• ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ: Декларација је закаснела. Требало је захтев за обештећењем упутити одавно, али тада нисмо имали прилике, јер смо тежили стварању братства и јединства. А не дао Бог да оштетимо нашу браћу тражећи од њих одштету
  • САВО ШТРБАЦ: Декларација је добродошла, јер боље икада него никада. Међутим, ту не сме да се стане. У супротном ће користи од ње имати само политичари, а треба да буде на корист српском народу
  • ВЕЉКО ЂУРИЋ МИШИНА: Постоји жеља да се таласа против Хрватске, али њени заштитници у ЕУ неће дозволити да се ишта догоди на њену штету

        ТИТОИСТИЧКА Србија то није могла, а ни хтела.

        Милошевићева Србија – и да је хтела – није била у прилици јерје решавала бити-или-не-бити нације и државе.

        Ђинђићева Србија ни на шта слично није ни помишљала.

        Коштуничину Србију је сустигло оно што је дуговала Западу да би он дошао на чело Досовог режима.

        Тадићева Србија је гледала само како да се – и по цену крчмљења интереса Србије – што дуже допада газдама са Запада.

        Вучићева Србија толико добро стоји код Тадићевих газда да сама тако нешто искључује унапред и тврди да је то у најбољем српском интересу.

        Зато се и догодило да тек Скупштина Републике Српске донесе Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата.

        Притом је оценила да је тај злочин по својим размерама раван холокаусту, који је нацистичка Немачка извршила над Јеврејима.

        Саставни део тог документа је позив Хрватској да у „разумном року исплати правичну одштету жртвама геноцида и њиховим потомцима“.

        Шта ова закаснела декларација може донети српском народу, поготово што иза ње стоји Бањалука, а не Београд и не – Београд и Бањалука заједно?

        Може ли ишта, поготово при постојећем распореду снага и у региону и у свету који Српску присиљава да снаге троши на одбрану остатака Дејтона?

        Може ли поготово бити ишта од позива Хрватској да обештети жртве геноцида и њихове потомке, с обзиром да иза ње стоје Ватикан, Беч, Берлин и Вашингтон?

Хрватска би имала за шта да нас обештети, декларација може имати и политички циљ

Василије КРЕСТИЋ, историчар, академик САНУ

        ДЕКЛАРАЦИЈА је закаснела акција.

        Требало је захтев за обештећењем упутити одавно, али тада нисмо имали прилике, јер смо тежили стварању братства и јединства. А не дао Бог да оштетимо нашу браћу тражећи од њих одштету.

        Проблем је што са захтевом не можемо пред Међународни суд правде у Хагу, али претпостављам да су правници размотрили ствар пре него што је декларација донета.

        Она може имати за политички циљ да покаже шта смо све и која зла преживели, па да нас се тако нешто опет не деси.

        Дакле, Хрватска би имала за шта да нас обештети, али не могу да оценим које ће димензије цео случај добити.

За злочине у Другом светском рату се, на жалост, не може поднети тужба…

Саво ШТРБАЦ, директор Документационо-информативног центра „Веритас“

        МОЈЕ мишљење вам се неће можда допасти, јер сам ја адвокат, а то значи практичар и верујем да се ствари не решавају декларацијама него – пресудама.

        Декларација је добродошла, јер боље икада него никада. Међутим, ту не сме да се стане. Она мора бити део једног континуитета. У супротном ће користи од ње имати само политичари, а треба да буде на корист српском народу.

        Како се то ради? Па, као што смо ми искористили шансу да пред Међународним судом правде изнесемо доказе у случају узајамних тужби Србије и Хрватске за геноцид. Тада смо се позивали на Јасеновац да бисмо доказали континуитет геноцида Хрвата над Србима, иако је реч била о злочинима почињеним деведесетих.

        На жалост, за злочине у Другом светском рату се не може поднети тужба (јер је конвенција о људским правима донета 1952.), али то не значи да ова декларација није вредна и да не може имати правне последице.

        Све зависи од тога када оне крећу, да ли се све на њима завршава, или су део нечег ширег!

Нисам сигуран да ће декларација нешто донети и променити

Вељко ЂУРИЋ МИШИНА, историчар, директор Музеја жртава геноцида

        ПОСТОЈИ жеља да се таласа против Хрватске, али њени заштитници у ЕУ неће дозволити да се ишта догоди на њену штету.

        Нама остаје да се бавимо својим јадом, да истражујемо страдања, жртве и претрпљену штету, и то на један комплекснији и озбиљнији начин.

        Желим срећу доносиоцима декларације, али нисам сигуран да ће њоме постићи успех.

        Диана Милошевић

fakti.org/serbian-point/srpska-uradila-ono-sto-je-morala-srbija-ukazala-na-genocid-ndh-nad-srbima

2 гласa