Од формирања Републике Српске до данас, територијална организација један је од најзапуштенијих аспеката функционисања простора између Новог Града и Требиња, мада је конкуренција у дисциплини занемаривања важних друштвених питања у РС заиста снажна! Током протекле двије деценије, након потписивања Дејтонског споразума, било је неколико покушаја реформе у овом домену, али се није стигло чак ни до озбиљне и неострашћене расправе о тој проблематици, а камоли до ефикасног модела који би задовољио све заинтересоване стране.

Освртом на ближу и даљу прошлост, може се лоцирати пет препрека за било какво удаљавање од статуса кво, који је све, само не сјајан. Прије свега, из извршне власти на нивоу РС, без обзира на њене различите партијске предзнаке у протеклом периоду, нису долазили компетентни и стручни приједлози нових рјешења, већ дневнополитички мотивисане импровизације. Ту долазимо и до другог проблема, јер се свака намјера у правцу територијалне реорганизације РС посматра кроз страначке наочаре, па је садашња опозиција по дефиницији против било какве најаве захвата ове врсте, уколико долази из актуелне власти, а било је и обрнутих ситуација, у ранијим годинама, када су им улоге биле замијењене. Трећа невоља је збир интереса обичних смртника на терену, који су запослени у администрацијама малих општина, зрелих за гашење, јер су им, логично, важнија лична конкретна радна мјеста од апстрактног „општег добра“.

О четвртом тегу на ногама РС који онемогућује промјене у овој области не говори се јавно, али се незванично, у круговима упућених људи, може чути утемељена оцјена да се ни министри за локалну самоуправу у Влади РС, управо због своје националне припадности – а ријеч је о ресорима који у неколико посљедњих сазива припадају Хрватима или Бошњацима – не усуђују да крену у реформе, јер је сукоб са припадницима већинског српског народа из општина које би биле суочене са укидањем посљедња ствар у животу која им је потребна, будући да би се у таквим ситуацијама, знајући овдашњи менталитет, сигурно потегао и такав вид „аргументације“.

Ту је и пета гаранција колотечине – осјетљивост односа источног и западног дијела РС. Јер, када се покрене прича о спајању општине Источно Ново Сарајево са општином Источна Илиџа, што је у претходнима недјељама учинио начелник прве локалне заједнице, Љубиша Ћосић (СНСД), изазивајући бурне реакције првог човјека сусједне административне јединице, Предрага Ковача (СДС), одмах се могу чути и тезе да се „истоку опет кроји капа из Бањалуке, а у западном дијелу не само да не укидају општине, већ и формирају нове, попут Станара, када им то одговара“. На тако клизавом терену, због непристојног тајминга, одмах падају у воду и за далеку будућност одгађају се неке смислене иницијативе у највећем граду РС, као што је она која подразумијева то да би град Бањалука требало да чини стриктно урбано подручје, док би се од руралних насеља формирале бар двије нове општине.

Површина и буџет
Наравно, пуко смањење броја општина у РС није никакав магични рецепт који ће одмах ријешити све финансијске проблеме овог нивоа власти на комплетном простору Српске, јер и неке од највећих средина, попут Бањалуке и Приједора, кубуре са буџетским дубиозама. Али од нечега бисмо морали почети, а најрационалније је кренути од оног што је очигледно: од чињенице да РС сада има 64 јединице локалне самоуправе, односно 58 општина и шест градова. Уколико би се водило рачуна о критеријуму економске самоодрживости, у првој фази сваке сувисле реформе тај број не би могао бити већи од 50, а у оптималној ситуацији, када би овај подухват био доведен до краја, можда чак не би прелазио ни 40! Јер, није потребна нарочита стручност да би била утврђена веза између симболичног броја становника или скромне површине, те статуса изразито неразвијених општина, који у РС званично имају: Берковићи, Вукосавље, Источни Дрвар, Источни Мостар, Источни Стари Град, Језеро, Калиновик, Кнежево, Крупа на Уни, Купрес, Ново Горажде, Осмаци, Оштра Лука, Петровац, Рудо, Трново, Чајниче и Шековићи.

Четири младића иду с Требевића!
Осим „принципијелног“ лица, расправа о спајању општина у Источном Сарајеву има и материјално наличје, будући да двије сукобљене стране различито гледају на садашњост и будућност планине Требевић.
– Малој групи људи не треба дозволити да управљају ресурсима као што су они које има Требевић и околне шуме. Мени смета и неодговорна продаја земљишта на Требевићу – рекао је Љубиша Ћосић (СНСД), начелник Источног Новог Сарајева.
Бојо Гашановић (СДС), начелник општине Источни Стари Град, којој припада Требевић, има супротно мишљење. Он каже да се у Требевић довољно улаже и да туризам цвјета у општини на чијем је он челу.
– Ми смо у развој Требевића уложили неколико милиона марака и сада, када смо на врхунцу, траже територијалну реорганизацију града – љут је Гашановић.
Нема дилеме, ултимативни поп хит Корнелија Ковача с почетка шездесетих година, чији стихови гласе: „Четири младића иду с Требевића, прате их пјесма и смијех, како не би били весели и чили, дан бјеше сунчан и лијеп“, припада давној прошлости, бар што се тиче данашње политичке сцене Источног Сарајева!
А када је ријеч о најсвјежијем примјеру, који је актуелизовао потребу територијалне реорганизације РС – о тренутном спору у Источном Сарајеву, тензије су већ отишле предалеко. Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић каже да је ријеч о старој иницијативи коју је он оживио у разговорима унутар СНСД-а у Источном Сарајеву.

