Београд – Србија данас обележава 200 година од почетка Другог српског устанка, који је водио ка коначном крају турске власти у Србији. У Такову, 23. априла 1815. године, Милош Обреновић је на скупу старешина објавио почетак новог устанка, који је трајао два месеца, након чега су се Турци задржали само у Београду и у неколико утврђених градова.

После двомесечних борби, вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. године закључио усмени мир с Марашли Али-пашом, по којем је признат за врховног српског кнеза. Он је мирним путем пуних петнаест година постепено изграђивао аутономни положај Србије у оквиру Османлијског царства и своју власт у Србији, да би Хатишерифом од 1830. године Србији била призната аутономија.

Председник Србије Томислав Николић тим поводом открио је у Пожеги споменик кнезу Милошу Обреновићу и поручио да се као потомци, којима је допала част прославе јубилеја Два века Таковског устанака, на тај начин одужујемо једној од најзначајнијих личности чије је име yцртано у српској историји. Он каже да је требало куд и камо раније, барем век, да заблиста споменик Милошу у Пожеги.

„Овде међу својима, нека вас књаз сербски својим присуством у бронзи подсећа на важност и преданост којом развијате свој град“, рекао је Николић.

Ова лепа и стара српска варош је јединствена и посебна на мапи Србије, рекао је он, указујући да је она цела живи град споменик Милошу Обреновићу.

„Такође, понос и љубав којима се негује сећање на сина Теодора Михаиловића, храброг вођу устаника, мудрог државника, уставотворца — коџу Милоша — служи на част свима нама“, рекао је Николић.

Овај споменик, који на дан јубилеја Два века Таковског устанка и Дана Војске Србије поклања Пожеги и Србији, највише припада овом граду не само зато што је књаз Милош рођен у Великој Добрињи, која припада овој општини, већ и зато што је и осмислио изглед трга, развој Пожеге као модерне урбане идеје, напредне за своје доба, нагласио је председник Србије.

„И више од градског језгра књаз је те давне 1832. године осмислио с киме населити, како подићи Пожегу, па тако у новоосновану варош дођоше учитељи и чиновници, сточари и кланичари, повртари и воћари који запатише чувену шљиву пожегачу. Ова варош је у Милошево доба пут Аустрије и других западноевропских земаља извозила више меса и производа од шљиве неголи ико на Балкану“, истакао је Николић.

Николић је у цркви Светих Петра и Павла у Горњој Добрињи запалио свеће устаницима, а потом присуствовао централној свечаности поводом Два века Таковског устанка и Дана Војске у Такову, на простору Спомен парка „Таковски грм“.

Иначе, Други српски устанак на одређени начин, како наводе историчари, представља темељ за стварање српске државе односно српске војске, тако да Војска 23. април прославља као свој дан. Српска војска је настала из устаничких чета, из народа који се латио оружја да би изборио слободу и ту, како кажу историчари, леже корени дубоке повезаности народа и војске.

Спутник.рс

www.vaseljenska.com/vesti/srbija-obelezava-dva-veka-od-pocetka-drugog-srpskog-ustanka/

1 глас