Пише: Ростислав ИШЋЕНКО

        ПРЕ две и по године, када се Крим тек вратио у Русију, нашао сам се на Јалти као учесник конференције посвећене перспективи Руског света.

        Тада сам био изненађен ограниченим приступом овом питању од стране већине учесника конференције.

        Неки од њих су сматрали да је Руски свет – Русија у постојећим границама. Посебно су на томе инсистирали Кримљани који су у том тренутку тек годину дана живели у оквиру тих граница. Неко је дефинисао Руски свет као територију бившег СССР-а. Присталице монархизма замењивале су Совјетски Савез термином „Руска империја“.

        Притом се већина слагала да је Аљаска – Руски свет, а Пољска – није, док су се мишљења о Финској разликовала. На крају, још једна група је сматрала да се Руски свет протеже до западних граница држава, некадашњих чланица Организације Варшавског пакта (ОВД).

Манастир Оптина Пустиња

        Независно од тога колико су били вољни да помере границе Руског света – представници ове или оне групе су се сложили са чињеницом да је Руски свет – само део екумене, и то релативно мали, у поређењу са неруским светом. Нико није могао да одговори на моје питање: зашто се управо Јакути или Камчадали толико разликују од Француза или Немаца, зашто Камчади без резерве дозвољавају Руски свет, а Французи и Немци га не допуштају уопште? Иако би део Немаца (ДДР) који је улазио у границе ОВД, такође, могао претендовати на улазак у Руски свет.

        У оквиру оваквог (ограниченог), приступа постоји још једна слаба тачка. Апсолутно све присталице Руског света (без обзира на дефинисање његових граница) сматрају да Руски свет треба да глобалном свету да неку идеју – да му укаже на правац развоја.

        Али како можемо „дати идеју““ Руског света онима, којима смо унапред отказали припадност њему?

        Ради поређења, када дефинишемо савремени свет као Pax Americana, ми разумемо да се говори о глобалном свету, а не о свету у границама САД, не о англосаксонском свету и не о Северноатлантском свету. Границе ове идеје се поклапају са границама планете, а ако би човечанство живело изван Земље, онда би идеја Pax Americana ишла заједно са њим у свемир.

        Поента овде није само у англосаксонском експанзионизму, ни у руској мирољубивости.

        У Русија такође постоји одређени број присталица решавања компликованих међународних проблема применом војне силе. Најинтересантније је што руски експанзионисти, који виде свој идеал у тробојци изнад Беле куће и десетинама борбених носача авиона под заставом Светог Андреја како крстаре морима и океанима планете, ништа мање, као и њихови мирољубиви конкуренти раздвајају „прави“ Руски свет од остатка планете.

        Они верују да је ¾ копна нешто туђе, нешто што је потребно победити војном силом, нешто што се може контролисати из даљине, али што не подлеже интеграцији.

        Карактеристично је да се обе ове идеје сукобљавају са руском историјом и праксом изградње руске Државе, независно од тога да ли је она у форми царства, империје или савеза.

        Да су цареви, императори и генерални секретари размишљали о границама руског/совјетског света, онда држава не би изашла изван граница из времена Ивана III. Чак би и у тим оквирима у њој живело много странаца.

Лав Толстој

        Ако су Сједињене Државе направиле „котао за претапање“, у којем се сви (чак и Енглези) растварају без остатка, претварајући се у нову америчку нацију, Русија је увек градила станиште у којем ће удобно живети сви и у којем национални идентитет није реметио заједничко руско постојање.

        То су схватили наши непријатељи. Нападајући нас оружјем, они су – добро познајући националну разноликост – увек покушавали да искористе сваку различитост да би завадили људе међу собом. Али, дефинишући нас споља, они су увек говорило о целој маси народа, као о Русима.

        Управо је то идеја Руског света која се супротставља идеји Pax Americana.

        Амерички свет – је свет аритметичке средине. У свом идеалном облику, сви народи и расе треба да се стопе, помешају и да створе неку заједничку расу. Два пола требало да се споје у неки општи „трећи пол“. Тотална толерантност би идеално требало да досегне ниво на којем би вештачки ограничавала способности интелектуалаца, да не би угрожавала идиоте и на тај начин спречавала појаву аритметичке средине у области интелигенције.

        Са своје стране, Руски свет нуди јединство, не угрожавајући различитост. Баш као у породици, где су сви различити, али су сви уједињени заједничким циљевима и интересима.

        Зато се САД и противе Русији, још од средине ХХ века када је формулисан идеал Pax Americana, јер Русија самим својим постојањем даје пример алтернативног светског поретка. При чему је то добра и одржива алтернатива.

        Руски свет је настао у својим главним карактеристикама почетком XVI века, када од САД ни нацрт није постојао. Не губећи ниједан народ, не радећи ништа што би могло да подсећа на геноцид над Индијанцима, Руски свет је живео пола миленијума, константно се ширећи.

        Наше сукобљавање са Сједињеним Државама није идеолошко, није финансијско-економско (то су само спољашње форме у којима се сукоб манифестује). Наша конфронтација је системска – не само због погледа на свет, колико због самог схватања света.

        Ми живимо на истој планети, али у различитим световима. Светови су међусобно тесни, али се не могу мешати.

        При чему Руски свет може коегзистирати са америчким, али амерички са руским – не може. Овај анимозитет одређен је на нивоу базичних вредности. За Руски свет није ништа необично у признавању права на постојање другог, алтернативног света. Из перспективе САД, амерички свет је једини исправан – једини могући и идеални облик људског постојања. Све остало мора бити елиминисано.

   Бронзани Шолоховљеви јунаци – Григориј и Аксиња – на обали Дона

        Овде долазимо до једноставних закључака:

        Прво, Русија не може вештачки ограничити оквире Руског света, јер одлуку о уласку у Руски свет доноси свака нација самостално. Русија не може ни дозволити, ни забранити нити наредити. То би било у супротности са основним принципима Руског света.

        Друго, обзиром да Pax Americana претендује на искључивост и јединственост, он ће увек представљати претњу за Руски свет. Америчка идеја не подразумева његово постојање.

        Будући да је агресиван покушај да се претња елиминише заједно са Америком у супротности са основним вредностима Руског света, који предвиђа коегзистенцију, а не агресију, његово ширење је могуће само посредством заштите оних који улазе у Руски свет, бежећи од америчких вредности.

        Самим тим у Сирији, Русија управо и спроводи такву политику. И руски покушај није да угуши опозицију већ да стране у грађанском рату присили на договор, управо се заснива на основним вредностима Руског света, које подразумевају не уништавање другачијих, већ суживот са њима.

        Треће, као алтернатива америчкој глобалној идеји, Руски свет је сам по себи глобална идеја – чији је идеални облик организација планетарног суживота народа.

        Јасно је да ће на центру овог света, у овом случају на Русији, лежати одговорност за одржавање реда у том свету, као што на САД лежи одговорност за одржавање реда у Pax Americana.

        И овде је крајње важно не подлећи искушењу једноставних и брзих одлука и не кренути путем Сједињених Држава, које су одустале од улоге светског судије, за кога важе иста правила, и које су преузеле улогу шерифа са Дивљег запада, чији је „Колт“ апсолутни закон.

        Ако руска глобална правда постане иста као и садашња америчка, онда ће се и Руски свет претворити у амерички, само са другим именом, а да проливају крв и зној због промене назива на затвору – народи света нису заинтересовани.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/ruski-svet-i-pax-americana-se-medjusobno-i-razlikuju-i-iskljucuju

Прочитај без интернета:
2 гласa