Уочи предизборне кампање 2012. године, напредњачке вође су обећавале читавих 100 милијарди евра страних инвестиција. Уместо тога, уништили су или опљачкали много више од те цифре. После бесомучне пљачке, на ред је дошло и вађење душе. Вучићева влада предаје Албанцима на управљање и извориште српске духовности и културе на Косову и Метохији. Глад, беда, сиромаштво, насиље приватних и судских извршитеља, нуђење грађана Србије као најјефтиније радне снаге на планети, стварност су која плаши све мислеће људе. Смрт се надвила над Србијом.

Према извештају Уједињених нација објављеном ове године под називом „Изгледи за становништво у свету: Ревизија 2015“, Србија се налази у процесу нестајања. Наиме, ово истраживање УН које је радила група врхунских стручњака за демографска кретања, говори да ће за двадесет пет година број живих Срба пасти испод 5 милиона, са галопирајућим трендом даљег опадања. Али, стање у коме се Србија данас налази, указује и на још црње прогнозе, јер је за три године Вучићеве владавине, држава разорена у толикој мери, да у много чему више и није држава, него територија атрактивна за ширење НАТО пакта и албанске мафије. Одлазећи председник Владе Србије, Александар Вучић, требало би да путује у Москву 28. октобра ове године. Биће то увод у коначну демонтажу његове лажљиве политике и свега онога што је она са собом донела: пљачку, растурање преосталих државних ресурса, хаос у судској, законодавној и извршној власти, глад, изумирање и застрашујуће репресије у свакој области живота, неподношљиви намети, масовно сиромаштво, криминал и општи пад моралних вредности.

Вучић ће у Кремљу морати да одговори на много питања, а једно од њих је и питање статуса војне неутралности, коју је он својим велеиздајничким активностима већ довео у питање. У Москви га чека министар одбране Руске федерације Сергеј Шојгу (мада је тај сусрет неизвестан), који ће му ставити на сто све тачке које је Србија потписала са НАТО пактом пред крај прошле и почетком ове године.

Наиме, у позадини свих садашњих дешавање у Србији, како економских, тако и политичких, налази се реализација такозваног Индивидуалног акционог плана партнерства (скраћено: ИПАП) потписаног између Републике Србије и Северноатланског пакта (НАТО) који је 20. децембра усвојила влада Србије, а 15. јануара и Северноатлантски савет. Споразум су, како је познато, потписали министар спољних послова Србије Ивица Дачић и министар одбране, Братислав Гашић, а јавност у Србији је о томе обавештена са неколико реченица цитираних из агенцијске вести, као да је реч о једнодневној временској прогнози, а не о даљој судбини ове државе и њеног народа.

Наиме, према споразуму ИПАП, Србија се на тај начин већ нашла у процесу „ремоделовања“ а НАТО пакт се поставља као гарант потпуног губитка суверенитета Србије и спровођења реформи у свим сферама друштва. Једноставнијим речником речено, то значи распарчавање државе, корпоративно преузимање свих виталних грана привреде, потпуно разарање система националне безбедности и одумирање становништа.

„Реформе“ које предвиђа ИПАП, већ су задрле у политички и безбедносни домен, војна питања, научну сарадњу, управљање кризама, систем планирања у ванредним ситуацијама, заштиту тајних података…На мети је „ремоделовање“ политичког, етничког, духовног, образовног и сваког другог бића српске нације.

Након што је у новембру 2011. направљен први нацрт ИПАП-а између Србије и НАТО-а, руски министар одбране Сергеј Шојгу је две године касније, приликом посете Београду, директно питао тадашњег првог потпредседнику Владе Александра Вучића, какве су намере српске владе у погледу НАТО пакта. Вучић му је спремно одговорио: „Република Србија се никада неће прикључити НАТО пакту“.

