Драган Ђоговић

Приступ у Европску унију је гарант великог напредка кроз ефикасну тржишну привреду која ће Србију уздићи до небеса, и најкраће могуће вријеме да Србија постане њена чланица је крај 2015-те године,- овако је обећањима мазала грађане предходна Тадићева власт.

раган Ђоговић О аутору: Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста. Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори.

Да завиримо мало у списе и видимо шта све обећава ова данашња власт Вучића и његове клике…? Гле чуда, ништа паметније, иста копија обећања, само са разликом што се термин приступа Унији помјера у континуитету сваке године за пет -шест наредних година.

Руку на срце, ако изузмемо недогледно вријеме приступне церемоније, морамо признати да сва та обећања звуче омамљујуће фино, али, да ли је то тако… да ли заиста напаћене грађане Србије коначно очекује мед и млијеко када се Србија “ували” у ЕУ…?

Наравно НЕ, иначе би овај текст имао наслов: “Алиса, пардон, Србија у Унији чуда“.

Иронију на страну, вратимо се у горку реалност, у којој морамо са правом да констатујемо да данашњи свијет пролази кроз геополитичку транзицију, и да никада више неће бити онакав какав је био до сада.

Ша то значи? То значи да се чак и окорјелим западним ЕУ фанатицима постепено хладе стопала, јер све јасније увиђају да се читав овај политички покер-карусел игра са унапред припремљеним “цвикованим картама“.

Да је прљава игра проваљена показује све израженији антиглобалистички сигнал: „Доста је било лажи и превара“, а који се све ефективније одражава на уши и очи широког европског јавног мнијења.

Јавни дуг земаља чланица налази се на рекордном нивоу и рапидно се из дана у дан увећава. Расте ћа незапосленост и инфлација у ЕУ све је јача, а за ову годину очекивани тек 1,1 одсто привредни раст у зони евра неће достићи ни тај ниво.

Да би се изборили са негативним привредним тенденцијама, водеће централне банке широм свијета започеле су увелико практицирати штампање новца без покрића. Чин који економске ране не лијечи, него их само још више продубљује.

Чињеница да се под свим овим околностима евро налази пред колапсом, а уз њега вјероватно и цијела ЕУ, основни је разлог због кога се узаврела политичка клима у Европи све више распламсава.

Годишње билансе огромних штета проузрокаване последицама сурове глобализације, европска политичка елита подвлачи константно под тепих, одржава табу, и покушава лицемјерно са новим креираним неолибералним концептима одвратити пажњу од свих узрока одавно насталог биједног стања у Европи.

Из тих разлога они вјешто избјегавају да се о овим проблемима дискутује, признају грешке и проналазе рјешења.

Европска унија се све више отворено испумпава на површину као анти-демократски бирократски монструм, у рукама мултинационалних корпорација, бјелосвјетских финансијских шпекуланата и жонглера, у којој су сви њени грађани обесправљени робови, а чија гигантска капиталнa прерасподјела и политика субвенција уништава суверенитет земаља чаница и њихову националну економију.

Није спорна теза да се национални идентитет, слобода, традиција и културалне вредности европских народа уништавају систематским утапањем у “Twilight“ зону, звану Европска унија.

Умјесто државног суверенитета, спроводи се одузимање људских права и Бриселско туторство, умјесто економске независности циркулише апсурдни тржишни ђавољи круг, умјесто очвршћавања пријатељства народа ради се на завађењу и расној нетрпељивости да би се под плаштом “хуманих акција“ завладало привредним и финансијким ресурсима, итд…итд.

Дакле, кристално је јасно да актуелна геополитича ситуација у Европи наговјештава суморну и чемерну слику у блиској будућности, и да овај пут којим Србија граби ка европској интеграцији, а који се преко марионетске српске владе гради извана, гарантовано води у пропаст.

Србија са свим својим мулти-култи друштом одувјек је била дио Европе и то ће увјек и устати.

Србији није потребна никаква Унија да би економски опстала и била уважена, како то Влада Србије покушава пропагандним методама да усади у свијест народа, јер она посједује све потенцијале да као несврстана земља самостално гради своју перспективну будућност.

За то су јој потребни поштени економски мозгови, којих има у изобиљу, и патриотска влада која ће спроводити и гајити интересе државе и грађана, а које нажалост још на кормилу власти нема.

Коме не требају очи да све то види, требаће му кад дође вријеме да плаче.

www.vaseljenska.com/misljenja/srbija-de-faktno-srlja-u-ambis-okupacija-i-tutorstvo-umesto-drzavnog-suvereniteta-i-ekonomske-nezavisnosti/#comment-366797

Прочитај без интернета:
8 гласовa