ПОСЛЕДЊИХ десетак дана скоро свакодневно читамо и слушамо о постављању спомен-плоче погинулим припадницима ХОС у домовинском рату у Јасеновцу, на којој је уклесан и усташки поздрав из времена НДХ „За дом спремни“, што у целом региону изазива доста пажње и полемика, укључујући и хрватске државне институције и високе функционере.

И саборски Одбор за уставна питања, после бурне расправе 14. децембра, донео је заједнички закључак: „Постављање спомен-плоче погинулим хрватским бранитељима, припадницима ХОС у Јасеновцу, с речима `За дом спремни` у грбу Удруге, вређа жртве овог усташког логора и све жртве усташког режима. Одбор позива надлежна тела државне власти да подузму нужне радње којима ће се заштитити достојанство жртава и сећања на њих, а поготово на местима као што је Јасеновац“ те позива Владу РХ „да утврди претпоставке за институционално правни оквир унутар којег ће се решити питање симбола свих злочиначких тоталитарних режима и заштите дигнитета њихових жртава“.

Шта то значи у пракси?

То значи да Хрватска сада нема „законског алата“ којим би се спомен-плочу у Јасеновцу могло уклонити, јер, да је то било могуће, ваљда би се закон проводио и без апела.

Мирослав Шепаровић, председник Уставног суда РХ, коментарише да „нема закона који изричито одређује који су симболи тоталитарног режима забрањени, него то оцењују судови у зависности од околности“. И заиста у четири хрватска закона, који регулишу ову област (Закон о прекршајима против јавног реда и мира, Закон о јавном окупљању, Закон о сузбијању дискриминације и Кривични законик), не спомињу се ни нацизам, ни комунизам ни њихови симболи.

Неки коментатори сматрају да би грб ХОС било могуће ставити изван закона, али уз све политичке проблеме које би то донело, питање је би ли се и правно могло оправдати с обзиром на то да је већ више од четврт века у легалној употреби.

Да би забрана била оправдана, Европски суд за људска права у Стразбуру тражи да влада докаже да истицање симбола има значај идентификације с тоталитаристичким идејама.

Неколико дана касније, у центру Загреба пред просторијама Српског народног већа у Гајевој улици организован је протест на којем се окупило између 150 и 200 људи, који се противе закључку саборског Одбора за устав о уклањању спомен-плоче за погинуле ХОС-овце која је недавно подигнута у Јасеновцу. Окупљени су, уз пратњу јаких снага полиције, узвикивали поздрав с натписа на спорној плочи, а неки су и на одећи имали амблеме с овим натписом.

Дан касније у Сплиту на утакмици Хајдук – Динамо обележило је непримерено скандирање „Торциде“. Нису то били појединачни повици него оркестрирано навијање целог стадиона. Узвикивало се „Убиј, убиј Србина“, „Србе на врбе“, „За дом спремни“, „Ајмо, ајмо усташе…“, „У бој, у бој“. На стадиону је било око 20.000 људи, највише младих. У томе и јесте проблем. Толика маса се не може казнити нити прекршајно ни кривично. Њима се никаквим декретом – законом, налогом, наредбом, уредбом … – не могу забранити такви покличи.

Па шта онда радити?

Треба утврдити узрок таквог понашања, посебно младих, од којих су многи рођени после рата деведесетих. Узрок се, по мени, налази у дугогодишњој интензивној индоктринацији младих у мржњи према Србима и православљу преко свих сегмената друштва (породице, улице, школе, цркве, медија…), које интензивно траје од почетка деведесетих. Да би се тај узрок отклонио, потребно је да сви ти сегменти друштва, са макар истим, ако не и јачим интензитетом почну одгајати младе људе у духу толеранције других и другачијих. Наравно, то подразумева и много објективније приказивање историјских догађаја, а самим тим и суочавање са тамнијом страном и новије и старије сопствене прошлости. То је дуготрајан процес у који треба да држава уложи много рада, труда, мудрости и новца.

Недавно је хрватска председница, коментаришући поруке из Београда након хрватске блокаде поглавља 26, рекла да „у Хрватској нема усташтва“, те се извинила нацији за грешку што су се у пакетићима које је поделила деци у Дубровнику нашла и чоколада произведена у Србији, а председник владе се у једној веома гледаној ТВ емисији на ХРТ на поновљено питање новинара условно извинио „свима који су повређени“ оном плочом хосовцима у Јасеновцу, истовремено налазећи и оправдање за њено постављање и даљи останак.

Све док се овако према амблемима и симболима злогласног усташког режима односе државни функционери највишег ранга, мала је шанса да се престане са оркестрираном индоктринацијом младих у мржњи према „другима и другачијима“.

Саво Штрбац, Документационо-информациони центар „Веритас“

www.novosti.rs/

0 гласовa