Овај разговор између Шојгуа и Вучића вођен је у новембру 2013. Годину дана касније, октобра 2014, српска влада је дала иста уверавања Москви, када је председник Владимир Путин посетио Београд. Месец дана пре доласка Путина у Београд, међутим, Србија је била позвана да у Њупорту (Велика Британија) буде по први пут учесник на самиту НАТО пакта. Вучић је то оберучке прихватио.

Одобрењем спровођења ИПАП-а, 20. децембра 2014. године, Вучићева влада је још једном преварила Русију, па је данас Србија чланица и без формалног учлањења у НАТО и може, против воље својих грађана, бити употребљена у евентуалном рату Запада против Русије, или било које друге земље која засмета америчкој империјалној политици.

Кад се појави у Москви, 28. октобра, Вучића чека суочење са истином: изиграо је или покушао да изигра све стратешке руско-српске споразуме, како оне војно-безбедносне, тако и енергетске. Председник Руске федерације Владимир Путин и сви његови министри и саветници, као и све безбедносне службе ове моћне империје, одлично знају да је српски народ једно, а његове наопаке власти нешто сасвим друго. Кад се Вучић буде вратио из Русије, његов привремени боравак на позицији неприкосновеног владара, биће убрзано демонтиран.

Вођина „политичка немоћ“

У недељу, 11. октобра ове године, сви режимски медији у Србији добили су писмо које је председник Владе Србије Александар Вучић, упутио државама-чланицама Унесцо, „изражавајући забринутост“, а поводом случаја насилног покушаја учлањења лажне албанске државе на Косову у ову организацију.

Из писма се јасно види да актуелни српски тиранин ништа добро не жели ни Србији ни српском народу. Мада је ово срамно обраћање срочено тако да на први поглед изгледа као да је он против бандитске идеје, којом би лажна албанска држава присвојила наше духовно и културно наслеђе, на крају писма, у само неколико реченица, Вучић ставља до знања да је пријем лажне државе Косово у Унесцо готова ствар и да би сви морали да се помире са тим! Наиме, у велеиздајничком духу, он ово писмо завршава следећим речима: „…Србија је својим досадашњим постављањем показала своју пуну посвећеност решавању свих отворених питања са Приштином мирним путем и кроз дијалог. Србија је против сваке политизације рада Унеска као организације чија би мисија требало да буде промовисање сарадње међу државама кроз образовање, науку и културу.

На крају, ми јесмо мала земља, и територијално и по броју становника, немамо политичку моћ којом можемо да се супротставима онима који спонзоришу улазак Косова у Унесцо, али је наша обавеза да целокупно човечанство упознамо са противправним и неморалним мерама које се против наше земље предузимају и тиме, ако ништа друго, одбранимо истину и понос свих правдољубивих народа у свету…“.

Вучић, дакле, убеђује грађане Србије да „немамо политичку моћ“ да спречимо улазак лажне албанске државе у Унесцо! То говори човек који три пуне године лаже како „имамо најмоћније пријатеље на свету“.

Да постоји политичка опозиција у Србији, и да постоје медијске слободе, и ова ноторна лаж би одмах била демаскирана! Јер, права адреса на коју председник српске владе требало да се обрати су Руска федерација, Васељенски патријарх, патријарх Руске православне цркве, поглавар католичке цркве, Папа Бергољо (Фрања), и коначно, Светски конгрес цркава, чији је утицај такође немерљив на све државе чланице Унесцо, које имају одлучујућу улогу у оваквој ситуацији.

На сцени је велеиздајнички посао, који је Вучић најавио приликом недавног кратког и неслужбеног клечања пред америчким потпредседником Џозефом Бајденом, у некој споредној соби. Реч је, између осталог, о његовом обећању да ће беспоговорно спроводити све оно што САД од њега очекују у вези са признавањем албанског Косова, у шта спада и чланство албанске надри-државе у Унесцо. Дан уочи одласка у Брисел 14. октобра (на унапред планирану вечеру са председником владе самопроглашеног албанског Косова, Исом Мустафом), Вучић је прочитао свих 36 тачака за преговарачко Поглавље 35, које се тиче питања Косова и Метохије. Међу тим тачкама има барем пола оних које су директно уперене против даљег опстанка Срба на Косову.

