Сагледавајући стање српске привреде, у неколико претходних бројева, увидели смо да на једном месту треба приказати 15 пословних система који представљају стуб српске привреде. Њих 14 је наслеђено из заједничке нам државе СФРЈ, само су дистрибутивни ланци, као групација, настали после 2001. године. Читајући овај текст сваки грађанин ове земље, који нема резервну отаџбину забринуће се, а уверени смо да чланови наше редакције и наши сарадници, немају резервну отаџбину, па са толико жестине и бранимо њене виталне интересе. За све привредне субјекте коришћени су билансни подаци за 2013. годину.

Нафтна индустрија Србије АД, са годишњим приходом од 2,3 милијарде евра

Власници НИС АД из Новог Сада су: 56,15 одсто Гаспром Нефт, Руска Федерација, 29,87 одсто Република Србија и 13,98 одсто бројни грађани Србије, по основу уписаних бесплатних акција. Јасно је да је инострани партнер у протекле три године купио део акција од грађана малих акционара. Овај пословни систем има 7.629 запослених. Укупан капитал овог акционарског друштва је 81,5 милијарди динара и увећан је из нераспоређене добити за још 87,5 милијарди динара, тако да чини 168,9 милијарди динара, или 1,47 милијарди евра. Тим капиталом акционарско друштво покрива 48,89 одсто укупно ангажоване пословне имовине (сталне и обртне). Укупан приход остварен у 2013. години је 264,4 милијарди динара, или 2,3 милијарде евра. На том приходу исказана је годишња нето добит у износу од 48,3 милијарди динара, или 422 милиона евра, што чини 18,28 одсто укупног прихода оствареног у тој години. Добит се није распоређивала у последње две године.

ЈП Електропривреда Србије, са годишњим приходом од 1,9 милијарди евра

Република Србија је једини власник Електропривреде Србије и свих њених хидроелектрана, термоелектрана и дистрибуција. Из састава овог сложеног система издвојена је Електромрежа Србије, као систем за пренос електричне енергије. Капитал овог јавног предузећа је 800 милијарди динара, или скоро седанм милијарди евра. Са тим капиталом Електропривреда Србије покрива 72,98 одсто укупне вредности пословне имовине, а са 84,70 одсто сталне имовине. Са 31.569 запослених у 2013. години остварен је укупан пословни приход 219,8 милијарди динара, или 1,92 милијарде евра. На том приходу исказана је нето добит у износу од 18,8 милијарди динара, или 164 милиона евра, што чини 8,56 одсто укупног прихода. Узимајући у обзир 42 милијарде динара укалкулисаних по основу амортизације, са нето добитком, Електропривреда Србије је могла усмерити у редовно одржавање, ремонт и нова инвестициона улагања 60 милијарди динара, или пола милијарде евра. Ово је могло да се постигне јер су цене електричне енергије у тој години кориговане, па је јадно да је губитак исказан у 2012. години у износу од 12,3 милијарди динара, раубовао ово опште друштвено богатство.

Железнице Србије АД, са годишњим приходом од 230 милиона евра

Власници овог акционарског друштва са 98,96 одсто је Република Србија, а са 1,04 одсто Фонд за развој. Укупна вредност пословне имовине је 278 милијарди динара, или 2,4 милијарде евра. У тој вредности имовине 97,4 одсто је стална имовине, док је само 2,6 одсто вредност обртне имовине. Преосталим сопственим капиталом са 73,32 одсто друштво покрива укупну вредност пословне имовине, док су обавезе на дан 31. децембра 2013. године износиле 74,2 милијарде динара, или 647 милиона евра. Железнице Србије имају 19.896 запослених и у последње четири године оствариле су следеће директне приходе и субвенције државе:

Забрињавајуће је да се ниво субвенција државе изједначује са нивоом директно остварених прихода. Са 127 милиона евра укупног годишњег прихода и са нешто мање субвенција државе Железнице егзистирају на „просјачком штапу“. И поред тога у три године исказани су губици у пословању. У 2013. години губитак је 8,2 милијарде динара, у претходној години 16,9, у 2011. години исказан је нето добитак од 12,7 милијарди динара, а у 2010. години губитак у износу од 17,3 милијарди динара. Услед тога, кумулирани губици Железница Србије су 146,9 милијарди динара, или милијарду и 281 милион евра. Само по основу камата и других финансијских расхода Железнице Србије имају 12 милиона евра годишњих расхода.

