Огњеслав Костовић провео је већи део живота у Русији где је измислио не само бензински мотор на унитрашње сагоревање, већ и прототип подморнице, дирижабла, као и бројне друге изуме од великог значаја за ваздухопловство.

Један од најсмелијих пионира руске и светске аеро-наутике и конструктор бензинског мотора са унутрашњим сагоревањем био је Србин Огњеслав Костовић. Иако није доживео да види своје планове до краја спроведене у дело, Костовићеве идеје су у СССР-у и много деценија после његове смрти биле чуване као најстрожа тајна.

Данас су достигнућа и светски ниво Совјетског Савеза и Русије у области пројектовања авиона и хеликоптера опште познати. Основе развоја ове области су још крајем 19. и почетком 20. века поставили чувени научници као што су Игор СикорскиАлександар Можајски и Николај Жуковски.

Међутим, мало ко зна да је међу раним руским авио-конструкторима био и припадник српског народа, у Русији познат под именом Игнатиј Степанович Костович, који је значајно утицао на развој руског, а тиме и светског ваздухопловства.

Костович је рођен 1851. у аустријском граду Визбургу. Живео је и радио у Пешти, где је стекао техничко образовање. Неко време је провео као капетан пароброда за вучу шлепова по Дунаву.

s 14541765019

Фото: Wикипедиа, Бензински мотор на унутрашње сагоревање
(Изум Србина Огњеслава Костовића)

Када је 1877. почео руско-турски рат, добио је налог од угарских власти да одвуче пароброд „Ада“ Дунавом до позиција руске војске и да се врати у Пешту. Костович је скоро у потпуности извршио добијени задатак, осим што се у Пешту није вратио.

Под његовом командом пароброд „Ада“ је превозио јединице руске војске преко Дунава и Костович је добио звање капетана руске флоте. Њему се приписују речи: „Ја сам Словен, и за мајку свих Словена, Русију, спреман сам да положим свој живот!“. То је одговорио када је представник руске војске тражио од њега да остане као капетан пароброда „Ада“.

За време рата је био рањен, али је и у болници наставио да ради на свом првом пројекту. Конструисао је „чамац-рибу“ за 8 особа који би под водом могао да проведе око 20 сати. У октобру 1878. обратио се руском императору Александру II са молбом да постане руски поданик и убрзо након тога се преселио у Русију.

Његов пројекат „чамца-рибе“ (у суштини, прототип подморнице) био је размотрен на састанку научног одељења Поморског техничког комитета у новембру 1878, али је доживео критику, пре свега јер није имао довољно снажан мотор који би чамац покретао неопходном брзином.

german-airship-bombing-warsaw 14541764242

Фото: Wикипедиа, Илустрација: Војни дирижабл

То је подстакло Костовича да почне озбиљно да проучава моторе који су у то време постојали. Догодило се да је једном присуствовао предавању великог руског хемичара Дмитрија Мендељејева о пројектовању стратосферског балона са херметички затвореном кабином и дирижабла са балонима испуњеним компресованим ваздухом.

Од тог тренутка Костовић се са жаром посветио идеји летења и већ 1879. на састанку „Првог руског друштва ваздухопловаца“ Костович је представио свој пројекат дирижабла. У овој оригиналној конструкцији највише пажње је привукао бензински мотор на унутрашње сагоревање са електричним паљењем. У то време такви мотори још нису постојали.

ogneslav-kostovic 14541764488Фото: Wикипедиа, Огњеслав Костовић (Игнатиј Степанович Костович)

У свом пројекту Костович је први пут применио не само идеју електричног паљења, него и конструкцију са супротним кретањем клипова у опозитно постављеним цилиндрима. Није наодмет да кажемо да се тих година бензин углавном користио као средство у домаћинству, за уклањање масних флека са одеће.

Костовичеву замисао подржало је „Друштво ваздухопловаца“ и основало „Удружење за изградњу ваздухоплова ‘Русија’“. Сакупљена су приватна улагања у износу од 200 хиљада рубаља, а Министарство војске је за изградњу дирижабла издвојило 35 хиљада рубаља (ради поређења: годишња зарада радника у Русији је 1879. износила 189 рубаља).

