И једно и друго је још увек чиста фантастика, јер обоје захтева невиђену количину енергије. Повезивање таквих апарата на локалну електричну мрежу би довело до нестанка струје чак и у великим градовима, јер би подразумевало потрошњу енергије, приближно једнаку количинама које троши Токио

  • Оно што се сада најављује као оружје стратешког одвраћања, може бити примењено само против непријатеља, који интелектуално и енергетски заостаје за САД генерацијама. САД могу изнад Северне Кореје лансирати стотине дронова, који би надзирали потенцијалне ракетне силосе (Корејанци их, додуше, немају, јер користе старе системе надземног лансирања), а дуж границе разместити пар нових патролних корвета. Могу чак и убацити тамо неколико јужнокорејских диверзантских група, научивши их да говоре северним дијалектом. Међутим, у пракси је чак и то – фантастика
  • А коришћење „обећавајућег“ оружја – ласера и електромагнетних таласа – против равноправног непријатеља (на пример, Русије) потпуна је психопатија

Пише: Јевгениј КРУТИКОВ

       ПЕНТАГОН је управо најавио стварање система противракетне одбране (ПРО) базираног на ласерским ​​и електромагнетним импулсима, чија је сврха – утицање на непријатељске балистичке ракете, не после њиховог лансирања, већ раније.

       Овај пројекат подразумева уништавање ракета за које садашњи систем противракетне одбране није сметња, а такво оружје постоји само у Русији. Међутим, поставља се питање: колико су реални планови САД и могу ли они угрозити тренутни однос снага?

       Пентагон тврди да је овај пројекат покренут још 2014. године ради супротстављања ракетама, које могу да пробију постојеће системе ПРО (а такве ракете постоје само у Русији).

       Нови амерички сајбер-системи ће користити електромагнетни импулс, који ће наводно бити у стању да поремети рад електронике на великим територијама, објашњава портал FreeBeacon, познат по многобројним информационим спиновима. Примена овог оружја предвиђена је тек након што обавештајна служба извести да се непријатељ спрема за ракетни удар.

       У суштини, пројекат предвиђа заустављање ракете у фази њеног убрзања – планира се стварање ласера који би се инсталирали на беспилотним летелицама или авионима. У преводу: то је покушај да се утиче на електронске системе контроле, како би се „збунила“ ракета.

       Ово је реално изводљиво, али уз два услова. Прво: уколико се, у секунди или делићу секунде, располаже тачним подацима о почетку лансирања ракете. Друго: ако је извора електромагнетног или ласерског импулса у непосредној близини лансирног места.

       Раније је објављено да је вице-адмирал Џејмс Сиринг, директор америчке Агенције за противракетну одбрану која функционише у систему Пентагона, изјавио Сједињене Државе желе да до 2021. године имају „коначну демонстрацију“ ласерског оружја ваздушног базирања предвиђеног за пресретање балистичких ракета. За ту сврху, агенција је за 2017-у финансијску годину захтевала 90,3 милиона долара. Осим тога, у марту су конструктори компаније Lockheed Martin објавили, да су овладали технологијама које омогућавају производњу ласерског оружја погодног за бојеву примену.

       Према извештајима америчких медија, Ваздушне снаге САД већ су у стању да користе ласера против непријатељских авиона, беспилотних летелица или ракета, а Морнарица САД – да се њима штити од дронова, малих бродова и подморница. Међутим, примена ове врсте оружја је врло ограничена, користи се само против ниско-летећих циљева и циљева који су у видокругу. Употреба ласера у стратешке сврхе је немогућа, јер су постојећи – тек зачетак напредног оружја.

       Али говорити о стабилном коришћењу електромагнетнх импулса или ласера, па још о његовом навођењу на брзолетеће циљеве, нема смисла. Сви системи ове врсте првобитно су планирани као оружје дизајнирано за обарање или ослепљавање непријатељских орбиталих система, а не за пресретање ракета.

