Општи је утисак да се по питању грчке кризе сви слажу да је дежурни кривац државни апарат који је корумпиран, који се понаша расипнички и који гуши приватни сектор. Тако мисле сви заинтересовани, а и они који су само нешто начули, од Вашингтона, преко Брисела, па до Берлина и саме Атине. У праву су, али само половично. У међувремену, Грци се од свега бране на скоро традиционалан начин. Наиме, сива и црна економија чине најмање 30 одсто бруто националног дохотка. Живот тече, упркос свему.

Суштина грчке кризе и њиховог највећег проблема лежи у концентрацији моћи у приватном сектору и у са њима повезаним специјалним интересима, као и у социјалној неједнакости која та концентрација ствара. Грчка је мала земља са једно 11 милиона становника у којој група олигарха има непропорционалну моћ. Неумољиве цифре показују да је Грчка на другом месту по социјалној неједнакости у Западној Европи, први је Португал. У Грчкој богати избегавају да плаћају порез, а нормално је да се на њих угледају и сви остали.

Аутор ових редова био је током прошле недеље на Крфу и из прве руке видео да више од пола ресторана, продавница сувенира, па чак и оних који изнајмљују сунцобране и лежаљке на плажама, упорно избегавају да издају фискални рачун.

Исти је случај и са прихватањем кредитних картица, јер власници бизниса не желе никакав електронски траг о количини новца која пролази кроз њихове шаке. Избегавање плаћања пореза је „национални спорт“, а процењује се да сива и црна економија чине најмање 30 одсто БНД грчке. Многи само-запослени највеће су неплатише, али се процењује да су и професионалци избегли да плате неких 28 милијарди евра. Иначе, новац се у Грчкој углавном користи за личну потрошњу и мање за инвестирање. А због економске кризе, дуговања и обавеза према страним повериоцима, државне инвестиције су минорне. Чини се да чак и комуналне услуге раде с пола снаге.

Мала и средња предузећа запошљавају 86 одсто радне снаге у земљи (један од највећих процената у Европи) и углавном се баве трговином, производњом и туризмом. Проблем је у томе, тврде стручњаци, што је умешност менаџмента и обученост запослених углавном на ниском нивоу, мада изузеци указују на креативан потенцијал грчке нације. У земљи у којој се недовољно цени умеће не постоји превише мотивације за усавршавање. Ако се томе дода и доминантна породична структура бизниса и навика да се запослени третирају као потчињени, јасније је зашто радна снага земље не учествује довољно у подели богатства и моћи. По том погледу чак су и Ирска и Португал испред Грчке. Недостатак меритократије и концентрација богатства и моћи заједно стварају проширену корупцију која се спушта одозго и захвата до саме базе грчког друштва. А концентрација интереса сузила је тржиште и самим тим створила мање могућности за запошљавање. Преко 26 одсто Грка није у радном односу.

Стање у медијима потврђују ове наведене тврдње. Наиме, четири пословне групације контролишу грчке медије, и оне поврх тога добијају велике зајмове да би покрили губитке својих компанија. Ни са банкама није много боље.

Примера ради, Агрокултурна банка Грчке налази се под криминалистичком истрагом због пет милијарди евра које је доделила у виду нелегалних кредита. Грчка се од 2000. године, након поједностављења добијања банкарских кредита, задужила са 164 милијарде евра због лоших и ненаплативих приватних дуговања.

Највећи део грчког дуга начињен је у име приватних банака и других финансијских организација. То се није догодило због незнања, већ због немара и неодговорности. То је учињено зато што се знало да ће на крају држава морати да враћа лоше уложен новац. То је учињено на тај начин, јер се могло у атмосфери распрострањене корупције. Новац је, како то већ обично бива, завршио у приватним џеповима и у иностранству.

Недовољно инвестиција у привреду и инфраструктуру и смањења тржишта довело је до још једног феномена: недовољно обучени радници, а и они који су социјално искључени, окренули су се Држави тражећи запослење. Такав тренд је већ кренуо почетком 80-тих година прошлог века. Држава је одлучила да те људе запосли уместо да им додељује социјалну помоћ.

Та процедура се истовремено претворила у неку врсту куповања гласова од стране странака на власти. Политичари су делили државне послове без обзира да ли су ново-запослени поседовали одговарајуће умеће. Резултат је неефикасност државних органа и повећана корупција. Реформе таквог стања почеле су још деведесетих година, али је њих веома тешко спровести јер их управо ново-запослени блокирају. С друге стране, Грци отворено признају да не воле да раде за неког другог па трећина запослених у земљи „ради за себе“, што је највећи проценат у Европи. Неки од њих су успешни, другима не иде добро, а већина само саставља крај с крајем. Сви избегавају да плате порез. Такво „стање на терену“ створило је анти-државну идеологију која такође отежава решавање грчких економских мора.

