НОВИ САД – Србија је потписивањем Индивидуалног акционог плана партнерства са НАТО алијансом (ИПАП) дошла до последње степенице на путу за пуно чланство у овој међународној организацији и свака даља активност на том плану не би требала да прође без грађанског референдума, изјавио је за Радио-телевизију Војводина војни аналитичар Мирослав Лазански. Лазански је у интервјуу за емисију Политбиро рекао да ова фаза сарадње са НАТО не би требало да нам створи проблеме у односима са Русијом.
„Русија је јасно рекла да њој не смета споразум о Партнерству за мир, али око ИПАП-а се још није одредила. Руси гледају шта ће бити даље и ми смо сада дошли до рубикона, а то је пуноправно чланство у НАТО. Србија је све урадила да задовољи запад око НАТО сарадње, али још нисмо ушли и мислим да је то једна политичка игра“, рекао је Лазански.

На питање да ли очекује да се неко из ЕУ изјасни по питању најављене војне вежбе између Србије и Русије најављене за септембар, Лазански је рекао да је Србија војно неутрална и да као таква треба да има војне вежбе и са Кинезима и са Русима и са Американцима.

„Ако Европа поштује статус неутралности Србије онда мора да има и разумевање. Ако нас присиљава и сврстава, онда ми то личи на Тројни пакт из 1941. и Србија на то не би смела да пристане. Шта ако САД и Русија зарате? Да ли то значи да би Србија требала да иде и ратује против Русије? Међународна ситуација није нимало наивна и подсећа ме на предвечерје 1941. јер САД гурају Европу преко Украјине у рат са Русијом, а истовремено се чувају јер је економска размена између САД и Русије повећана, иако су ставили Русију под санкцијама“, рекао је Лазански и додао да ниједан политичар у Србији не би требао да пристане да плаћамо данак стратешким интересима САД.

Према његовим речима, Србија треба да остане на курсу на којем је. „Овај курс је добар, прагматичан и једини могућ за Србију. Што се тиче НАТО, даље више нема без референдума, јер је НАТО до 1991. једна прича, а након 1991. сасвим друга. Ако је у Словенији био референдум онда мислим да и код нас мора бити референдума“, казао је Лазански.

Он сматра да будућност Србије треба градити на стратешким интересима, али да то зависи од тога ко оцењује шта су стратешки интереси. „Свака власт сматра да су стратешки интереси оно што она сматра да јесу, јер сматрају да су тај легитимитет добили на изборима да процењују шта су то стратешки интереси једне земље. Код нас у Србији је проблем што нема јавних дебата на којима би се причало о томе шта су стратешки интереси ове земље“, рекао је Лазански и истакао да нико из ЕУ до сада није јасно рекао да прво морамо да уђемо у НАТО, да бисмо после ушли у ЕУ.

Говорећи о Индивидуалном акционом плану са НАТО, Лазански је оценио да је овај споразум по разним мишљењима последња степеница ка пуноправном чланству у НАТО. „Индивидуални план о сарадњи ништа ново не доноси у досадашњој сарадњи Србије и НАТО. Ми смо и до сада имали добру сарадњу са НАТО и можда је ово и несретан тренутак да се славодобитно потписује у марту месецу када је годишњица НАТО бомбардовања. Узбуђење у јавности вероватно су изазвали термини који су се око тог споразума провлачили кроз јавност, а то је коришћење војне инфраструктуре оружаних снага Србије“, казао је Лазански.

На питања због чега се дуго чека на извештај о паду хеликоптера Војске Србије, у ком је погинуло седам особа, Лазански је рекао да ће извештај на крају ипак морати да буде објављен.

„Ту је сплет више околности. Један аспект је да ли су морали да полете и да лете том трасом. Друго питање је технички аспект. Ако ви имате хеликоптере старе 20 година, било је питање дана када ће се тако нешто догодити. Прошле године било је страховито много летења тим хеликоптером због поплава“, рекао је Лазански и упозорио да Војска Србије још живи од ресурса ЈНА и да се мало тога новог купило.

Према његовим речима, Србија квалитативно или квантитативно ништа није добила тим споразумом, осим што је још корак ближе НАТО. „Сада ћемо да глумимо како нисмо званично у НАТО, али смо све подредили ка томе. Том игром глувих телефона задовољили бисмо запад, јер смо тобож све урадили да бисмо ушли у НАТО, а руској страни можемо да кажемо да још нисмо ушли. Могло би се рећи и да је то наставак Титове политике несврстаности, али за време Тита никада нисмо имали вежбе страних оружаних снага на нашој територији, осим у једном случају“, казао је Лазански.

Оценио је да су НАТО стандарди и процедуре које се наводе у ИПАП најобичнија флоскула. „Нема стандарда и процедура без адекватног војног буџета, а наш војни буџет је 200 милиона евра мањи од хрватског. По НАТО стандардима борбени пилот мора да има најмање 150 до 180 сати налета годишње, а наши имају једва 40. Ми не можемо да набавимо гуме и акумулаторе за авионе, а причамо о НАТО процедурама и стандардима“, рекао је Лазански и додао да би волео да види које ми то процедуре учимо у заједничким вежбама са НАТО, јер 80 одсто тога не можемо да применимо.

РТВ, за ФБР приредила Биљана Диковић

facebookreporter.org/2015/03/27/%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BA-%D0%BE%D0%B4-%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE-%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0/

1 глас