ЈП Предузеће за путеве Србије, са годишњим приходом од 222 милиона евра

Република Србија је једини власник овог јавног предузећа које располаже пословном имовином од 461,3 милијарде динара, или четири милијарде евра. Сопственим капиталом ово јавно предузеће покрива 75,08 одсто укупне вредности пословне имовине, док обавезе предузећа на дан 1. јануара 2014. године износе 115 милијарди динара, или више од милијарду евра, колике су и укупне обавезе овог републичког јавног предузећа. Са 1.335 запослених у 2013. години остварен је укупан приход од 25,5 милијарди динара, или 222 милиона евра, уз исказивање милијарде и 37 милиона динара губитка у пословању те године, или 4,07 одсто прихода оствареног у тој години. Предузеће за путеве Србије извршило је ревалоризацију вредности путне мреже која му је поверена на одржавање. Од тог прихода више од 12 милијарди динара пренето је локалним предузећима за путеве која обављају оперативно одржавање. За финансијске расходе одлази 2,6 милијарди динара, што чини више од десет одсто укупног прихода. Хрватска је, под притиском грађана, одустала од давања у концесију својих аутопутева. Србија ће, након две, три године бити присиљена да своје аутопутеве да у концесију. А то ће бити мотивисано обавезом за враћање државних дугова и камата које су у овој години више од милијарду евра, а идуће године ће се попети на 1, 2 милијарде евра.

ЈП Србијагас, Нови Сад, са годишњим приходом од 602 милиона евра и дуговима од милијарду и 443 милиона евра

Јавно предузеће Србијагас у власништву је Републике Србије и остало је без динара сопственог капитала. Напротив цео капитал од 79,9 милиона динара, или 697 милиона евра „поједен“ је у губицима, а поред тога још 26,8 милијарди динара су губици изнад капитала. То стање је катастрофално, јер за обавезе овог републичког јавног предузећа од 165 милијарди динара, или милијарду и 443 милиона евра гарант је Влада Републике Србије. О дубиози у пословању овог јавног предузећа најбоље говоре билансни подаци из 2013. године. Наиме, на приходу од 69 милијарди динара, исказан је губитак у пословању те године у износу од 50,8 милијарди динара, што чини 73,61 одсто укупног прихода. То су резултати пословања 3.011 запослених у матичном друштву и зависним предузећема из Кикинде и Житишта. Набавна вредност утрошеног гаса у 2013. години је 59,4 милијарди динара, а укупан приход 69 милијарди динара, па је разлика у цени остварена у тој години само 9,6 милијарди динара, а укупне обавезе веће су 17 пута, па да ово јавно предузеће нема никаквих исплата запосленима, нити било којих расхода, у том периоду би успело да врати дугове. Овако ће их вратити Република Србија.

Железара Смедерево доо, са годишњим приходом од 186 милиона евра и дуговима од милијарду и 218 милиона евра

Железара Смедерево је у власништву Републике Србије, али је преостали капитал овог друштва са ограниченом одговорношћу само 2,06 милијарди динара и са тим капиталом покрива се само 8,24 одсто укупне вредности пословне имовине, док су укупне обавезе 22,9 милијарди динара, или 200 милиона евра. У 2013. години са 5.036 запослених остварен је укупан приход од само 21,4 милијарди динара, или 188 милиона евра. На том приходи исказан је губитак у пословању те године у износу од 14,96 милијарди динара, или 70 одсто укупног прихода. Губитци у претходној години били су 3,2 милијарде динара, а у 2011. години 15,6, док су у 2010. години износили 15 милијарди динара.

