ПАТРИК БЈУКЕНЕН

То је због ступања на исти слободнотржишни пут, који су оснивачи Америке одбацили као утопистичку будалаштину
У свом кокетном писму у којем је одбио да подржи Доналда Трампа, Пол Рајан (члан Републиканске странке и председник Представничког дома америчког конгреса који се сматра једним од најутицајнијих републиканаца и највероватнијим кандидатом странке за председничке изборе 2020; прим. прев.) наводи како не може да изда „принципе“ партије Абрахама Линколна, међу којима је један од највиших приврженост слободној трговини.

Кад је то слободна трговина постала догма Линколнове партије?

Још 1832. године млади Абрахам је рекао „Моја политика је кратка и слатка, као плес старе жене. Залажем се за националну банку… и високе заштитне царине. То су моји ставови и политички принципи.“ У кампањи 1844. Линколн је рекао: „Уведите заштитне царине и бићемо наjмоћнија држава на свету“.

Абрахамова отвореност према заштитним царинама омогућила му је да 1860. стане на чело Пенсилваније и целе државе. Као што сам 1998. написао у делу Велика издаја: Како су амерички суверенитет и социјална правда жртвовани на олтару богова глобалне економије:

„Велики еманципатор био је велики протекциониста“.

Током његовог председниковања, Конгрес је усвојио а Абрахам потписао 10 закона о заштитним царинама. Линколн је у Републиканску партију увео традицију економског национализма.

Сенатор из Вермонта Џастин Морил, који је у Конгресу чувао протекционистичке царине Републиканске партије од 1860. до 1898, једном приликом је рекао: „Ја сам за то да се Америком управља тако да од тога корист имају пре свега Американци, а тек потом остатак човечанства“.

ПРОТЕКЦИОНИЗАМ ИЗ ГОДИНА УСПОНА
Године 1890. републиканци су усвојили Мaкинлијеву таксу, која је понела име по председавајућем Комитета за путеве и средства (Ways and means committee) и каснијем председнику. „Отворена конкуренција између високо плаћених америчких радника и бедно плаћених европских“, упозорава конгресмен Вилијам Макинли, „уништиће америчку индустрију или смањити ниво плата у Америци“.

Премало републиканаца са размишљањем сличним Макинлијевом је седело у Конгресу кад су усвојени NAFTA и MFN са Кином (MFN, тј. Most Favored Nation је билатерални уговор којим се земље обавезују на повлашћене односе у билатералној трговини, који подразумевају ниске царине и високе увозне квоте; прим. прев.).

У делу Историја Републиканске партије из 1895. аутори проглашавају да се „Републиканска партија… залаже за економски протекционизам… и са поносом носи тај барјак“.

За време вођења протекционистичке политике од 1865. до 1900, амерички дуг је смањен за две трећине. Царине су обезбеђивале 58 одсто свих прихода. Осим двопроцентне таксе председника Гровера Кливленда, која је накнадно проглашена неуставном, није било никаквих пореза на доходак. Цене добара и услуга смањиле су се за 58 одсто. Реална зарада је – упркос чињеници да се број становника удвостручио – порасла 53 процента. Раст БДП у просеку је износио четири одсто годишње. Индустријска производња је расла годишњом стопом од готово пет одсто.

linkolnНа почетку те ере обим производње у САД био је дупло нижи од британског, да би се потом ситуација обрнула, па су САД из тог периода изашле са производњом дупло већом од оне у Великој Британији.

У Макинлијевом првом мандату економија је расла седам одсто годишње. Након што је убијен, дужност преузима председник Теодор Рузвелт. Каква је била његова реакција на Рајанову слободнотржишну идеологију? Једном речју – гађење.

„Погубна попустљивост у доктрини слободне трговине неизбежно ће довести до дебеле дегенерације моралних вредности“, пише Раф Рајдер. „Хвала Богу што нисам присталица слободне трговине“.

„Када је Републиканска странка повратила власт након председника Вилсона, усвојили су Фордни-Мекамбер таксу из 1922. У наредних пет година економија је расла стопом од седам одсто.

Док је Смут-Фоли такса, потписана осам месеци након слома из 1929, нападана као узрок Велике депресије, нобеловац Милтон Фридман раскринкао је правог узрочника – Федералне резерве.

РЕГАН, ПОСЛЕДЊИ КОНЗЕРВАТИВАЦ
Свака републиканска платформа од 1884. до 1944. рефлектовала је веру партије у протекционизам. Слободну трговину су у партију први увели Вудро Вилсон и Френклин Рузвелт.

Наша модерна ера слободне трговине почиње са Актом о трговинској експанзији из 1962. Међу осам републиканаца који су у сенату гласали за његово усвајање нису се нашла имена Берија Голдвотера и Прескота Буша.

Чак и за време скорашњих криза републикански председници су се враћали економском национализму њихове Велике старе партије (Grand Old Party, или чешће GOP су популарни називи за Републиканску странку; прим. прев.). Када су Британци почели да експлоатишу наше злато а јапански увоз кренуо да се гомила, председник Никсон је 1971. затворио златни прозор и увео десетопроцентну таксу на јапанске производе.

Роналд Реган је залепио таксу од 50 одсто на јапанске мотоцикле који су су преплавили наше тржиште и запретили да убију Харли-Дејвисона. Затим је увео квоте на на увоз јапанских аутомобила, челика и машинских производа. Реган је био истински конзервативац. Иако поборник слободне трговине, увек је стављао Америку на прво место.

Дакле, чему нас учи историја?

Економски национализам и протекционизам Хамилтона, Медисона, Џексона и Хенрија Клеја, и партије Линколна, Макинлија, Тедија Рузвелта и Кулиџа, све четворице председника са планине Рашмор учинио је Америку највећом и најсамодовољнијом републиком у историји.

А слободна трговина и глобализам Буша старијег, Клинтона, Буша млађег и Обаме омогућили су комунистичкој Кини да, раме уз раме са нама, постане највећи светски произвођач.

Као Британија после усвајања принципа слободне трговине у 19. веку, кад су пискарала попут Дејвида Рикарда, Џејмса Мила и Џона Стјуарта Мила и евангелисти попут Ричарда Кобдена заслепила политичке елите својом визијом будућности, и Америка се налази у дугом и непрекидном паду.

Ако се може рећи да све више личимо на Британску Империју из њених последњих година, онда је то због ступања на исти слободнотржишни пут, који су оснивачи Америке одбацили као утопистичку будалаштину.

reganbjukenenУ ком тренутку историје великих народа – Британија пре 1850, САД, Бизмаркова Немачка, послератни Јапан и данашња Кина – национализам није био одлучујући фактор у вођењу економске политике?

Председавајући Рајан би више требао да чита историју, а мање Ајн Ранд.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

www.standard.rs/ekonomija/34690-%D1%81%D0%B0%D0%B4-%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8%D1%85-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0

Прочитај без интернета:
1 глас