Узроци и последице мртве трке

Земља има још један проблем: много више увози него што извози. Ипак, огроман број страних туриста убризгавају евро у грчку економију. Макар док је сезона купања. Примера ради, на једној омањој плажи на острву Крфу могло је да се изброји преко 12 језика. Од британског енглеског, преко српског, руског, пољског, молдавскога, чешког, па до шпанског, португалског и арапског. Ту и тамо, неко је говорио грчки.

Осим туристичке индустрије, грчкој економији највише доприноси трговачка морнарица и извоз маслиновог уља. Све у свему, Грчка није сиромашна земља, већ у њој само живи осиромашено становништво и пар туцета веома богатих. Посебна је и прича о професионалцима. Адвокати, инжењери, лекари, фармацеути и тако даље, налазе се под теретом многих регулација и намета еснафских удружења. Број деловања тих професионалаца је контролисан, и тиме је створен недостатак и умањена конкуренција. Такво стање повећало је цену њихових услуга иако Грчка има чак и вишак професионалаца. За такво стање су одговорни управо ти професионалци који су издејствовали лобирањем смањење конкуренције. У томе су успели углавном зато што грчки политичари долазе управо из фамилија професионалаца.

Можда је најважнија заблуда о Грчкој тврдња да земља има исувише велики државни апарат. То у овом моменту, показују цифре, није тачно. Било је тачно током осамдесетих година прошлог века, али сада није. Грчка се по питању броја запослених у државној администрацији налази унутар европског просека. Сада, након претходно спроведених реформи, око 300.000 мање људи ради за државне службе.

Сада чак и нема потребан број запослених да би службе биле ефикасне. Тај неодговарајући број запослених, а и њихова мањкавост у образовању, довело је до тога да је за процедуре потребно много више времена. Обично захтеви за неку услугу леже по столовима и по неколико недеља или месеци. Многе од тих државних дозвола могле би да се набаве и преко интернета, али такав систем рада је реткост. Многи папири издају се на шалтерима широм земље укључујући и пар хиљада насељених острва. Грчки државни апарат није велик, он само није ефикасан. Ипак, корупција и непотизам и даље је један од већих проблема са којима се суочава државна администрација.

Ипак, буџетски приходи одувек су били мањи од расхода. То је зато што Грци мисле да су порези високи, што неки и јесу, и одбијају да их плате. Сад, након најновијих намета од стране повериоца, порези су заиста постали доста „непријатни“. ПДВ сада износи 23 одсто, а и због тога власти нису у могућности да свима то и наплате.

Када би покушали, био би то узалудан посао чак и са комичним сценама. Неколико инспектора Грка јурило би грчке неплатише по острвима. То не би било изводљиво јер нема начина да се запосле толики инспектори и нема начина да би они кажњавали своје, на пример, рођаке.

У том већ поменутом и веома познатом туристичком градићу на Крфу током боравка аутор ових редова није видео ни једна патролна кола, ни једног полицајца, ни један полицијски чамац, као ни једног поштара а ђубретари су купили смеће, чини се, само два до три пута недељно. Није видео ниједан саобраћајни удес иако пешаци и возила користе исте коловозе. Такође није било нереда било које врсте. Само су расположени Енглези правили подношљиву буку у њиховим омиљеним кафанама.

А, да би се у Грчкој спровеле истинске реформе морало би да се испуни неколико услова. Прво, радити у државној служби морало би бити последица личног успеха, као у другим напредним европским државама, а не нека врста замене за социјалну помоћ.

Друго, богати Грци би морали да плаћају свој део пореза. Опорезивањем елите највероватније се не би закрпиле многе рупе у буџету али кад имућни не плаћају порезе, масе не виде разлог да то раде.

На крају, морало би да се максимално олакша пословање малих бизниса, „татиних и маминих“ радњи. Бивши министар финансија, Јанис Варуфакис, у једном од својих последњих чланака се залаже за смањење ПДВ, као и за порез на приходе и корпоративни порез са циљем да се прошири број опорезованих и увећа приход држаног буџета.

Ти његови предлози не само да нису у левичарском духу већ су идентични економској филозофији бившег конзервативног председника Америке, Роналда Регана. До сада нема никаквих индикација да ће грчка влада, било која влада, разматрати таква решења.

Најновији грчки општи избори били су заказани су за недељу 20. септембар. Нико није могао са сигурношћу да процени ко ће победити и ко ће формирати нову владу. Све процене су биле да се ради о мртвој трци између левичарске Сиризе и десничарске Нове демократије.

