ДОНАЛД Трамп нас је оставио у „неизвесности”. То је фраза коју је после дебате Трампа и Хилари Клинтон изговорио дописник Fox News и та фраза је моментално постала симбол најбоље карактеристике резултата те борбе.

          Иза већ уобичајене размене компромитујућег арсенала – овога пута Клинтон је назвала свог супарника „марионетом Путина” – крије се питање: да ли ће Америка изабрати нови пут са Трампом или очувати статус-кво са Хилари?

          Постоје два супротна гледишта на председничке дебате: да оне ништа не одлучују и да одлучују много тога.

          Почетком протеклог века већина експерата сложила се у мишљењу – иако неке расправе политичара „очи у очи” могу и да доведу до извесних помака у рејтингу и расположењима бирача – да се читав циклус председничких дебата по правилу своди на нерешен резултат – сваки грађанин остаје при мишљењу које је имао пре почетка тог циклуса.

          Такав закључак је тачан, али само у „обичној” политичкој сезони. Међутим, када у друштву постоје захтеви за промене – а промене увек плаше, ма колико да их желе обични људи – дебате представника „старог” и „новог” на крају и одлучују ко ће бити на челу Америке.

          Тако је било, на пример, 1960. и 1980. када су покретачи промена – Кенеди и Реган – умели да убеде бираче, управо захваљујући одлично одрађеним тв-дебатама.

          Садашњи избори у САД веома су необични. И опет остаје питање, можда као никад актуелно: да ли ће се очувати статус-кво или ће Америка изабрати неки нови пут?

          Према томе, оријентација у игри за Доналда Трампа за све дебате била је једна – бити максимално убедљив у разобличавању старог и излагању новог.

          За Хилари Клинтон било је важно да претвори сву изборну кампању, а посебно дебате, у референдум о прикладности Великог Доналда за највишу државну функцију. Могла је и да не рекламира нарочито свој програм и себе као познатог политичара. Бирачи су и тако одлично разумели да гласајући за бившу прву даму гласају за статус-кво.

          Схватајући да Хилари (уосталом, као и Трамп) није најомиљенији амерички политичар, штаб Х. Клинтон заузео је став: „Трамп – изазива страх; на Хилари сте навикли”.

          Штаб Великог Доналда чекао је да докаже да је „уобичајено” и постало узрок свих невоља грађана САД, а ето, несистемски републиканац није уопште тако страшан како га представљају.

          То није било тако лако учинити. На страни бившег државног секретара нашли су се сви медији и практично сав административни ресурс који је у америчким условима доступан.

          Сваки компромитујући материјал о Трампу одмах се разлетао у све штампане медије и на тв-канале, а веома мало пажње је посвећивано раскринкавању госпође Клинтон.

          Трамп је настављао да окупља десетине хиљада људи на својим предизборним митинзима и формирао је свој „нуклеарни” електорат, али о његовом програму, о његовим позивима на промене и о корупцији у Вашингтону неопредељени бирач, као и раније, није чуо баш много.

Да ли је Рејнс Прибус трампу био добар „тренер“?

          У тој ситуацији дебате су биле једина шанса за несистемског политичара да се покаже, да исприча најширем тв-аудиторијуму у земљи (ове године дебате гледа рекордан број Американаца) своју визију будућности Сједињених Држава.

          При том је политичком новајлији објективно постављен још један захтев – да не одбије од себе оне бираче који се још нису определили.

          Претходне дебате почеле су од тренутка који за Доналда Трампа није био лак. Од њега се очекивало да одговара због својих тривијалних исказа од пре 11 година, који су се случајно нашли на снимку.

          Велики Доналд се снашао. Након што се још једном извинио својим суграђанима, прешао је у напад и по мишљењу гледалаца већине телевизијских канала победио у дебатама. Хилари су дали победу само експерти CNN.

          Затим су главни медији обрушили на Трампа следећу у низу порција компромитујућег материјала. Током две недеље истовремено је девет жена одлучило да исприча како их је пре много година њујоршки милијардер сексуално узнемиравао.

          Најживописнију причу испричала је нека Џесика Лидз. Она је пре 35 година у салону прве класе летела у Њујорк, а поред ње је седео „високи џентлмен светле косе”, који се представио као Доналд Трамп. Након што је авион узлетео тај „џентлмен светле косе” почео је да јој досађује и грубо је грлио тако да се она једва одбранила.

          Укратко, случај госпође Лидз потпуно се подударао са речима којима је Доналд Трамп описивао однос жена и звезда на снимку из 2005.