Али, онда га је изненадио амандман Немачке, којим се од Србије захтева безусловно признање Косова, предаја језера хидросистема Газиводе, уз обавезу да српска министарства квартално подносе извештаје о свом раду албанским властима у Приштини! Вучић је остао шокиран, а нарочито када је шеф владине канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић, јавно рекао шта се од Србије тражи, а што је Вучић очигледно намеравао да прећути. А прећутао је оно шта му је рекла делегација Српске православне цркве (са којом је два дана касније имао састанак у Влади) на челу са патријархом, која је од њега захтевала да одмах прекине преговоре са ЕУ. А други пут се није огласио поводом састанка са амбасадорима Квинте, што говори да је у нокдауну, јер се од њега тражи да одмах уведе санкције Русији!

Али, како је после тог састанка рекао Мајкл Девенпорт: посао мора да се уради до краја!

Отима од гладне Србије и даје страним профитерима

Да не би повредио своје америчке менторе, Вучић не помиње да су Албанци на Косову уништили више од 250 православних споменика, цркава и манастира, а да преостале треба да штите они који су их разарали! Тај злочиначки посао није био ништа мањи од онога који сада раде манијаци такозване Исламске државе на теренима историјске некрополе Палмира и широм Блиског Истока! Шта онда, и у овом случају, Вучић може да донесе Србији осим несреће?

Али, да би било јасније шта је права позадина албанске кампање за улазак у Унесцо, треба се осврнути и на изјаву амбасадора Србије при овој организацији, професора Дарка Танасковића, који је албански јуриш на врата Унеска назвао „…делом стратегијског и систематично спровођеног плана међународног афирмисања државности ове територије под протекторатом УН-а, са крајњим циљем њеног уласка у Организацију уједињених нација…“, посебно напомињући које су последице свега тога по државу Србију: „…Ако успеју да се прокријумчаре у Унесцо, представници Косова би се овом организацијом пре свега користили као ареном за сталне политичке провокације…“.

Вучићеве лажи о „борби за српско Косово“, демаскирао је и шеф Делегације Европске уније у Србији, Мајкл Девенпорт, у изјави датој 12. октобра, у вези са нацртом преговарачке платформе Европске уније за поглавље 35, које се односи на Косово, каже да ту није речо захтеву за признањем независности јужне српске покрајине, већ о спровођењу договорених обавеза из досадашњих споразума: „…Није реч о притисцима, већ о наставку дијалога. Реч је о спровођењу обавеза које проистичу из споразума од 19. априла 2013. и осталих споразума у оквиру дијалога, с циљем свеобухватне нормализације односа између Београда и Приштине. О томе је увек било речи!“.

Дакле, Девенпорт овде јасно говори о томе да је Вучић још 2013. године (заједно са Дачићем) ставио потпис на признање независне албанске државе на Косову и да то данас више није тема, него „нормализација односа двају држава“, како су то поједини европски „куфераши“ одавно рекли, нимало дипломатским речником.

Већ у понедељак, 12. октобра, Александар Вучић је у Јагодини, пред насилно окупљеном моравском сиротињом, одржао ватрени говор у славу италијанске компаније „Вибац“, која је од његове владе добила најбољи простор у Индустријској зони на Коридору 10, како би саградила фабрику на површини од 65.000 квадратних метара. Извесни „господин Масини“, именован је за директора новоосноване фирме „Вибац Балкани“ и одмах се похвалио како су му Вучић и Драган Марковић Палма гарантовали „најјефтинију радну снагу у Европи“.

Истовремено, „Вибац Балкани“ добија као субвенцију Владе Србије 80 хиљада евра по запосленом раднику, мада су реалне плате у овој фабрици унапред одређене и неће прелазити 200 евра! Вучић је поново завукао руку у џеп српске сиротиње, како би наградио стране профитере. „Господин Масини“ ће му се одужити за овакву услугу одговарајућом цифром. Баратајући поклоњеним парама, аванс је са лакоћом већ уплатио.