Неки су предвиђали победу Сиризе са предношћу од један одсто, а други Нове демократије, исто са један одсто. Претходни грчки референдум нам је показао да је прогнозирање резултата избора у тој земљи непоуздан посао и то зато, чини се, што Грци не желе да се изјасне све док се не нађу на гласачком месту и тамо заокруже свој избор. Једно је сигурно, на неколико дана пред изборе, многи гласачи су били неодлучни, али исто тако, многи су одлучили да не изађу на изборе. Не мали број Грка питао се чему уопште избори. Други су знали да су избори заказани, али нису на то обраћали пажњу.

У једној минијатурној „анкети“ аутор ових редова је сазнао од једне продавачице у радњи да није заинтересована. Од власника мање самопослуге на Крфу да су „сви политичари исти и да гледају само свој џеп и свој стомак и да их је баш брига за народ“.

Није хтео да каже да ли ће ипак да гласа. И остатак „испитаних“ био је киван на политичаре и то свих боја.

Жан Клод Јункер се уплиће у грчке изборе

На острву Крфу, осим нешто у главном граду Керкири, на недељу дана пред изборе није било никаквих партијских, изборних обележја. Ни билборда ни плаката, ни застава. Бивши премијер Ципрас приказан је на телевизији док је говорио на једном митингу у Солуну, а у понедељек 14. септембра он и његов противник из Нове демократије укрстили су копља у ТВ дуелу. Нео-нацистичка партија Златна зора имала је свој скуп у историјском месту Термопилу, као што то раде сваке године, да би тамо, обучени у црно, узвикивала своје класичне пароле о супериорности „њих Спартанаца“. Вијориле су се заставе с стилизованим кукастим крстовима и поздрављало се с испруженом издигнутом руком.

Парола им је била: „Народ! Армија! Национализам!“. Као и наводна порука вође Спартанаца персијском цару: „Молон лабе“ (Дођи и покушај). Ипак, очекивало се да Златна зора са својом „млаком“ кампањом добије нешто мање гласова него на последњим изборима у јануару месецу. Та партија је омиљена највише код младих старости од 18 до 24 година, а могуће је да је добила већи број гласова јер су неки Грци избегавали да се изјасне да ће за њих гласати.

Кампањи Златне зоре помогла је и навала избеглица који су из Турске пристизали на грчка острва. Ципраса оптужују да је отворио врата избеглицама из Сирије, Авганистана. Пакистана и осталима. Наводи се да 2,5 милиона чекају пред вратима Грчке јер их је Ципрас охрабрио.

Од почетка године у Грчко је ушло 230.000 избеглица. Од тог броја 60 одсто су Сиријци, а 25 одсто Авганистанци. Грчка морска граница дуга је 16.500 километара, па чак ни ако се пошаље цела морнарица, то неће моћи да се контролише.

Истина је да је Ципрасова влада споро реаговала на навалу избеглица и тек је касније послала полицијско појачање да би се избегао општи хаос, пре свега на малим острвима које се налазе уз саму турску обалу. Оваква ситуација највише погодује кампањи Златне зоре која је на прошлим изборима заузела трећу позицију, мада са једноцифреним процентом гласова.

Уколико се у Европској Унији не договоре о квоти избеглица коју би свака земља требало да прими, Грчка може да постане замка, како за саму себе, тако и за азиланте. ЕУ је обећала помоћ од 474 милиона евра да би се контролисао проблем.

У међувремену страни туристи, ако су Енглези, Немци, Италијани или Французи, могу све што се догађа у Грчкој да прате у својим новинама које дневно и редовно стижу чак и до најудаљенијих места у земљи.

Тамо су могли да виде и како се председник Европске комисије, Жан-Клод Јункер уплиће у грчке изборе. Наиме, рекао је током стратешког времена предизборне кампање како је „важно да Грци разумеју да неће бити спасени по сваку цену“.

Рекао је и то да жели да се „… програм респектује од стране свих будућих грчких влада… Ми смо озбиљни и заиста тако мислимо. Тражимо поштовање договора који смо постигли“.

Такве изјаве вероватно ће уплашити многе грчке гласаче, али ће, претпостављамо, исто тако пробудити инат међу другима. Чак и поборници Златне зоре су можда били инспирисани Јункеровим изјавама, већ како су они у принципу против чланства у Европској Унији.

Иначе, уколико ови избори нису омогућили стварање стабилне владе, излазак на нове била би политичка катастрофа са погубним ефектима на економију. Ципрас је пре избора одбацио могућност коалиције са већим про-европским партијама, укључујући и социјалистички Пасок, партију центра Потами и центар-десничарску Нову демократију.

