Пише: Вероника КРАШЕЊИНИКОВА, директор Института за спољнополитичке студије и иницијативе

        ЗВАНИЧНИ представник Стејт департмента – контраадмирал Џон Кирби – изненада је јавно изговорио оно што се разматра на тајним војним и политичким саветовањима. Али, то није први пут да широка публика добија прилику да се упозна са оним што се у Вашингтону стварно мисли.

        У августу је бивши заменик директора CIA, Мајкл Морел, са пуном убеђеношћу рекао у једном интервјуу да Вашингтон мора присилити Русе и Иранце да „плате за своју политику у Сирији”.

        Како да плате? Тако што би били убијани тајно и туђим рукама.

        Познато је да се у Вашингтону озбиљно разматра претварање сиријског неба у зону забрањену за летење, а то подразумева – како је недавно, на слушању у Сенату САД, рекао генерал Џозеф Данфорд, шеф америчког генералштаба – обарање сиријских и руских авиона. Другим речима: то значи – ступање у отворену конфронтацију.

        Помињани су и напади екстремиста на руске градове. Нема сумње да се они и тиме баве.

        Зато је важно да имамо на уму следеће.

        Прво: Вашингтон на стратешком нивоу планира ескалацију конфликта у Сирији и тај свој план ће реализовати. Питање је само – када и како тактички. Не треба сумњати да Вашингтон машта да увуче Русију у конфликт у Сирији сличан рату у Авганистану.

        Друго: терористи, који ратују у Сирији, биће искоришћени и на другим местима – у Ирану, у Русији и Кини. Врхушке терористичких групација, као и њихови покровитељи у Вашингтону, на Сирију гледају као на полигон за борбену обуку. Тако је то замишљено од самог почетка.

        Треће: војни притисак је саставни део комплексне стратегије која укључује и економски, и политички, и социјални, и информативно-пропагандистички притисак.

        Уз све ово, не губимо из вида да је упоредо са јужним фронтом отворен и западни – Украјина.

        Шта може да уради Русија?

        Пре свега, ми већ схватамо да Вашингтон може правити свакакве планове, а да потпуно од нас зависи – хоће ли им ти планови проћи како су замислили. Ми можемо осујетити сваки њихов план – не чинећи оно што од нас очекују.

        У свему је већ очевидно: Башар Асад се не сме напустити. Зато што ће Вашингтон и његови савезници и терористи – чим падне Сирија – добити квалитативну предност на Блиском Истоку. А то би отворило пут ка јужној граници Русије.

        После пада Сирије они би деловали још дрскије и агресивније.

        Међутим, што агресивније дејствује Вашингтон, то амерички савезници у Европи имају више разлога да се замисле: желе ли да заиста прате такву агресивну политику. Да се питају: да ли им је потребан рат против Русије?

        Не, Европљанима рат против Русије није потребан јер они су већ неколико пута тако нешто пробали.

        Садашњи Вашингтон разликује се од Вашингтона из времена хладног рата само по – већој дрскости и агресивности.

        Ми данас имамо посла са веома опасном државом која је спремна да пође на све могуће жртве ради достизања својих циљева.

        Само, њихови планови нису ни за кога тајна и зато имамо прилику да делујемо тако да их претекнемо и да осујетимо најопасније америчке пројекте.

fakti.org/rossiya/sad-su-veoma-opasna-drzava-spremna-na-sve-radi-dostizanja-svojih-ciljeva

Прочитај без интернета:
6 гласовa