Није тешко закључити колико је на тај начин већ зарадила фирма „Вибац Балкани“, пре него што је уопште почела са производњом. А какав профит очекује од најцрње експлоатације домаће радне снаге, говори и податак да је зарада од извоза већ у првој години чистих 150 милиона евра!

На стотине оваквих страних фирми зарадило је само од субвенција за које нису ничим гарантовале Влади Србије!

Један од таквих примера је и случај пиротског предузећа „Први мај“, кога је најпре држава откупила а онда га поклонила словеначком предузећу „Мура“, који је у том тренутку био у стечају! Дакле, Србија је платила из Фонда за развој словеначкој компанији 4,5 милиона евра, да би запослила 1.200 радника који су већ били запослени! Сад Пирот нема ни ту своју некада чувену фабрику, а плаћено је запошљавање 1.200 људи и произведено 1.200 социјалних случајева! Овакве криминалне радње проглашене су „привлачењем инвестиција“. Истовремено, Вучићева влада у државној управи има чак 63.000 консултаната и нико не зна чему они служе, јер одлуке о великим пљачкама српске привреде, доноси он сам.

Николић против Вучићевог пузања

На састанку одржаном са страним амбасадорима и новинарима, дана 16. октобра ове године, председник Републике Србије Томислав Николић, у присуству министра спољних послова Ивице Дачића, одлучно је одбацио сваку помисао да Србија прихвати услове из „немачког амандмана“, критикујући ЕУ што је подржала и пријем Косова у УНЕСЦО, наводећи број српских светиња, манастира и цркава које су Албанци уништавали широм покрајине пуних 15 година, напомињући да је реч о сакралним објектима старим и више векова. Такође, Николић је поменуо и избијање грађанског рата ако би „неки“ признали Косово, мислећи том приликом на Вучића. И већина српских медија противи се свакој помисли да се прихвате услови из „немачког амандмана“. Александар Вучић се о томе још није изјаснио, али је рекао да му „не пада на памет да поквари своје односе са Немачком“.

Шпански портал „Минуто дигитал“: Косово је српска земља од давнина, а сада „република“ балканских гангстера и исламских терориста

У тексту шпанског портала ‘Минуто дигитал’ за кога пише Алберто Рамос, специјалиста за питања исламизације хришћанских земаља, аутор на примеру отетог Косова и Метохије говори шта ускоро чека целу Европу.

„…Од случаја Косова ништа не може да нам упути јаснију и садржајнију поруку о сопственој будућности као Шпанаца и као Европљана угрожених од стране истог процеса који је довео до оваквог Косова, српске земље од давнина (и готово испразнио њихову оригиналну популацију а легализовао пут терора и насиља), а сада „републике“ балканских гангстера и исламских терориста.

И то уз благослов Запада који је издао своју суштину и одрекао се своје историје.

Косово је тријумфална парадигма за миграцију неконтролисану инвазију и исламизацију нападнуте земље. Муслиманско становништво се није интегрисало, јер има критичну масу да оспори успостављену власт на окупираној територији и почиње да је напада до коначног освајања. Једнострано проглашена независност узурпиране српске покрајине узрокује рођење друге парадигме: Парадигма на Косову, директан резултат исламских правила која пропагирају да Исламска заједница не би требало да поштују законе државе ‘неверника’, и мора свим средствима (војним, економским и демографским) да се побуни свим снагама како би се отцепила од ‘зле државе безбожника’ и живела по правилима Курана.

Победа Исламске мафије на Косову може да буде илустрација онога што чека западну Европу у блиској будућности. Кругови неких муслиманских заједница страног порекла у нашим земљама ће прерасти у већину. Прво гласно, а онда ће „експлодирати“ захтеви за право да живе у складу са исламским прописима и, у време када сматра одговарајућим, узеће оружје у руке док то и не остваре. Тада ћемо се сетити да је Србија сурово издана, понижена и лишена сваке милости и солидарности од европске лабораторије парадигми.