Током последњих осам година од Грка је тражено да изађу на изборе шест пута. Ове године већ двапут су излазили и мада је некима гласање већ било досадило, остао је утисак да су непредвидљиви. Остатак Европе може да се нада да су победили они који би европској елити највише одговарали, али то не значи да Шпанци, на пример, Французи или Италијани обавезно деле мишљење својих елита.

Елита се нада да су Грци изабрали нову владу, по могућности са помирљивим премијером који би са јаким мандатом спровео оно што се Атина договорила са Бриселом и Берлином.

Да ли ће нова грчка влада моћи бити формирана, и колико би јака била, сасвим је неизвесно. Европа очекује да све буде по њиховим жељама када следећег октобра буду оцењивани резултати грчких реформи које су договорене. У зависности од те процене знаће се да ли ће ММФ учествовати у помагању грчким финансијама.

Та је светска банкарска организација тражила да Европљани опросте део дуга јер без тога, сматрају, Грчка неће моћи да се опорави. Уколико се нешто у том стилу не догоди, ММФ ће одбити да сарађује, а то би било погубно за Грчку и веома непријатно за Европу.

Грчка економска и финансијска стабилност сада се проширила и на политичку. Шта год да се уради, изузевши опраштање доброг дела дуга, неће много променити у тој земљи. Она, макар на папиру, неће моћи да се опорави током дужег низа година.

Грчка је, према европским параметрима, сиромашна земља. Односно, у њој живи сиромашна већина и веома богата олигархија. Које су то реформе које би могле да промене такву структуру у једној из више аспеката значајној европској земљи? Да ли би тај посао умела да изведе левичарска Сириза чији је вођа током предизборне кампање позивао Грке да се не врате у „мрачно доба“.

То сигурно не би могле да ураде партије које су биле на власти док се Грчка задуживала и док је новац завршавао у џеповима привилегованих. То не би могла да уради ни Златна зора ни када би имала неке могућности да формира владу. То не би могла да уради ни класична Комунистичка партија која добија мањи број гласова, али су њени следбеници упорни са својом идеологијом.

Иако за сада живот у Грчкој тече нормалним током, то не значи да се стандард неће стрмоглавити и то чим ступе на снагу договорене „реформе“ и чим се заврши туристичка сезона. Ипак, како већина Грка, сви они који могу и умеју, пре свега гледа своје интересе, могуће је да су спремни за још тежа времена.

Убедљива победа Сиризе

Након свих предизборних нагађања, промашаја и погађања две су ствари сигурне: као гласачи, Грци су непредвидљиви, и Сириза је тријумфовала на парламентарним изборима. Грци су одлучили да дају поверење харизматичном новајлији уместо већ „излизаним“ партијама. Грчку очекују тешка времена, али су Грци решили да их кроз њих води неко ко им изгледа као „поштен човек“.

Сириза је добила нешто преко 35 одсто гласова и тако себи обезбедила 144 или 145 места у парламенту. За већину је потребан 151 посланик, тако да ће партија Алексиса Ципраса створити коалицију са својим претходним партнером из Независних Грка који је добио 10 места. Други по резултату са нешто преко 28 одсто гласова је Нова демократија. На треће место успели су се неофашисти из Златне зоре са 7 одсто гласова.

Грци су хтели Алексиса Ципраса јер једноставно нису имали другог избора, а сам Ципрас је у свом победничком говору рекао да „… У данашњој Европи Грчка и Грци су синоними за отпор и понос, а и ова ће се борба наставити током следеће четири године.“.

Немачка фирма преузима аеродроме

Неких 14 аеродрома, међу њима и онај на острвима Крфу, Миконосу и Санторинију, биће приватизовано и њима ће управљати немачка фирма Фрапорт. Та компанија иначе већ управља аеродромом у Франкфурту. Такође ће администрирати аеродром у Солуну и онај на Криту.

Концесија за 14 аеродрома представља први корак у процесу приватизације грчке државне имовине. Сириза је обећала да ће од таквих приватизација одустати, али мишљење је промењено прошлог априла. Такође ће делимично бити приватизована и лука у Пиреју.

У договору за извлачење Грчке из економске кризе предвиђено је стварање једног фонда са капиталом од 50 милијарди долара који ће се попунити из новца пристиглог из приватизације. Детаљи о овом фонду још нису разрађени. У сваком случају, Сириза није могла да одржи своје обећање да се државна имовина неће приватизовати.

Грчка није сиромашна земља, већ у њој живи осиромашено становништво.

Милан Балинда / Таблоид

www.vaseljenska.com/misljenja/siriza-izbori-i-kriza/

Прочитај без интернета:
0 гласовa