• ЗОРАН СТОЈИЉКОВИЋ: Постоји цео систем оправдања за то што власт није испунила обећања, а нема ни алтернативне политике или алтернативног играча. Још траје и вал разочарања у прошлу власт. Колико дуго ће тај механизам да функционише? Па, може да потраје јако, јако дуго
  • СЛОБОДАН АНТОНИЋ: Можда је Вучић своју црвену линију већ прешао. То се зове ефекат са задршком, односно тзв. кумулативни ефекат. То је збир смањења плата и пензија, зависности од ММФа, Београд на води, Деспотов град, Косово и сви други неуспели пројекти. Вучић може да лаже људе преко РТС-а, али не може да лаже људе по местима где је изобећавао фабрике и стране инвеститоре. А онда може да се деси да јавност буде изиритира нечим, да тај кумулативни ефекат добије окидач и да његов рејтинг почне да нагло пада
  • ВЛАДИМИР КЕЦМАНОВИЋ: Ни грађанска ни национална опозиција у догледно време неће моћи озбиљно да угрозе Вучићев рејтинг. Једину праву опасност у скорије време за њега би могла да представља аутентична левица, коју би, барем декларативно, могла да симболизује СПС, прекаљена странка са озбиљном инфраструктуром, коју је једнако опасно имати и у коалицији и у опозицији
  • БРАНКО ПАВЛОВИЋ: Све је просто. Александар Вучић нема правог политичког противника, а контролише све телевизије са националном фреквенцијом. Још све ради тако да непопуларне мере не погађају оне са примањима испод 25.000 динара месечно, а то је његова циљна група. Ипак, чим се појави политички противник – Вучићева кула од карата ће се распасти

        СРБИЈА је за странце „прочитана књига“. Земља без државних тајни јер се – поред осталог - NATO укотвио усред Минстарства одбране Србије.

        Земља без реалног суверенитета јер њене вође делују по инструкцијама и тајним наредбама из Вашингтона, Брелина, Лондона и Брисел.

        Ипак, Србија има једну загонетку: рејтинг Александра Вучића!

        Јер, што је опште стање ствари у Србији више „крива Дрина“ – то као да је његова „Дрина“ све пловнија. Бар многи имају такав утисак…

        Захваљујући чему он сопствене, а и неуспехе своје владе и лажана обећања, и даље са успехом претвара у изборне проценте?

        У чему је алхемија и колико то још дуго може трајати?

Поврх свега, још и грађани почињу да за све криве сами себе

Зоран СТОЈИЉКОВИЋ, професор Факултета политичких наука, Београдског универзитета

        НЕМА велике тајне у његовом рејтингу, јер је реч о феномену прихватања релативно неуспешне власти.

        Постоји систем оправдања за то што власт није испунила обећања. Систем је убедљив и упућује грађане на то да није крива власт него неки други фактори: други играчи, инерција наслеђена од старих – пређашњих кадрова, природне непогоде – као поплаве, одустајање од Јужног тока, међународни односи, економска криза, судски процеси који трају дуго итд. (И заиста, Вучићу је оволико скочио рејтинг од хапшења Мишковића, а ако се постави питање – зашто случај још траје, одговор ће бити да је крива спорост правосуђа!)

        Уз све наведено што нас упућује на закључак да је крив неко други, власт нам говори како се она јако труди, признаје своју делимичну неуспешност и још показује нову енергију да иде даље.

        Други фактор је што нема алтернативне политике или алтернативног играча, а треће је што још траје вал разочарања у прошлу власт.

        На све то додајте да имамо доминантну проевропску политику, а да ЕУ није нашла другог фаворита.

        И онда додајте и то да грађани почињу да за неуспехе криве себе (јер власт се труди, а они нису довољно вредни исл.)

        Колико дуго ће тај механизам да функционише? Па, може да потраје јако, јако дуго. Кад грађани одрасту, а политичари постану одговорни и политички пунолетни – решићемо проблем!