Морамо напоменути да смо сведоци либанизације, чак и балканизације Европе. Оно што смо видели у Либану 70-тих година након масовног прилива избеглица (Палестинци протерани са своје земље од стране јеврејске државе) који су разбили успостављену равнотежу (заједно са експлозивним растом муслиманског становништва у земљи са историјски хришћанском већином) посејало је поремећај и неслогу а поновило се неколико деценија касније на Косову, са једином разликом што је овде процес инвазије трајао вековима. Када су палестинци населили Либан и проблеми су се населили са њима. Исто важи и за Косово где су секуларна насеља етничких Албанаца, фаворизована од стране отоманских Турака, удвостручена неконтролисано миграцијом Албанаца муслимана, нарочито протеклих неколико деценија.

То је, у историјски кратком временском периоду, променило етничко и социјално ткиво структуре српске покрајине.

Исто ће се десити и овде. Почиње са захтевима заједница док ускоро окупатори више не буду желели да признају ауторитет и власт државе која их је примила и отцепиће се неки делови, затим градови а после и читави региони а против лабавости и неефикасности владе позване да уведе ред и закон, ови странци ће постати охоли и агресивни због њихове бројности и неће оклевати да узму оружје у руке и покрену се у име Алаха како би освојили дуго прижељкивану земљу.

То је добро успостављен и успешан план већ опробан у прошлости. Први рафал ће бити тамо где ће се починити први злочини којима се може одмерити реакција државе која се заузима, уследиће контрола окупиране територије, спровођење сопствених закона и коначно чишћење аутохтоног становништва насиљем а затим бројним убиствима убрзати егзодус и испразнити територију од првобитног становништва.

На Косову смо видели како је хришћански народ преплављен у неколико деценија од легиона странаца који су дошли да преотму земљу протеривањем законитих власника. Срби су покушали да се одупру тој агресији, ми не изгледамо тако способни.

Обично све почиње нередима, спаљивањем возила, нападима на административне канцеларије, често узнемиравање аутохтоног становништва у њиховим домовима, радним местима, црквама док се терор не наметне као свакодневница. Држава је неспособна из различитих разлога да ефикасно, дужном силом, одговори побуњеницима и завршава се тиме да се ситуација прогалашава ‘трулом’ и некако прихвати чињеницу да би само једним делом то могло неславно да се реши. Погледајте само Белгију, Шведску, Француску и друге земље око нас.

Постепено, одређена насеља ће бити напуштена од стране власти а полиција ће долазити само у ретким приликама и то наоружана тешким оружјем. Окупатори ће успоставити своју власт, наметаће своје законе, терорисаће локално становништво. Једног дана почеће да пале куће, школе, библиотеке, супермаркети ће бити празни, пљачке и разбојништва ће овладати на улици, терор је успостављен. Староседеоци ће гледати своје куће опљачкане, своје аутомобиле како нестају у пламену уз крике ‘Алаху екбер’! А онда стално нападани, осиромашени и беспомоћни људи ће отићи у избеглиштво остављајући за собом на поклон територију варварима. Освајање је завршено.

Јуче се дешавало на Косову, сутра у регионима Европе, француским покрајинама, Андалузија, Валенсиа, Каталонија…Претеривање, катастрофичност, анти-исламско тровање, исламофобична клевета? Када муслимани буду већина шта ће се десити у неким деловима Гренаде, Алисантеа, Ампурдана, шта ће се десити?

Сачекајмо неколико година и неће бити места сумњи. А можда и сумња напусти своје домове и своја насеља. ‘Од Индонезије до Андалузије’ то је програм. Нема више скривања, не крију своју игру. Време је да и ми то схватимо озбиљно…“

Никола Влаховић / Таблоид

www.vaseljenska.com/misljenja/smrt-se-nadvila-nad-srbijom/

Прочитај без интернета:
1 глас