Пише: Владимир Вуковић, уредник портала ПРИНЦИП

У античкој Атини, постојао је процес који се називао „остракизам“, гдје је народ једном годишње гласао који политичар је био најдеструктивнији по државу. Политичар који би добио највише гласова био би протјеран из Атине на десет година. Питам се би ли Срби били паметни и сложни у номиновању ако би се нешто слично организовало у Црној Гори? Ако би Срби показали политичку зрелост као народ и ако би почели да кажњавају све који су се о њих и њихове националне интересе огријешили, требали би нам само једни избори.

Писао је Кафка како је “Један идиот – један идиот, два идиота су два идиота: десет хиљада идиота је политичка партија”. Црна Гора је од скоро постала свјетски лидер по броју политичких партија у поређењу са бројем становника. Можда је то увијек и била од када је уведен вишепартизам, што је овдје схваћено као могућност да свако може да постане лидер и врло често одлучује о нечему са чим нема благе везе, а све под изговором да иза њега стоје његови гласачи и партијски органи. Не сјећам се да је неко у Црној Гори од тих и таквих лидера икада практично показао да је осјетио одговорност за све промашаје које су правили у последњих четврт вијека. Да се склони са чела своје партије онај који несметано влада за све то вријеме Црном Гором не можемо да очекујемо, али су били у обавези да то редовно раде његови опоненти из опозиције. Они који су му несвјесно, а често пута и свјесно омогућили да на крају постане и господар наше судбине. Због те и такве неодговорности за последицу имамо да се за евентуални улазак Црне Горе у НАТО, неће нико други питати осим лични интерес неколицине људи из црногорског режима.

Очигледно је да су једина права и искрена политичка опозиција у Црној Гори и свим поражавајућим процесима који се дешавају у њој – СРБИ. Да будем прецизан, има и нешто Црногораца опозиционо настројених, али они нису искрена опозиција, већ љута! Да, на режим љута, јер им девет година после референдума још увијек није обезбиједио државу у којој би их било више од 50 одсто и у којој би се причало искључиво тзв. црногорским језиком, државу која је у стању и голом силом да окупира српске светиње и успостави неку нову цркву по њиховој атеистичкој мјери и вјери.

Баш ти љути опозиционари су данас коалициони партнери Србима и у томе се најбоље види како смо врло талентовани као народ да се сами себи испријечимо на пут. Гдје год тај пут водио, после покраденог референдума 2006. године, морао је бити само наш и сигурно не би били ту гдје јесмо, да смо имали одлучности и вјере у себе да њиме ходимо сами. Наметнут нам је комплекс ниже вриједности који каже да „морамо са њима“, а они данас најављују подршку режиму приликом изгласавања Резолуције о неопходности НАТО интеграција у парламенту Црне Горе. Тај комплекс ниже вриједности исто је безвриједан као и онај више вриједности који нас учи „нећемо туђе“, умјесто да се боримо за своје право да будемо одлучујући политички фактор, па макар и на штету оних који тренутно незаслужено то право уживају.

Просто је немогуће колико је српски народ спреман да у Црној Гори трпи политички истрошене људе којима је проблем да саставе и просту реченицу. Истина, склапају добро политичке пактове и лако се мире са онима који никада не мирују. Не осјећа се уопште умор код народа од неизмјерно велике количине лажи  партијских епигона пуних енергије и увијек спремних за политички авантуризам због којег никада лично нису сносили последице. Напротив, они су тим и таквим односом само копирали оне на власти и на своје гласачко стадо примијенили матрицу лажног култа личности, постајући медијски хероји којима се мора константно гледати кроз прсте и вјеровати када очигледно лажу, јер они су, Боже мој, алтернатива власти. Уколико неко ко мисли другачије покуша да се супростави тим синхедринима, почињу пуни гнијева да шаљу муње и громове и одмах активирају њихове највјерније професионалне „партијаше“, који одмах крећу са етикетама и чине све само да би заштитили своје лидере. Они лажу и када мислимо да се стиде после изгубљених избора. Прво вече само стидљиво муцају и причају себи у браду, већ сјутрадан оптужују народ да се продао, јер им није обезбиједио веће проценте, а самим тим и мандате који доносе новац, велики новац!

С обзиром на све пактове које је држава Црна Гора последњу деценију склопила са нашим западним пријатељима, не чуди што човек једноставно у тренутку док такве ликове гледа, повјерује у реинкарнацију – кроз њих као да се пројављују неки нови Гебелси. Најтужније у свему томе је то што Срби показују да на овакав начин нису способни да опстану на овом простору. Незамисливо је да Срби живе у држави коју су бранили и стварали вјековима, а која по хитном поступку постаје чланица НАТО пакта. То нам се спрема хтјели ми то или не. А имамо ли енергије да се том процесу супроставимо узимајући у обзир да су на политичкој позорници мали људи, који се и не виде из стопа предака које су их прогутале, јер су мислили да су довољно велики да тим трагом могу и они да иду?

Црна Гора је у 18. вијеку ратовала са Наполеоном, а била је и мања и сиромашнија од ове данас, која је настала срамном крађом на референдуму 2006. године осамосталивши се сама од себе. У Црној Гори поред административне власти, влада и малодушност која се увијек правда својим кукавичлуком и свједочи да овдје готово да и нема више јунака каквих је, како каже историја, некада било. Главни аргумент малодушности је да је ово неко друго вријеме, да ово није Црна Гора из 18. вијека и да овдје живе нови људи који су првенствено наоружани личним интересима.

Пат позиција неколицине криминалаца у власти довела је до тога да је Црна Гора морала да призна тзв. државу Косово и да се осрамоти и неопростиво замјери српском народу, поготово Србима из Црне Горе и онима који су остали да живе на Косову и Метохији. Иста та пат позиција неколицине из подгоричког режима тјера Црну Гору да се одрекне вјековног братског односа према Русији и руском народу. Опозиција нам до сада није понудила ни један макар и симболичан гест доследности и пустимо ли јој да нас замајава протестима у најави, режим ће за то вријеме на олтар НАТО пакта свјесно жртвовати однос обичног народа према чланству Црне Горе у организацији, која је и овдје убијала и рушила 1999.године.

Што прије народ буде схватио да је он једини противник на путу кроз три лијеве кривине, естаблишменту црногорске државе, са правима задржаним у рукама вође, то ће и отпор НАТО интеграцији бити јачи и нада ће постојати да се процес може зауставити. Морал је апсолутна категорија и ако га у Црној Гори још увијек има он мора доћи до изражаја, макар по питању тзв. НАТО интеграција!

facebookreporter.org/2015/08/12/вуковић-срби-једина-права-и-искрена/

Прочитај без интернета:
0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