Русија је за неколико дана, уз 40-50 борбених летова, успела да учини више него целокупна западна коалиција за годину дана *Актуелни спољнополитички курс Србије је јасно прозападно оријентисан

АУТОР: М. СТОЈАНОВИЋ

– Сирија сада представља кључну геополитичку тачку. Русија је покренула војну ваздушну акцију усмерену на ликвидацију терористичке групације под називом Исламска држава. Русија је једина земља која има право на војну операцију, пошто је добила директан позив власти Сирије – за разлику од западне коалиције која крши међународно право, која нема ни мандат СБ ОУН, ни позив власти Сирије. Американци, Европљани и други регионални чиниоци били су благовремено информисани. На земљи ратују сиријска армија и јединице других земаља и народа који је подржавају – савезница Сирије, наводи за Данас др Ања Филимонова, главна уредница портала Фонд стратешке културе, коментаришући акцију Русије у Сирији и реаговање западних држава на потезе Москве.

Она истиче да се у току операције као најефикасније средство се показало руско високопрецизно наоружање, бомбардери, јуришна авијација, средства радиоелектронске борбе, сателитска обавештајна служба.

– У чисто војном смислу, Русија у Сирији има своју војну базу за размештање бојевих бродова руске морнарице у Тартусу, сада јој је придодата војноваздушна база. Ради координације бојевих дејстава у Багдаду је била створена специјална структура, штаб оружаних снага Русије, Ирана, Ирака и Сирије. Обратите посебну пажњу на то – прво је Русија створила делатну и мотивисану коалицију земаља – Сирија, Ирак, Иран, спремних да за разлику од Запада заиста ратују и побеђују непријатеља. То је антитеза западној коалицији која се састоји из 62 земље (укључујући Аустралију, која тешко може да схвати шта она тамо уопште ради) чији резултат рада за годину дана једноставно речено одсуствује. Западна коалиција која увек „хоће најбоље“ још једном се показала неуспешном. Била је убачена хрпа новца и оружја ради претварања Сирије као суверене земље у сиву зону свемоћи умрежених терористичких организација различитог усмерења, са хемијским, биолошким и другим оружјем за масовно уништење, са нафтном инфраструктуром и неограниченим нафтним токовима са територије Исламске државе у Турску. Са природним резултатом „растурања Сирије“, масакрима, геноцидом, распадом, анархијом – констатује наша саговорница.

Филимонова наглашава да је Русија за неколико дана, уз 40-50 борбених летова, успела да учини више него целокупна западна коалиција за годину дана. У овом тренутку је уништено више од 40 одсто инфраструктуре Исламске државе (бункери са командним местима, складишта муниције, инжењерска склоништа итд), што је омогућило Сиријској армији да пређе у масован напад на копну.
– На тај начин Русија оживљава своју историјску моћ, а у целини ми смо овладали свим неопходним како би добили сиријску војну кампању и повратили себи статус главног играча како на Блиском истоку, тако и на глобалном нивоу. Реакције САД и Запада, што је било и потпуно предвидљиво, у целини се могу окарактерисати као страх, шок и конфузија. Поводом дејстава Русије Запад је упао у хистерију и одмах је отворен „други фронт“ – информативни. Можемо констатовати жељу Запада да створи антируску коалицију на Блиском истоку и подржи митску „Сиријску ослободилачку армију“. „Армију“ која је одједном негде нестала заједно са „умереном опозицијом“, тачније „умереним терористима“ – сматра она.

Упитана како оцењује актуелни спољнополитички курс Србије, односно да ли је званични Београд ближи Западу или Русији, саговорница Данаса наводи да се актуелни спољнополитички курс Србије карактерише као формално неутралан, а у стварности је јасно прозападно оријентисан, а то је „најјасније потврђено преласком на ИПАП ниво узајамних односа са НАТО пактом, што представља најпотпунији облик сарадње за земље које нису чланице Алијансе“.

– У пуној размери, методично и доследно, остварује се реформа српске армије (у суштини, смањење бојеве моћи, технике и личног састава) са преласком на стандарде САД/НАТО, остварује се размена поверљивих информација и „координација специјалних служби“. Обескрвљена и незаштићена српска држава једноставно не може да примени адекватне мере у случају било какве појаве ванредне ситуације. А таква ванредна ситуација већ куца на српска врата, НАТО је дао зелено светло за формирање армије „Републике Косово“ (правећи се да је то само унутрашње питање ове квазидржавне формације). Овде САД нису забринуте што је та армија у ствари реанимирана ОВК – терористичка формација. Што представља још један доказ стварања и одгајања од стране САД казнено-терористичких формација, а то је, поред правних аспеката, само по себи неморално – сматра Филимонова.

Она тврди да САД, које су у Србији проглашене приоритетним партнером, не инсистирају на ликвидацији трговине наркотицима преко „Косова“, нити на искорењивању тероризма у виду бојевика ОВК који представљају политичку врхушку „Косова“, нити на чувању, заштити и повратку српског суверенитета, српских манастира, цркава и споменика, већ на… процесу издаје српске националне свести, српског националног идентитета.
– Циљ је јасан – то је „испирање“ базних компоненти: Светосавског завета, историјског памћења, целокупног културно-историјског наслеђа. То је посебно важна полуга јачања утицаја САД у региону Балкана. САД се нису тек онако умешале у ратове на постјугословенском простору. Тај регион је за САД потребан пре свега због војног аспекта (база Бондстил, друге базе и инфраструктура), међутим, много важније је изместити регион испод руског утицаја, садашњег и потенцијалног. Пожељно би било, ако је могуће заувек, ликвидирати могућност повратка Русије на Балкан. Какву уопште може имати потребу спроводити операције попут „промене свести“? На основу којих моралних и принципијелних разлога је то уопште могуће, осим директних „специјалних“ циљева ради управљања свешћу и понашањем човека у интересу западних центара моћи? Ако теза о промени свести добија култно-религиозни призвук, онда се може поставити закономерно питање – а да ли ће потом доћи и до приношења Србије на жртву? – поручује Ања Филимонова.

„Рушилачки потенцијал ЕУ“

Говорећи о приступању ЕУ, које се проглашава спољнополитичким приоритетом Србије, саговорница Данас истиче да избор циљева мора бити мотивисан конкретним задацима. „какве су заправо неопходности и сврсисходности приступања Србије Европској унији? Зар има бар једна земља у ЕУ, осим земаља првог ешалона (па и оне се налазе под контролом САД), која се извукла из социјално-економске кризе? То нису успели да учине чак ни у русофобском прибалтичком појасу. Зар постоји основа да се говори да је Србији припремљена нека друга судбина? Савремени капиталистички систем заиста је овладао колосалним потенцијалом, но тај потенцијал је рушилачки. Неправедна расподела светских ресурса у корист „јачих“ земаља, њихово заузимање материјалних ресурса, уз искуство од 200 година држања под својом контролом свих осталих – ствара илузију о томе да је привреда Запада ефикаснија, што се подржава разним лукавим теоријама. А у стварности, у свим областима друштвеног живота, од државне управе, финансија, индустрије, пољопривреде, долази до процеса деградације укључујући моралну деградацију елите и друштва – закључује Филимонова.

Danas.rs

www.danas.rs/danasrs/politika/rusija_jedina_ima_pravo_na_vojnu_operaciju_u_siriji.56.html?news_id=309504

7 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