HAARP, Аљаска

       Још морамо рећи да тестови које су САД изводиле на Аљасци нису дали значајне резултате. Међутим, данас нису 60-е године.

       Никакав дрон није у стању да лебди над силосима стратешких ракета, како би стрпљиво чекао њихово лансирање. А ниво електромагнетних импулса је тренутно такав да се може применити само на веома кратком растојању.

       Прошле године, у специјалном извештају америчке Морнарице било је речи о унификацији неколико класа бродова (преименовање садашњих фрегата у корвете и усаглашавање линије дизајна) у тзв. напредне верзије. Русија у овом случају уопште није помињана.         Предвиђено је да нове корвете буду опремљене ласерима за „последњу линију одбране““, то јест – када постане густо, као што је то пре неколико дана било са мученим разарачем „Доналд Кук“ у Балтичком мору.

       Системи ПВО „последње линије“ су у ствари рафални противавионски топови малог калибра или двоцевни или четвороцевни митраљези, чији је задатак да оборе циљеве који се приближавају броду на критичном растојању.

       Главни системи ПВО, контролисан од стране чувеног „Иџиса“, дизајнирани су да оборе нападајуће циљеве на великој даљини.

       Коришћење таквих инструмената, уосталом, описано је у програмима CIA из 80-их и 90-их година, али је то захтевало присуство диверзантских група на непријатељским аеродромима. Међутим,чак је и то била чиста фантастика, јер је опет, ова врста уређаја захтевала невиђену количину енергије. При чему би повезивање таквих апарата на локалну електричну мрежу довело до нестанка струје у граду, јер би подразумевало потрошње енергије, приближно једнаку количинама које трши Токио.

       Оно што се сада најављује као оружје стратешког одвраћања, може бити примењено против непријатеља, који интелектуално и енергетски заостаје за САД генерацијама. То јест, изнад Северне Кореје се могу лансирати стотине дронова, који би надзирали потенцијалне ракетне силосе (Корејанци их, додуше, немају, јер користе старе системе надземног лансирања), а дуж границе разместити пар нових патролних корвета. Можете чак и убацити тамо неколико јужнокорејских диверзантских група, научивши их да говоре северним дијалектом.

       Међутим, у пракси је чак и то – фантастика. Коришћење таквог „обећавајућег“ оружја против равноправног непријатеља (на пример, Русије) је потпуна психопатија.

       Морамо схватити да се одбрамбена индустрија САД свакодневно бави развојем „напредних оружја“, од којих већина заврши на отпаду много пре званичног гашења пројекта. Читаве генерације бродова са „суперсистемима“ и „супероружјима“ су у последњих пет година отписане као бесмислене. У истом смеру иде и авиациони развој, који се у једном моменту сматрао напредним. Али, константно пупмање наменске индустрије великим количинама новца пре или касније даје неке резултате.

       Пробоја у ласерским и импулсним технологијама за сада нема због проблема пре свега у суперпроводљивости и акумулацији енергије. И до предвиђеног рока – 2021. године – тешко да ће доћи до неког већег напретка.

       Очито је, међутим, да се пропагандна трка у наоружању поново помера у космос – сферу толико контроверзну са становишта перспективе технологија, да је тешко направити недвосмислен избор у корист одређене стратегије. И све је више подозрења да су овакве врсте информационих спинова преписане из Реганове политике.

       Мада постоји и једноставније објашњење. Сви желе новац. Много и одмах.

       *Стратешка одбрамбена иницијатива (енглески: Strategic Defense Initiative, SDI) пројекат који је покренут од стране америчког председника Роналда Регана. Његов циљ је био постављање војних сателита у орбити планете Земље који би могли уништити совјетске и друге балстичке ракете пре него што дођу до циља.

       Превео: Срђан Ђорђевић

извор:fakti.org/oruzje/rusija-nece-nasesti-na-us-bajke-o-borbenim-laserima-kao-sto-je-sssr-na-ratove-zvezda

2 гласa