МИЛОШ ЗДРАВКОВИЋ

Саудијска Арабија је изгубиле стрпљење са Вашингтоном, чврсто решена да промени политички status quo на Блиском Истоку

Једна од кључних реченица на конференцији за новинаре америчког председника Барака Обаме у Кемп Дејвиду прошле недеље јасно илуструје јаз између Вашингтона и његових савезника на Арапском полуострву када је у питању политика према Ирану.

„Дали смо (нашим савезницима) наше најбоље анализе огромних потреба да са Ираном развијемо посебне односе, да развијемо економску сарадњу на знатно виши ниво, како би пре свега побољшали квалитет живота у самом Ирану“, рекао је Обама упитан да ли је забринут да ће Иран да искористити новац добијен попуштањем санкција за своје зле циљеве у региону (извор BBC).

Заједнички став заливских (али и израелских) лидера је да је Америка наивна у погледу намера владе у Техерану. Зато не чуди, након нуклеарних преговора а потом и споразума са Ираном, што се политичке елите у Вашингтону тешко придржавају договорених позиција у страху од арапских земаља због односа са Ираном.

У Кемп Дејвиду шест земаља Савета за сарадњу у Заливу добило је уверавања да ће америчко вођство у Вашингтону изнад свега чувати њихова леђа, обећавши знатно виши ниво војне сарадње и савезништва. Остаје кључно питање како ће Вашингтон да се ангажују на регионалној стратегији да сузбије утицај Ирана – јер ништа не може да премости оно што су у суштини супротстављени светски ставови.

ИСЦРПЉИВАЊЕ ИРАНА
Савет за сарадњу у Заливу чини шест земаља: Саудијска Арабија, Кувајт, Уједињени Арапски Емирати, Оман, Катар и Бахреин. Формиран је у мају 1981. године као одговор на Исламску револуцију у Ирану и иранско-ирачки рат. Безбедност је главно питање за Савет за сарадњу у Заливу, као и проналажење колективне формуле која задовољава све државе чланице.

obamazaliv01Званичник УН, представник Велике Британије, проценио је како је Иран од почетка сиријског сукоба потрошио више од 35 милијарди долара за подршку влади Башара ал Асада. Раније овог месеца, Сирија и Иран разговарали о званично новој милијарди кредита за помоћ Асадовој влади, што је друга кредитна линија од 2013. године.

Арапске земље препознају напоре Ирана да прошири свој регионални утицај као операције финасијске и војне подршке. Кад су у питању војни буџети, Саудијска Арабија и земље Залива су у милијардама долара испред Ирана. Користећи ту чињеницу, влада у Ријаду сада покушава да растегне „фронт“ и тражи изазов у Јемену како би додатно олакшала лимитирани буџет Техерана.

Ипак, једна од кључних тачака нуклеарних преговора САД и Ирана јесте ослобађање иранске готовине од око сто милијарди долара замрзнутих у западним банкама. Високи званичници Саудијске Арабије изражавају дубоку забринутост због ове чињенице, упозоравајући да ће власти у Техерану (која не крију безрезервну подршку Асаду) део тог новца упумпати у рат у Сирији и у подршку Хезболаху у Либану, те да ће њихова стратегија са ратом у Јемену постати бесмислена.

ГУБИТАК СТРПЉЕЊА
Усмеравање пажње на Јемен, имало је за циљ да се фронт прошири и тако ослаби ионако натегнути (војно и економски) Иран, као и да се покаже одлучност пред главним савезником и покровитељем – влади у Вашингтону – коме је требало показати вољу и способност да се Иран обузда и победи, пре свега на ратишту у Сирији.

obamazaliv03После година спровођења неусклађених политика, Саудијска Арабија данас делује координисано са Катаром, Турском и Јорданом пре свега на значајнијој подршци побуњеницима супротстављеним Асаду, која се брзо покзала значајним добицима на терену у последњих неколико недеља, посебно на северу Сирије, на граници са Турском.

Стратегија је срачуната на то да се промени однос снага на бојном пољу, и да се Иран примора да се одрекне Ал Асада и напусти Сирију и тамошње шиитско становништво.

Ипак постоји још један „велики играч“ заинтересован за опстанак Асадове владе. То је Руска Федерација, која је до сада небројено пута спречавала доношење антисиријских резолуција у Савету безбедности УН, и упорно понављала да се не слаже са опцијом да побуњеници победе.

Имајући ове чињенице у виду, председник Обама је оклевао да директно нападне владу у Дамаску, те је у склопу тражења мирног решења покренуо нуклеарне преговоре са Ираном. Чини се да су Саудијска Арабија и Турска изгубиле стрпљење за потезе владе у Вашингтону, чврсто решене да промене политички status quo на Блиском Истоку и иду у правцу стварања тектонских поремећаја у региону.

Сама чињеница да Саудијска Арабија никад није водила директан рат, спољнополитички аналитичар Russia Today описује као drink driving (вожњу у пијаном стању), уз напомену да ће та тест вожња показати да ли ће влада у Ријаду постати озбиљан регионални војни и коалициони лидер или ће отворити Пандорину кутију, која ће угрозити власт породице Ал Сауд и будућност саме Саудијске Арабије.

www.standard.rs/svet/31761-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%83-%D1%83-%D1%81%D0%B0%D0%B4

Прочитај без интернета:
1 глас