          Без обзира што је неколико недеља пре избора републикански кандидат негирао истинитост сторија свих девет „жртава”, уз то у светлу претходног скандала, оптужбе су се слабо одразиле на његов рејтинг.

          Помоћ је пристигла са неочекиване стране. Злосрећним летом у првој класи са Трампом и Лидз летео је британски држављанин Ентони Џилберторп. Он је на телевизији видео емисију о оптужбама против Доналда због сексуалних узнемиравања и сетио се свог сапутника. Сем тога, пошто су на видео-интервјуу који је постављен на сајт The New York Times, а затим доспео на све тв-канале света, показивали фотографије не само младог Трампа, него и Џесике Лидз из тог времена, Џилберторп се одмах сетио својих сапутника.

          Како и приличи житељу Магловитог Албиона, Ентони се показао као педантан човек. У његовој архиви нашла се карта за тај лет, а туристичка фирма је на захтев његових адвоката дала списак путника прве класе међу којима су се, као што је и очекивао педантни Британац, нашла имена Трампа и Лидз.

          Џилберторп се повезао са Трамповим адвокатима, дао им копије својих докумената, долетео  Њујорк, дао изјаве под заклетвом, а затим наступио у емисији Fox News са својом верзијом приче. По његовим речима, све је било потпуно другачије од онога што су до тада преносили медији. Џесика Лидз је у „високом џентлмену светле косе” одмах препознала младог милијардера, који је био познат у читавом западном свету и током читавог лета на све начине покушавала да га заведе.

          Пропадање једне од скандалозних прича, која је испливала „у прави час”, повукло је за собом сумњу у основаност других оптужби.

          У исто време WikiLeaks поставио је следећи у низу компромитујућих материјала о Хилари Клинтон. Стигло је и давно најављено објављивање новинарске истраге познатог америчког „разоткривача” Џејмса О’Кифа који је познат по свом коришћењу скривене камере.

          Током неколико дана у потпуности су потврђене све сумње у односу на Хилари Клинтон, на Демократски национални комитет, на Обамину администрацију, на Стејт департмент, на Министарство правде и водеће медије.

          Поред осталог потврђено је да је већина „независних” издања не само унапред усаглашавала питања и одговоре интервјуа са Хилари, него и да су постфактум кориговала неке цитате, а сарадници Стејт департмана нудили мито за брисање одредбе „поверљиво” са неколико електронских писама која су била послата путем приватног сервера (што је законом забрањено), а која је касније одузела служба спољнополитичког ресора и предала их FBI.

          Сем тога, штаб Х. Клинтон и Демократски национални комитет нагодили су се – са истим циљем- да дискредитују присталице Доналда Трампа. Због тога су преко приватних предузимача ангажовали приватна лица и читаве групације омладине да би провоцирали насиље на митинзима републиканског кандидата.

          Како је открио О’Киф, функционери Демократске партије разматрали су и фалсификовање гласања у неким колебљивим државама које су користиле „мртве душе” и нелегалне имигранте.

          Компромитујућег материјала било је толико много да чак и медији који симпатишу Хилари нису могли да не говоре о томе. Истина, примењиван је метод који се у Америци назива „метод шеснаестог параграфа” – неподобна информација се не саопштава на почетку текста или интернет-поста, већ негде даље у тексту „у шеснаестом пасусу”.

Клинтонову је „глумио“ Скот Вокер

          Међутим, јавност је постепено добијала информације које су медији пре тога игнорисали.

          Током последњих дана пре дебата Хилари Клинтон се повукла да се припреми за њих, а Доналд Трамп је наставио да путује по земљи, да говори пред присталицама и да на тим наступима сакупи прилично материјала.

          На пример, он је убацио нову паролу Drain the swamp (могло би се превести и као „исушимо мочвару”), која позива на промену вашингтонске елите.

          Трамп је такође понудио план за такозвану етичку реформу која искључује корупцију власти. План се састоји од пет тачака и све оне се односе на ограничавање могућности да се под изговором лобирања фактички реализује подмићивање функционера у Вашингтону. Доналд је такође предложио да се донесе амандман за Устав, који би ограничио број дозвољених реизбора конгресмена за оба дома.

          Углавном, пре дебата Трамп је имао добре залихе урађеног посла. Требало је само да настави да се држи плана – да говори о својим предлозима, о ономе што су разоткрили WikiLeaks и Џејмс О’Киф и да позива Американце да гласају за промене.