– Ова идеја провијава већ десетак година у РС, а људи из Источне Илиџе који чине СНСД сложили су се с њом. Ради се о спајању општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа, те о територијалној реорганизацији општине Источни Стари Град – рекао је недавно Ћосић, додајући да је један од основних разлога за територијалну реорганизацију на овакав начин, осим користи од заједничког буџета, и површина тих општина.

Он је објаснио да је површина Источног Новог Сарајева 38 километара квадратних, а да се Источна Илиџа простире на 34 километра квадратна.

– Довољно је да кажем да општина Источни Стари Град, са нешто више од 1.000 становника, има површину од 144 километра квадратна. Када бисмо спојили општину Источна Илиџа и Ново Сарајево, добили бисмо простор од 72 километра квадратна – поручио је Ћосић, истичући да иницијатива СНСД-а није усмјерена ка уплитању у надлежности града Источно Сарајево, иначе заједнице шест општина, јер су ту и Пале, Соколац и Трново, уз три већ поменуте општине, које учествују у овој полемици.

Реакција је услиједила брзо, јер је Предраг Ковач, начелник Источне Илиџе, одмах заузео одбрамбени гард. Он је рекао да „пред сваке локалне изборе, у посљедњој деценији, локални СНСД излази са оваквим приједлогом“, те додао „да је ријеч о чистом политиканству, чији је циљ да скрене пажњу са нараслих проблема у друштву“.

– Народ је свјестан да би овим поступком били оштећени становници рубних дијелова предложене нове општине. Тако велика општина развијала би само центар. С друге стране, новца би било мање. Сигуран сам да би дошло до прекомјерног запошљавања у администрацију – оцијенио је Ковач.

У оптицају и региони
Очигледно, док год политичари буду водили главну ријеч у овим расправама, ствари се неће помјерити с мртве тачке. Међутим, ни стручњаци немају јединствено мишљење о правцу којим треба кренути. Рецимо, у раду под називом „Оптимална територијална организација у функцији економског развоја РС“, који је 2010. године написао и објавио доц. др Небојша Бомештар, тада ангажован у бањалучком Економском институту, он је подсјетио да је у Српској на снази „постојећи модел територијалне организације успостављен још 1962. у бившој Југославији, а који се до сада сматра потпуно превазиђеним“. Такође, Бомештар је обрадио проблеме успостављања модела регионалног организовања у РС. То је, опет, повод за нове полемике, јер је и у рату, а посебно у мирнодопском периоду, било низ гласова за регионализацију РС и против ње, уз тврдње да би то било рационално рјешење, али и уз оцјене да би то било погрешно, те да би чак представљало увод у сепаратизам појединих регија Српске.

Карта РС

Професор управног права на Правном факултету у Бањалуци, Петар Кунић, за Пресс каже да политички разлози у расправи о територијалној организацији и локалној самоуправи доминирају над економским аспектима, те да су општине најважнији дио власти, јер су најближе грађанима. Кунић није склон иницијативама за смањење броја општина.

– Нестанком општина у рубним подручјима РС становништво би се иселило. Рубне и мале општине у Српској морају бити задржане, али чињеница је да свагдје, па и у овом случају, доминира политика умјесто струке. Умјесто укидања или спајања, мора се размишљати о стратешком развоју тих крајева. У постојећем систему не постоји ријеч солидарност, ни у једном законском пропису, а таквим општинама мора се помагати. Многима од тих општина уништена је индустрија, ограничено је право да располажу својим добрима и остављене су без извора прихода – упозорава Кунић.

Он истиче да политика спајања општина није добра, али сматра да није добра ни идеја раздвајања постојећих градова на општине.

– Имали сте примјер бивше Југославије који је показао шта се дешава када се створи више управљачких структура са различитим интересима. То би био експеримент који не би успио. Имали смо случај у Станарима, гдје није постојала економска оправданост формирања општине и гдје су политички разлози пресудили над свим другим. Неће бити добро док год се на такав начин буду доносиле одлуке, а поготово овако битне одлуке, о којима се мора и те како водити рачуна – каже Кунић.

У сваком случају, из Владе РС је најављен нови закон о локалној самоуправи, а када је ријеч о сродној материји, територијалној организацији, осим „свеобухватне анализе“ о којој је не тако давно говорила министарка Лејла Решић, једина новија интервенција односила се на трансформацију Зворника из општине у град и на усклађивање легислативе с том промјеном. Дакле, озбиљнијих помака, што се тиче територијалне (ре)организације РС, нема ни на видику, јер чак и када би експерти направили један корак напријед у сфери теорије, ту су актери наше обесхрабрујуће политичке праксе, спремни да одмах крену два корака унатраг.

pressrs.ba/info/press-nedelje/srpska-ima-64-opstine-i-grada-optimalan-broj-ne-prelazi-40-21-11-2015

0 гласовa