РУСИЈА И САД ИЗОЛУЈУ ТУРСКУ У СИРИЈИ?

РУСИЈА И САД ИЗОЛУЈУ ТУРСКУ У СИРИЈИ?


0 43

САЛМАН РАФИ ШЕИК

Турска ризикује да буде изолована уколико покуша да испровоцира Русију и САД, које су се у Манбиџу нашле у необичној врсти савеза
Упркос успесима заједничких снага Русије, Сирије и Ирана у борби против Даеша и других терористичких група, рат у Сирији се интезивира. Међутим, узрок томе није опстанак и јачање прокси милиција већ начин на који спољни актери, посебно САД и Турска, настоје да обликују сиријску територију у „зоне“. Иако обе земље следе стратегију стварања „сигурних зона“, њихови прикривени циљеви се у великој мери разликују, а та разлика се сада претвара у конфронтацију. Док САД настоје да поделе Сирију по „зонама“ да би спречиле Асада да врати целу земљу под своју контролу и поврати легитимитет, примарни турски циљ је спречавање стварања курдске зоне (читај Курдистана) дуж своје границе са Сиријом. Како би спречила тај сценарио, Турска је послала војску и директно интервенисала на сиријској територији да би ставила 5000 квадратних километара под своју контролу и осујетила Курде, које САД настављају да подржавају и са којима је Русија недавно ступила у контакт, позвавши их да учествују у астанско-женевском мировном процесу.

У том смислу је настојање Турске да заузме стратешки важан град Манбиџ још једном примарно мотивисано настојањем да уништи Курде и прошири своју зону/сферу директног утицаја у Сирији. То је, међутим, изазвало снажан војни одговор САД и Русије, при чему су Американци послали маринце на терен да врате турске снаге на позиције одакле су дошли.

СТРАТЕШКИ ТРОУГАО
Што се тиче позиције Турске, она у америчкој политици види јасну заштиту Курда који контролишу највећи део града (мисли се на један део руралне околине Манбиџа, прим. прев.). Америчке снаге, које не би могле да стигну у град без сарадње са Русима (Курди су већ предали велики део града сиријској армији само неколико сати пре него што су стигле америчке јединице), званично су тамо због спречавања да се град претвори у поприште сукоба Турака и Курда.

kurdiАбу Амџед, шеф Војног савета Манбиџа, у интервјуу прошле недеље је рекао да су турске трупе пуцале на његове борце и да Турску сматра већом претњом од ИСИС-а. Кад је ситуација ескалирала, Војни савет Манбиџа је покушао превентивно да спречи било какву турску офанзиву постизањем договора са Русијом да оближња села пређу под контролу снага сиријске владе лојалних председнику Башару ал Асаду.

Са сиријским и америчким снагама у Манбиџу, ситуација за Турску је компликованија него икад. Турска ризикује да буде изолована уколико покуша да пробије тампон зону и баци рукавицу у лице Русији и САД, које су се у Манбиџу нашле у необичној врсти савеза.

Иако су Турци – на необичном састанку руских, америчких и турских војних заничника одржаном у уторак, седмог марта, у Турској – пружили уверавања да неће бити операције у Манбиџу без сарадње са Русијом и САД, још увек је прилично очигледно да су Курди турска ахилова тетива, и да се нису повукли на источну страну Еуфрата, као што је Турска захтевала. Они су присутни на терену, а сарадња са сиријском армијом би, заправо, пре или касније, могла да доведе до стварања курдског упоришта у Сирији, на турској граници. Због тога је императив Турске да одбаци Курде источно од Еуфрата.

Тај императив, међутим, директно је супротестаљен интересима САД, које, судећи по речима Пентагоновог портпарола, заповедника Џефа Дејвиса, тамо имају улогу „видљивог знака одвраћања и охрабрења.“ Оне одвраћају Турке и уверавају Курде у наставак америчке подршке. Пентагонов званичник Мајкл Малуф изјавио је следеће:

„Разумно је да САД уђу у град како би спречиле потенцијални сукоб између савезничких група. Имате Турке који прете да ће ударити на Курде, који су део Сиријских демократских снага. Смисао америчог присуства тамо је да се то спречи и да се фокус тих група, уместо на међусобном сукобу, задржи на борби против ИСИС-а. Мислим да су САД радиле са Курдима како би их навеле да допусте арапском делу Сиријских демократских снага да преузму водећу улогу у Манбиџу, јер су Турци веома јасно ставили до знања да ће ући у град и ударити на Курде ако их тамо затекну, а то не би било корисно за борбу проти ИСИС-а… САД желе да раде са Курдима и то је изазвало велики раздор у односима између САД и Турске.“

Kurdi sirijaТИХО ПРИБЛИЖАВАЊЕ САД И РУСИЈЕ
Док је Турска у прошлости имала Русију као прибежиште у случају сукоба са САД, овога пута је Русија такође послала јасну поруку, указујући на границе турског присуства у Сирији. Руско-амерички савез у Манбиџу постао је нова препрека за Турску, која је већ прекршила договор о разумевању који је са Русијом имала о обиму сиријске територије који сме да заузме.

У светлу руско-америчког споразума у Манбиџу, јасно је да Русија не настоји да изолује САД на било који начин. Напротив, вероватно жели да привуче Америку на своју страну како би формирале неку неку заједничке групе или коалиције која би била већа у односу на ону у којој се сада налази. Утисак је да у оквиру ове хипотетичке коалиције не би било простора за маргинализацију Курда, што не само да љути Турску већ је и гура у неку врсту самонаметнуте изолације у Сирији.

Турској су се очигледно осветили покушаји да изгради позицију у Сирији тако што ће искористити сваку прилику која јој се укаже да преузме иницијативу. Са једне стране, одгурала је Русију ка САД и ненамерно олакшала постизање споразума између њих у Манбиџу, а са друге је њен антикурдски наступ навео САД да запрете обуставом подршке протурским милицијама. Због тога је – упркос Ердогановом захтеву за обуставом њиховог наоружавања – Трампова администрација Курдима, на њихов захтев, доставила антитенковско оружје, детекторе мина и другу војну опрему.

Manbidz rusi ameriКао што ток догађаја указује, у Сирији се одвија тихо приближавање САД и Русије, које настоје да, заузимањем Раке, потпуно протерају ИСИС из целе земље. Пошто је то приближавање неутрализовало идеју амбициозне туске сигурне зоне од 5000 километара, могло би да доведе и до других последица ако Турска настави да истрајава на потискивању Курда и да тиме изазива и САД и Русију, које, за разлику од Турске, не намеравају да се боре против Курда већ против Исламске државе.

Салман Рафи Шејк је стручњак за међународне односе и спољну и унутрашњу политику Пакистана

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

www.standard.rs/svet/37260-%D1%85%D0%BE%D1%9B%D0%B5-%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B4-%D0%B8-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BD%D1%83%D1%82%D0%B8-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D1%83-%D0%B8%D0%B7-%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5

0 гласовa