Неће бити нимало духовито ако се све заврши само на томе да су медији данима развлачили Вулина због начина на који је објаснио порекло новца за куповину некретнине
Немуштимобјашњењем да је више од 200.000евра за куповину трособног стана добио од канадске тетке његове супруге, министар одбране Александар Вулин дао је довољно материјала медијима за духовите насловне стране. Међутим, неће бити нимало духовито ако се све заврши само на томе да су медији данима развлачили Вулина због начина на који је објаснио порекло новца за куповину некретнине. Институције дугују одговор јавности да ли је Вулин заиста купио стан у складу са законом, како је до тог новца дошао, и ако је заиста позајмио од тетке, како је у земљу унео 200.000 евра.

Тетка у целој причи можда уопште није толико важна. А нашла се у центру српске јавности након што је истраживачка мрежа КРИК објавила извештај Агенције за борбу против корупције упућен 2015. године Тужилаштву за организовани криминал, а у ком је доведено у питање порекло новца којим је Наташа Вулин, супруга Александра Вулина, купила трособан стан на Звездари.

У извештају који је чуван у тајности и који је објављен тек након жалбе упућене поверенику Родољубу Шабићу,наводи се да је Агенција утврдила да је Вулин пријавио сувласништво са супругом на стану површине 107квадрата, а који је стечен 2012. године продајом имовине.

Постоји, међутим, несагласност између података поднетих у извештају и стварног стања, упозорила је Агенција истичући да је нејасно из којих средстава и на који начин је плаћен стан који је породицу Вулин коштао 244.620 евра. Вулин је Агенцији навео да је стан на Звездари платио од продаје имовине, међутим, износ који је добио од брата није могао да покрије ни прву рату новог стана, те је тадашња директорка Татјана Бабић затражила од министра војног да објасни како је финансирао куповину.

Професор Владимир Гоати истиче да је веома важно утврдити трагове новца, поготово када је реч о људима на високим функцијама.

„Терет доказивања у овом случају је на Вулину. Ми не можемо бити сигурни да Вулин није потпуно невин, и да је ту све у реду. Он је као и сви смртници подложан закону, и он мора да докаже како је тих 200.000 евра дошло до њега. Јер по свему што смо видели не пружа јасан доказ да је до новца дошао на начин на који тврди да јесте“, каже Гоати за Недељник.

Агенцији је било сумњиво и то што продавац стана живи у Марбељи – шпанском граду познатом по сумњивим новчаним трансакцијама. Као и чињеница да је у време када је купио стан, Канцеларија за КиМ чији је директор без тендера одобрила средства од 105.342.334 динара за набавку и инсталацију сигурносних камера у Косовској Митровици и фирми чијег су власника медији означили као блиског пријатеља породице Вулин.

Тужилаштво за организовани криминал летос је окончало поступак против Вулина и саопштило да нема доказа да је он починио било које кривично дело из њихове надлежности.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић подсетио је да ово није први пут да имамо овакав случај са министром.

„Имали смо ми једног министра који је спавао на теткиномкаучу кад је дошао у Србију, а онда је изашао из Србије са 11 милиона евра и хартија од вредности у француској банци којој је уплатио 50 милиона евра новцем из буџета. Ово је сад пример неког другог министра из неке друге власти који такође каже на сличан начин да је тај новац добио од тетке из иностранства“, каже Савић.

Он додаје да се том новцу може ући у траг, може се формално наћи тетка, ако то некога интересује. Или ипак не интересује? Он истиче да као грађанин не би хтео да преузима на себе да ради посао који треба да раде државне институције.

„Да ли смо сви пред законом равноправни? Да ли би, да се ово десило грађанину Петру Петровићу, надлежне државне институције законски то испитале? Да ли су то урадиле у случају Вулина? Ја као грађанин то не могу да кажем, али могу да очекујем од Владе Србије да министра Вулина третира исто као сваког грађанина и да надлежне институције утврде да ли је било одређених пропуста или није“, закључује Љубодраг Савић.

Питање Вулинове имовине поново је актуелизовалоникада донесен Закон о пореклу имовине, који већ годинама обећавају сви они који дођу на власт. Међутим, адвокат Божо Прелевић истиче да Србија данас има довољно закона да, ако се ради о корупцији, тужилаштво поступи у складу са законом, или да коалиција, у којој је он, поступи у складу са моралним законом.

„Дакле, вама не треба никакав закон о пореклу имовине. Постоји сасвим довољно закона да неког питате одакле му новац. Овде кад год не знате како нешто да решите, кажете ‘донећемо закон’. Ви сте и по закону из 1990. могли то да санкционишете„, каже Прелевић и истиче да је проблем у људима који раде у правосуђу, а не у недостатку закона.

Пишу Јована Радовановић и Ана Митић, Недељник.рс

2 гласa