          На дебатама су разматрана питања међународне политике, имиграције, улоге Врховног суда, економије и националне безбедности. Све те теме биле су Трампове „омиљене теме”.

          Он је могао и требало је да дефинитивно победи на дебатама и да поврати поене које је изгубио током претходних скандала.

          Тешко је рећи шта је конкретно за Доналда кренуло како не треба.

          Можда је утицао умор. Можда су шеф Републиканског националног комитета,Рејнс Прибус и гувернер Висконсина, Скот Вокер, слабо припремили свог партијског колегу за те конкретне дебате. Као што се сазнало, Прибус је на вежбама представљао модератора, а Вокер – Хилари. Можда је и пет дана које је екс-државни секретар провела у својој резиденцији припремајући се за дебате помогло и она је у сваком тренутку била спремна за напад на Трампа.

          Део дебата посвећен Врховном суду прошао је углавном под контролом модератора. Хилари је изјавила да у њему жели да види судије који „разумеју и деле наде обичних Американаца, штите права ЛГБТ заједница и права жена”.

          Велики Доналд изнео је више традиционално виђење Врховног суда: устав треба схватати онако како су га схватали Очеви-оснивачи. Он је посебну пажњу посветио Другом амандману, односно, праву на поседовање и ношење оружја. Трамп се такође изјаснио за заштиту права нерођене деце и критиковао практиковање абортуса у каснијим месецима трудноће.

          Модератор је затим предложио да говоре о имиграцији. По том питању Трамп је инсистирао на свом чврстом ставу подсећајући да „држава не постоји ако нема границе”. Хилари је инсистирала на реформи имиграционе политике и на „путу за држављанство за мигранте без докумената”, са образложењем да није спремна да раздваја породице.

          Али, модератор је на неко време изгубио контролу над ситуацијом.

          Хилари је почела да говори о томе како се Трамп негативно изјашњавао о имигрантима, Трамп је подсетио супарницу шта је она сама говорила иза затворених врата и да је то постало познато после разоткривања WikiLeaks-а.

          И ту је Трамп упао у замку. У почетку је вођен разговор о хакерској активности Џулијана Асанжа по истом сценарију као у претходим дебатама: Клинтон је пребацила разговор са суштине разоткривања на умешаност Русије у крађи електронске преписке, Трамп је изјавио да није сигуран да ли Русија заиста стоји иза WikiLeaks-а. Хилари је подсетила да је Доналд хвалио Путина, а он парирао тиме да се није с њим упознао, али да не види ништа лоше у сарадњи са Русијом…

          Затим је уследио очигледно унапред припремљени ударац. Екс-државни секретар изнела је унапред припремљену „бомбу”: „Он (Путин) више воли да на месту председника (САД) види марионету. Дакле, јасно је зашто ви (обратила се Трампу) не признајете да Русија учествује у сајбер-нападима на наше грађане и у шпијунажи. Ви сте спремни да спроводите Путинову линију, да потпишете његов дневни ред – да поцепате НАТО и учините све што он пожели. И стога ви настављате да добијате од њега помоћ, јер он у овој трци има очигледног фаворита.”

          Истог тренутка мем „Путинова марионета”  нашао се на друштвеним мрежама.

          Након што је штаб Хилари схватио да оптужбе због „пријатељства са Путином” не остављају велики утисак на бираче, одлучио је да појача „поруку”: Трамп игра како Путин свира, односно, страни лидер манипулише кандидатом.

          Без обзира какав је неки лидер, Американцима се не допада када њиховог председника поучавају из иностранства. Доналд Трамп није успео да одмах одбије напад, али касније, када је разговор кренуо о Блиском Истоку, рекао је: „Ствар је у томе што су се сви ти момци показали тврђи од вас и Обаме. Асад, Путин, Иран… Ви сте још пре три-четири године говорили да ћете скинути Асада. Асад је на свом месту. Он је ушао у савез са Русијом. И са Ираном. Ми смо потрошили 6 билиона доларана Блиском Истоку, а Путин долази и узима све за себе… Ти момци су вас надиграли”.

          Када је Хилари почела да говори о зони забрањеног лета у Сирији (у њеном лексикону сада је актуелна нова фраза: „зоне без летења и безбедне зоне”), Трамп је то назвао фантазијама.

          Говорећи у наставку о офанзиви коалиционих снага на Мосул, Трамп је поново оштро критиковао Обамину администрацију, али није пропустио да подсети и на улогу Хилари у хаосу који се одвија у Либији, Ираку и Сирији. На крају је подругљиво узвикнуо: „Велико хвала, Хилари за одлично урађен посао!”.

