од хрватске војске, а мошти уништене.

По повратку Срба у Пребиловце, након 2000. године, остаци костију су прикупљени. Стали у седам ковчега и оне ће бити сахрањене у крипти Храма Васкрсења Христовог који је урађен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму која је симбол Васкрсења и симбол живота [4].

Пребиловци су старо српско село у Херцеговини, на ободу долине Неретве. Од Чапљине су удаљени 5, од Мостара 35, а од мора 20 км. Претке данашњих Пребиловчана затекли су Турци у селу, приликом освајања Херцеговине у 15. веку. До 1941. године, Пребиловци су били, за херцеговачке прилике, велико и економски јако село. У централном делу села и шест засеока, живело је више од 1000 становника, 97% Срба и 3% муслимана. Пребиловци су познати симбол страдања српског народа. Јапански дневник Тхе Asahi Shimbun (Токио) уврстио је ово село међу четири најстрадалнија села у свету, у Другом светском рату.

Према извештају оружништва (жандармерије) НДХ, из септембра 1941. године , усташе су тога лета убилe 820 Срба из Пребиловаца. Само у једном дану, 6. августа те године, убијено је 500 жена и деце из села, бацањем у Шурманачку јаму код Међугорја. Тада је угашен живот у 57 породица. Илиндански покољ 1941. године преживело је само 170 Пребиловчана, претежно одраслих мушкараца. Преживели очеви из Пребиловаца, који су у августу 1941. године остали без супруга и деце, женили су се поново и у позним годинама добијали нову децу. Село је тако наставило да живи, са незацељивим ранама, без генерација рођених 1930. – ’41. године.

Послератне власти су настојале да се усташки злочини над Србима заташкају, па су у том смислу спречавале сахрану жртава из јама, чије су отворе забетонирале. У јесен и зиму 1990/91. године, родбина жртава отворила је 13 јама на подручју некадашњег столачког среза и из њих извадила кости жртава, опрала их и пренела у сеоски дом у Пребиловцима. На 50. годишњицу страдања, 04. 08. 1991. год., мошти ових мученика, њих око 4000, су после литургије и опела, које је служио српски патријарх Павле, свечано положене у крипту Спомен цркве Сабора Српских светитеља и Пребиловачких мученика у Пребиловцима.

Снагама које су биле и остале баштиници усташке идеологије и праксе, сметали су Пребиловци и мученичке мошти, које су сведочиле истину о догађајима из прошлости. Зато су одлучиле да их потпуно униште, заједно свим материјалним и духовним наслеђем српског народа у долини Неретве. У јуну 1992., војска Републике Хрватске, заједно са војним и паравојним формацијама херцеговачких Хрвата и муслимана, под командом генерала збора ХВ Јанка Бобетка, је заузела сва српска насеља у долини Неретве, поубијавши при томе све затечене српске цивиле. По том све српске куће, цркве, манастири, културно историјски споменици, привредни и комунални објекти су минирањем срушени или спаљени. Мошти пребиловачких и дргих мученика су оскрнављене и смрвљене постављеним експлозивом и авионским бомбама. Спомен црква је од темеља срушена, терен пораванат грађевинским машинама, да би се на њему и око њега засновала депонија, која је уклоњена тек 2002. године.

Судбина моштију мученика још није разјашњења, а досадашњим ископавањима нађено свега 5% костију, од сахрањених у спомен цркву. Нађене кости смрвљене експлозивом и постављеним авионским бомбама. Разорено је и оближње сеоско гробље, кости многих покојника спаљене или однете на непознато место. Тако су Пребиловачки и други мученици, после 50 година, други пут убијени што је злочин без примера у свој људској историји. Да су жртве и злочинци припадници неких других народа о овоме злочину би говорио цео свет.

Пребиловци су обухваћени организованим заборавом да не би покварили концепт грандиозног злочиначког плана према српском народу који се свакодневно, пред нашим очима, спроводи. Али , знамо да рат против Бога нико није добио, нити ће га добити. То нам је нада и утеха. Они који су хтели да сакрију зверства својих дедова и очева, тако што су уништили свете мошти пребиловачке деце и других мученика, нису могли убити Истину. Као и њихови дедови и очеви, убили су само себе пред Богом, а свој народ осрамотили пред оним што је остало од људи. Пребиловци су тако још једном прослављени мученичким венцем и уподобљени да се назову Херцеговачким Врачаром [6].

Данас је подигнут храм – спомен црква – у Пребиловцима на месту некадашње спомен-костурнице у којој су 1991. биле сахрањене кости жртава страдалих у Доњој Херцеговини у Другом светском рату, а сакупљене из околних јама. Костурницу је 1992. минирала хрватска војска, а кости су уништене.

У Пребиловцима је по повратку Срба један број костију поново сакупљен и биће положен у новосаграђеном храму [7].

Али на ово племенито дело хвале вредно, сенку баца „фрескопис“ којим је спомен-црква украшена и „живописана“. Ту нећете видети традиционално-православне фреске, каквим су украшени православни манастири и цркве широм Васељенене, већ карикиране нацрте који тобож представљају светитеље, а Христос је „пљунута“ Кончита!

Пребиловци – село на небу, основна је замисао осликавање зидова храма Христовог Васкресења у Пребиловцима.

Живописање олтарске апсиде овог светог места је осликао грчки свештеник Стаматис Склирис.

У православним круговима Склирис се помиње као предводник нових стилова у иконописању [8].

Будући да нам је мучан даљи коментар о „фрескама“ (за које неки кажу да су „кул“ и „модерне“) препуштамо читаоцима да сами оцене.

Следи приказ фрескописа који красе олтарску апсиду цркве светих мученика у Пребиловцима и починемо од прве (наводно Христове) „брадате Кончите“:

 

[1]. www.srna.rs/novosti1/210382/prebilovacki-novomucenici-slave-se-kao-sveti-.htm
 
[2]. http://www.herceg.tv/kultura/1495/vladika-grigorije-iz-prebilovaca-saljemo-poruke-pomirenja-i-prastanja-?lang=lat
 
[3]. http://trebinjelive.info/2014/08/09/prebilovci-sluzena-liturgija-u-slavu-svetih-prebilovackih-novomucenika/
 
[4]. www.herceg.tv/kultura/1495/vladika-grigorije-iz-prebilovaca-saljemo-poruke-pomirenja-i-prastanja-?lang=lat
 
[5]. http://www.jadovno.com/prebilovci/articles/potpisan-memorandum-o-saradnji-prebilovaca-i-lidica.html#.VbIR4Pntmko
 
[6]. www.srpskenovinecg.com/srbija/33-srbija/1308-prebilovci-godisnjica-stradanja
 
[7]. http://mojahercegovina.com/liturgija-u-slavu-svetih-prebilovackih-novomucenika-foto/
 
[8]. http://www.herceg.tv/kultura/839/ekskluzivno-ovako-ce-izgledati-oslikan-hram-vaskresenja-u-prebilovcima?lang=lat
Прочитај без интернета:
0 гласовa