О Вучићевим непопуларним мерама у јавности говори – само Вучић

Слободан АНТОНИЋ, Нова српска политичка мисао

        С ЈЕДНЕ стране, Вучић је заиста мајстор медијске контроле и маниупулације. Успешно контролише највећи део медијског простора: одавно нема политичке емисије која траје дуже од 15 минута, али зато он има све време које жели да објасни мере које предузима. Тако опозиција и озбиљни критичари немају приступ медијима и нема озбиљне критике Вучића у јавности, а о његовим неполупларним потезима, у јавности говори само – он.

        С друге стране, нема артикулисане алтернативе, имајући у виду слабост опозиције. Конкретно, бивши Тадићев режим који иде у више колона је опција компромитована оним што је тај режим радио и њихови гласачи су у апстиненцији и разочарани, а део је прешао у СНС. Тако се, уосталом, сузио гласачки пул у коме агенције мере рејтинге и остали су углавном Вучићеви сипматизери који се изјашњавају.

        Верујем да Фактор плус ствара фаму око висине рејтинга и да је Вучићев рејтинг у благом паду. Међутим, и поред тога би добро прошао не следећим изборима, али не одлучује он о томе када ће бити избори, него Вашингтон и Брисел.

        Шта може да му обори рејтинг и шта треба да уради да би прешао црвену линију?

        Можда је Вучић своју црвену линију већ прешао! То се зове ефекат са задршком, односно тзв. кумулативни ефекат. То је збир смањења плата и пензија, зависности од ММФа, Београд на води, Деспотов град, Косово и сви други неуспели пројекти.

        Вучић може да лаже људе преко РТС-а, али не може да лаже људе по местима где је изобећавао фабрике и стране инвеститоре. И онда може да се деси да јавност буде изиритира нечим, да онај кумулативни ефекат добије свој окидач и да његов рејтинг нагло почне да пада.

Његов говор је просечном Србину ближи и од Ђинђићвог и Тадићевог

Владимир КЕЦМАНОВИЋ, писац, сценариста и колумниста

        ТЕШКО је рећи у чему је тајна било чијег рејтинга јер да није – онда то не би била тајна.

        Извесно је да Вучић у маркетинг улаже енергију већу од било ког претходног српског вође – не само од Милошевића и Коштунице, који су камере избегавали, него и од Ђинђића и Тадића који су у електронским медијима били итекао присутни.

        С друге стране, и садржај Вучићевих маркетиншких порука је, ако изузмемо Милошевића, просечном Србину очигледно ближи од онога што су поручивали претходници.

        Треће, али не најмање битно, преузевши генерални политички курс на ком су инсистирали његови противници, Вучић је озбиљно отежао могућност консолидовања онога што се у жаргону назива „грађанском опозицијом“, а захваљујући традиционалним везама са националним блоком, тим делом политичког спектра с лакоћом манипулише.

        Мислим, дакле, да ни грађанска ни национална опозиција у догледно време неће моћи озбиљно да угрозе Вучићев рејтинг. Једину праву опасност у скорије време за њега би могла да представља аутентична левица, коју би, барем декларативно, могла да симболизује СПС, прекаљена странка са озбиљном инфраструктуром, коју је једнако опасно имати и у коалицији и у опозицији.

Вучић нема политичког противника, па игра на празном терену

Бранко ПАВЛОВИЋ, адвокат

        ТРИ су кључна разлога Вучићевог рејтинга:

        – Нема политичког противника. Игра на празном терену. Све што је у парламенту је на истим позицијама подршке Бриселском споразуму, меморандуму са ММФ и  NATO споразумима, па немају основ напада. А све што је ван парламента није грађанима довољно кредибилно у односу на проблеме са којима се Србија суочава, или је – као у случају Шешеља са таквим здравственим проблемима и толико ментално у раму Хашког трибунала – такво да у њему не виде алтернативу.

        – Контрола телевизија са националном фреквенцијом, а Вучићево бирачко тело се углавном тако информише;

        – Непопуларне мере не погађају оне који имају мање од 25.000 динара месечно, а то је његова циљна група.

        Чим се појави политички противник – Вучићева кула од карата ће се распасти.

        Диана Милошевић

fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/srbija-je-ostala-bez-drzavnih-tajni-ali-ima-zagonetku-rejting-aleksandra-vucica

Прочитај без интернета:
2 гласa