          Резултат је почео да се изједначава и Трамп је у целини убедљиво ишао према победи по поенима, али је ту неочекивано учинио сензацију вечери одбијајући да обећа да ће признати било које резултате избора.

          Модератор се на почетку чак запањио. Он је још једном питао Великог Доналда хоће ли признати евентуални пораз, подсетивши га на „целовитост демократије”, „јединство нације” и „континуитет власти”. Међутим, Трамп је остао доследан: „Рекао сам већ, видећемо кад дође време за то”.

          По завршетку преноса из Вегаса, водитељ емисије уживо на тв-Fox News (која симпатише Трампа) – тешко контролишући израз свог лица и утихлим гласом – убацио је у етар фразу која је одмах постала интернет-мем: „Он (Трамп) је све нас оставио у „неизвесности”. Већ после пет минута те речи су се појавиле на сајту CNN на истакнутом банеру на врху странице.

          Одбијање Трампа да безусловно призна резултате гласања заузело је прве редове у вестима америчких медија и на топ-листама информативних ресурса.

          Аналитичар Чарлс Краутхамер дао је следећу карактеристику Трамповог поступка: „У ствари, ја завидим том момку. Он је то из срца рекао. А ипак, то је било чудно. Добијао је поене и изненада све покварио”. А у наставку: „Можда он има неки рачун за овај резултат, али ја тај рачун не разумем”.

          Сви експерти били су у шоку. Видело се да је и Трампов менаџер, Келјан Коновеј, благо речено, била зачуђена. Дајући интервју после дебате, она је, колико је могла, избегавала и пребацивала разговор на другу тему.

          То је разумљиво. Дан пре тога кандидат за потпредседника Републиканске партије, Мајк Пенс, изјавио је да ће тим Великог Доналда признати сваки исход избора. Исто о томе говорила је и К. Коновеј и Трампова ћерка, Иванка. Сви су понављали одмах за шефом да се „избори фалсификују”, али при том нису имали у виду сам процес бројања гласова. Радило се о једностраном извештавању о изборној кампањи, о административном ресурсу и т. сл., али нису могли ни да замисле да ће Трамп изненада да изјави: „Видећемо…”

          Заправо, то је заиста необично и плаши Американце.

          Истина је да је Ал Гор имао примедбе на пребројавање гласова на Флориди 2000., али после поновног пребројавања и одговарајуће одлуке суда, Гор је признао пораз и честитао победнику.

          Припремање председничког кандидат за непризнавање резултата гласања последњи пут се десило 1860. када је у САД избио грађански рат.

          Треба нагласити да су Трампа на нешто слично подстицале његове најенергичније присталице. На пример, приликом сусрета Мајка Пенса са бирачима у Ајови једна од активисткиња узела је реч и изјавила: „Наши животи зависе од ових избора. Будућност наше деце зависи од ових избора. И ево шта ћу рећи. Ја то не желим, али ако изаберуХилари… кажем за себе, ја сам спремна за револуцију да се не би допустило да она буде на функцији председника”.

          Пенс се озбиљно уплашио. Почео је да маше рукама и да окреће главу: „Не-не, не треба то говорити!” Али, активисткиња је остала при свом: „У ствари, ја о томе већ говорим. Ја сам као Доналд Трамп, ја отворено разговарам са људима”.

          Према томе, ватрене следбенике Великог Доналда обрадоваће екстремизам њиховог лидера. Међутим, неопредељене бираче Трамп је несумњиво уплашио.

           А то је управо оно што му је било потребно да избегава до краја кампање.

Џејмс О`Киф

          Управо због тога је Трамп изгубио у дебатама и са тим су се сложили чак и читаоци портала Breitbart, који су, иначе, веома лојални према њему. Према стању у поноћ по источно-америчком времену (7.00 по московском) 59% читалаца (гласало је више од 50.000 људи) сматрало је да је победила Хилари Клинтон.

          Остаје једно питање: када је Доналд Трамп плашио Американце непризнавањем резултата избора, да ли је имао некакав рачун који нико и не слути, или је осетио да „тоне” и одлучио да иде на све или ништа користећи на крају кампање тактику спржене земље?

          Одговор на ово питање сазнаћемо у нареде три недеље.

          Превела

        Ксенија Трајковић

Пише:Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/sad-je-pitanje-da-li-je-tramp-previse-uplasio-amerikance-najavom-nepriznavanja-izbora

0 гласовa