Изградња дирижабла је започета 1882. у Санкт Петербургу. Мотор који је за њега израђен две године касније развијао је снагу од 80 коњских снага. Планирано је да чврсти елементи конструкције буду израђени од „арборита“ (шперплоча натопљена посебном врстом смоле), материјала који је направио сам Костович. Треба напоменути да је 30 година касније Игор Сикорски сличан материјал користио при изради својих чувених авиона типа „Иља Муромец“.

Дирижабл је 1888. био већ скоро завршен, али су за његово коначно склапање недостајала средства. Костовић се још једном обратио Министарству војске за помоћ, понудивши да војска од удружења откупи још незавршени дирижабл. Али, његов предлог је одбијен због пратећих додатних трошкова.

Тако је Костовичев пројекат доживео неуспех. Међутим, први дирижабл са унутрашњим сагоревањем на свету полетео је само десет година касније у Немачкој. У совјетско време биле су се појавиле гласине о томе како су Немци на неки начин сазнали за детаље Костовичевог мотора, али оне нису поткрепљене никаквим конкретним доказима. Ипак, треба истаћи да је тих година у државним и научним круговима у Русији било много Немаца и да су главни делови за Костовичев мотор били израђени у Немачкој.

Међутим, ни после неуспеха који је доживео са дирижаблом „Русија“ Костович није клонуо духом и остао је да живи у Русији. Још 1880-их у близини Санкт Петербурга отворио је фабрику „Арборит“, која је производила његову вишеслојну шперплочу.

У Санкт Петербургу се и оженио и родиле су му се три ћерке. Ни у Русији није заборавио српске обичаје и сваке године је славио славу (светог Николу). У госте му је на славу долазио и Дмитриј Мендељејев.

IMG 1442945312

Фото: АП, Зимски дворац Романових, односно музеј Ермитаж у Санкт Петербургу

Игнатиј Степанович је и даље покушавао да реализује своје идеје. Између осталог, радио је на конструкцијама неколико авиона и 1911. добио „Привилегију“, тј. искључиво право, на два пројекта авиона: копнени триплан (трокрилни авион) и аерохидроплан.

За конструкцију обеју авиона карактеристични су пропелери које покреће мотор и које је конструктор желео да искористи и за кретање по води и за „лебдење“ у вазуху. Труп аерохидроплана имао је облик чамца, што је за 1911. такође представљало новину. Аерохидроплан је био направљен од Костовичевог арборита.

Костович га је по линији газа опремио посебним водоотпорним крилцима за одржавање стабилности на води (данас их називају „шкрге“), који су били сасвим нов изум. Изградња није завршена, вероватно јер је недостајао мотор.

После 1912. овај авион се у документима не спомиње. На свом хидроаероплану, тј. двоседном двокрилцу са два пловка, Костович је радио и периоду 1913-14. Авион је завршен, али није проверен у пракси.

Најзад, 1916. Костович је градио „моноплан-амфибију“, двоседни једнокрилац. И овај авион је остао незавршен, јер је исте године Игнатиј Степанович преминуо у Санкт Петербургу, где је и сахрањен.

1443086899 Dirizabl

Фото: Wикипедиа, Дирижабл

Иако то на први поглед може изгледати другачије, Костовичеви неуспеси не значе да војска царске Русије није имала слуха за његове идеје. На његове идеје била су издвојена веома велика финансијска средства, а прекидање рада на пројектима било је условљено многим факторима: ратом, непланираним увећавањем трошковима, могућим губљењем поверења у Костовича од стране војног врха и ко зна чиме све још.

Било како било, стицајем околности ниједан од изума Игнатија Степановича Костовича за његовог живота није био завршен и примењен у пракси. Управо је он конструисао један од првих бензинских мотора велике снаге, који је био посебно намењен за дирижабле. И, без обзира на то што му није пошло за руком да у царској Русији оствари пројекат свог ваздухоплова, Костовичев мотор се још од 1880, као посебно вредан изум, чувао као тајна.

Статус поверљивости са његовог пројекта није скинут ни након успостављања совјетске власти. Конструкција мотора је јавности постала доступна тек 1947. Већ и ова чињеница говори о томе какав се значај придавао Костовичевим изумима у Русији и СССР-у.

Многе од његових идеја реализоване су током деценија које су уследиле. У сваком случају, може се рећи да је Игнатиј Костович – Огњеслав Костовић дао непроцењив допринос пројектовању авиона, како у Русији, тако и на светском нивоу.

 http://www.newsweek.rs/

10 гласовa