Упекла звезда над Книнском крајином. Са Динаре ни дашка ветра. У Книну, већ у раним јутарњим сатима, термометар у хладу премашио 35 подељак. Нигде живе душе. Тек понеко, с цегером у руци, жури с пијаце кући.

У башту једног од два кафића у центру града, у ком се Срби најрадије окупљају, уђоше две млађе жене – Љиља и Марија. Трговале су па да узгред размене две-три речи уз лимунаду. Радо ће, веле, попричати и са новинарима из Београда, али да се не сликају. Не могу, објашњавају, да трпе прозивке после објављивања текстова.

- Како је у Книну ових дана? Припрема ли се прослава 20 година од „Олује“ – питамо.

- Ви баш хоћете да нам покварите овај јутарњи угођај – одговорише обе готово једногласно.

- Нема овде ништа да се слави, нити шта да се о томе прича – каже Љиља. – Од старог Книна и Книњана нема ни трага ни гласа. Ово вам је тужан град српског страдања и хрватске победе која се претворила у економску пропаст. Редовна примања имају само запослени у државној служби, пензионери и социјално угрожени. Сви остали преживљавају. Јуре за било каквим послом не би ли зарадили коју куну.

У разговор се укључује и Марија. Из „мешовитог“ је брака па, каже, за изречену истину „мање ће јој пришити него Љиљи“:

- Ни ја нити било ко други у Книну нема никакве користи од прослава годишњица „Олује“. Питам се само да ли наше власти знају да у овом граду четвртина становништва живи од социјалне помоћи. То вам је више од 6.000 душа. Ником не пада на памет да изгради неки погон, да неког запосли. На старим фабрикама, које су пре рата запошљавале хиљаде људи, катанци. Зарастају у коров.

Љутито Марија прича и о последњим инвестицијама државе у Книну:

- То су три велика пројекта која ће „запослити“ Книњане – нова католичка црква – највећа у Хрватској, споменик Туђману и Музеј домовинског рата. Држава је у изградњу цркве уложила око 10 милиона куна, а у споменик око милион. У еврима то је више од 150.000. Да је толико уложено у неки погон, могли бисмо и да славимо. Овако, љути смо и огорчени. И Хрвати и Срби.

Остављамо наше саговорнице и крећемо у шетњу Книном. Радови око цркве која доминира градом и око постамента за споменик, приводе се крају. Уређују се градске улице, па се саобраћај из центра града одвија споредним улицама. Враћамо се на Теразије, како Срби из Книна, називају центар града. Срећемо двојицу старијих Срба – Лазу и Илију.

- Узаврело је, узаврело, и међу Србима, али не само због ове паклене врућине – вели Лазо. – Хрвати ће да славе и њихово је да славе. Наше није. Нити би ко наш требало да се појављује на том слављу. Ево и Натовци неће доћи на параду и прославу, али ће понеки несрећни Србин, изгледа тамо залутати. А, није нам ту место. Ниједном Србину.

Жали се и Илија:

- Све се у граду смишљено и перфидно ради да се преосталим Србима отежа живот, да се узнемире, да стрепе. Да заувек оду. На таблама на улазу у град Книн су назвали хрватским краљевским градом! Само не знам којих хрватских краљева, кад су у њему већина одувек били Срби. Додуше, са „Олујом“ краљеви су отишли! Због Срба се овде ништа ни у привреду не улаже. То је сваком јасно. И ауто-пут је, због нас, заобишао Книн. За својих 80 лета не памтим да је у Книну било горе. Свим младима, а нарочито Србима. Ако се полицији за било шта пожалимо, ставе жалбе у фиоку и добро затрпају. Ни не помишљају да нас заштите, као да смо грађани петог реда.

Када је реч о предстојећем обележавању „Олује“, двојица старина из Книна поручују:

- Не може се славити прогон и страдање свог народа. Ни старим Книњанима Хрватима, те прославе нису пријатне, а камоли нама. Дође ту свакаква људска мутљавина. Много је међу њима и оних низ чије руке се сливала српска крв. Најбоље нам је да 5. августа седимо дома и мирујемо. Провокација има. Није лако ни прећи преко њих, а ни бранити се, па после стотине петљавина…

КОЛИНДИНА ИЗЈАВА ИХ УЗНЕМИРИЛА

Изјава хрватске преседнице Колинде Грабар Китаровић, да ће у обележавању двадесетогодишњице „Олује“, 5. августа у Книну, учествовати и Срби из тог града, узнемирила је српски живаљ под Динаром. Током нашег боравка у Книну, Срби су нам, појаснили да је председница Хрватске, заправо, искористила присутво Жељка Џепине, заменика градоначелнице Книна, члана СДСС, на састанку организационог одбора прославе да каже како ће и Срби прослављати „Олују“. Кажу и да Џепина, због функције није могао избећи присуство састанку, али његово присуство на прослави или полагање венаца на било које спомен-обележје „Олује“ – не одобравају.

ОД ДАНАС ДО СУТРА

Пре минулог рата, присећају се наши саговорници Лазо и Илија, Книн је био развијен, богат град.

- У фабрици вијака радило је више од 3.500 радника, а сада једва 400 – причају. – На железници је од предратних две хиљаде сада једва 150 запослених. Не ради ни Графичко предузеће „Младост“, ни Текстилна фабрика „Книњанка“. Сви послови су неизвесни. Ради се од данас до сутра. И у таквим околностима, шта Срби могу да очекују?

www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:558618-Срби-у-Книну-Како-да-славимо-Олују-не-може-се-славити-страдање-свог-народа

Прочитај без интернета:
0 гласовa