Слађана, колумниста СРБског ФБРепортера
21.6.2016.

Више среће у наредном извлачењу, отприлике би тако требао да гласи постизборни слоган у овоме нечему што се фиктивно назива Србијом. Са једне стране бахата, корумпирана марионетска власт, са друге народ Србије претворен у безличну масу зомбираних идиота који живот проводе у страху – шта после Вучића.

Када свој опстанак вежеш за једног човека који те уз све то убеди да неће Сунце сијати без његовог благослова, онда ја немам шта више да кажем осим да пишем у бесу. Јер читајући коментаре појединих плаћених, проданих, глупавих, кукавичких, млакоња и конвертита, цитираћу Шеклера, повраћа ми се…. И не, нећу да се исповраћам као што они злобни  желе, нее, чекаћу дан када Србија умре да се на правди Бога обрачунам са њима и то ће ми бити сасвим довољна награда за све.

Да би иксан, како је  моја покојна баба често умела да каже, могао да види нешто, мора да има очи отворене а душу чисту. Зашто помињем иксана? А што да не, зар смо се у толикој мери цивилизовали да више нико не зна шта значи реч иксан али зато знају за интеграције, корелације, артикулације и свакакве западне изразе којима запад завитлава све оне што нису задовољни оним што већ јесу и каквим их је мајка Србија изнедрила и својих скута, већ планирају да промене изглед, свест и самосвест.

И како рече Миланко Шеклер, повраћа ми се, да повраћа ми се и од напућених клинки истих као јаје јајету које не планирају ни да рађају, ни да раде, већ да живе од свог међуножја, а држава их свесрдно подржава у том науму, као и од оних којима радни стаж тече у ријалитију. Живела влада републике србије (све малим словом за мале људе) браво!!!!

Неписмени, прости, алави, спремни да у залог главу Србије ставе на пањ у замену за кредите ММФ-а… И до када? Шта ће са Србијом бити када продају све? Шта ће бити са нама који живимо овде?

Кога је брига, јел да? Битно је да је мени сада добро, да примам плату на државним јаслама и заболе ме што онај гладан ради за дневницу од које може да купи хлеб и млеко. Шта ме брига, ја водим рачуна о себи? Славићемо Анастазијин рођендан, пратићемо камером њене походе на теретану, писаћемо о њој док се породице и животи многе деце у Србији распадају, док остају сами на милост препуштени улици и сами себи. Стварно ми се повраћа, да никога није брига, да ће ме осудити што ово пишем и уз то још и вређати.

Месо се свуда транжира у касапници, али не и у земљи Србији – ми месо можемо само да гледамо у новинама, ријалитију, телевизији – свуда месо, прошарано сланином и силиконом, краве ће морати да штрајкују јер је њихову улогу преузео неко други. Касапнице служе само за излог. Све је у Србији постало фарса и нико неће да устане и да се побуни.

Била сам у ситуацији да покренем слично питање. Мој народ ме је издао. Ладно. Продали су ме за привилегије у државној служби. Фини, учени, угледни људи, блазирани, културни, са интонацијом голуба, много причају, ништа не говоре, са рачунаљком у глави. Чекаћу… Чекаћу дан када се сруши кула од карата, када завлада општа глад и хаос, када се оголе све примарне страсти и само сирова снага постане меродавна. Видећемо тада колико вреди издаја и кредит и да ли ће иједно од тога моћи да се једе. Ако и буде могло, ја ћу да им пожелим бон апетит. Унапред поручујем свима који планирају да ме граматички исправљају – пре него што мене коригујете и ставите на стуб срама, опомените премијера да не мења границе и Устав Србије, јер од тога Вам господо зависи живот а ја сам Вам нико и ништа, једна душа мање или више, безлична у мору јадних и гладних и кога је брига за мене када нисам ни Цеца, ни Карлеуша, или нека дрогирана страна медијска звезда да бисте Ви лајковали и исказивали ми своје дивљење.

Славићемо премијера и Колинду и добросуседске односе Србије и Хрватске заборављајући уз то Јасеновац, голготу, протеривање, јер шта нас то брига, то све припада прошлости а они су ионако мртви. О покојнику све најбоље, о кољачу још и више. Уколико Европска Унија то пожели, ми ћемо се сами самоубити, уосталом зар је битно како ћемо у Унију ући – мртви или живи, усправно или у хоризонтали. Битно је да уђемо. Овако, или онако.

извор: facebookreporter.org/2016/06/22/%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%9B%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5/

Прочитај без интернета:
5 гласовa