Петрохемија АД, Панчево, са годишњим приходом од 3722 милиона евра и дуговима од милијарду и 498 милиона евра

Петрохемија АД у власништву је: 54,89 одсто Републике Србије, 12,63 одсто Фонда за развој, 13,38 одсто ЈП Србијагас и 12,72 одсто у власништву је НИС АД. Кумулирани губици појели су 18,5 милијарди динара укупног капитала АД Петрохемије, па је исказан у билансу 2013. године губитак изнад капитала за још 40 милијарди динара. Са укупним губицима од 58,5 милијарди динара, или 510 милиона ервра, Петрохемија има укупне обавезе 57 милијарди динара, или пола милијарде евра, док је вредност пословне имовине само 17 милијарди динара, или 149 милиона евра. Петрохемија има 1.787 запослених и у 2013. години на приходу од 42,6 милијарди динара исказан је губитак у пословању те године од 11,8 милијарди динара, или више од сто милиона евра, што чини 27,77 одсто укупног прихода.

Фиат аутомобили Србија доо, Крагујевац, са годишњим приходом од 1,5 милијарди евра

Фиат аутомобили Србија из Краујевца у власништву су 66,67 одсто Фиат Гроуп Аутомобилес, С.п. А и 33,33 одсто Републике Србије. Ово привредно друштво својим извозом покрива увоз делова и компоненти ради склапања и након тог покрића остварује позитиван резултат у девизном билансу Србије од око 220 милиона евра. Ако се то упореди са укупном вредношћу увоза од око 14 милијарди евра, то представља око 1,5 одсто вредности увоза, што потврђује да то није никакав посебно атрактиван аранжман најмање из два разлога. Прво, што је Србија уложила огромна средства у инвестиције и друго, што за две године истиче десетогодишњи аранжман са Фиатом и неизвесно је да ли ће Фиат после тога наставити монтажу аутомобила у Крагујенцу, јер зли језици тврде да ниједан део из Србије, па ни пиротско-француски пнеуматици се не уграђују у Фијатове аутомобиле.

У 2013. години на приходу од 171,6 милијарди динара, што чини око 1,5 милијарду евра, остварена је нето добит од само 1,13 милијарди динара, или 0,66 одсто од прихода. Међутим, кумулирани губици из ранијих година су 8,8 милијарди динара, који увелико надмашују исказан добитак у 2013. години. У Крагујевцу има 3.668 запослених. Оно што посебно забрињава нашу страну, односно Републику Србију, је низак степен покривености пословне имовине капиталом овог мешовитог друштва, који износи 16,08 одсто. На другој страни, укупне обавезе овог мешовитог друштва, са трећином нашег власништва, су 121 милијарда динара, или милијарду и 57 милиона евра. Из биланса се јасно види да ово привредно друштво, вероватно користећи међусобан уговор, не плаћа ни порезе на зараде, јер код позиције порез на зараде на терет послодавца има само 2,3 милиона динара, а приходи од субвенција државе су у 2013. години били 3,2 милијарде динара, а капиталне субвенције девет милијарди динара. Само за делове и компоненте из Италије утрошено је 84 одсто вредности укупног прихода од продатих возила. То указује да је Фиат обезбедио за себе добит преко цена увозних делова и компоненти, а Србији никад неће припасти ни евро добити, а уложила је огромна средства.

Група Рударско-Топионичарски басен доо, Бор, са годишњим приходом од 253 милиона евра

РТБ Бор је у власништву: 20,41 одсто Рудника бакра Бор, 20,09 одсто Рудника бакра Мајданпек, 32,51 одсто Топионице и рафинерије, Бор, 17,59 одсто Републике Србије, 2,79 одсто Индустрије за прераду Мајданпек, 2,54 одсто Фабрике лак жице у стечају, 2,00 одсто Фабрике опреме и делова у стечају, 1,58 одсто Института за бакар и 0,50 одсто Југотехне, Београд. Ова групација је изгубила целокупан сопствени капитал и поред 13,5 милијарди динара капитала којим је покривен губитак из ранијих година има још губитак изнад висине капитала 21,8 милијарди динара. Дакле, губитак укупно износи 35,3 милијарде динара, или 308 милиона евра. Послујући без динара капитала, обавезе су на дан 1. јануара 2014. године износиле 80,6 милијарди динара, или 703 милиона евра. Са 5.091 запосленим у 2013. години остварено је 29 милијарди динара прихода, уз исказивање нето добитка у тој години од само 91 милион динара, што представља 0,31 одсто прихода.

Телеком Србија АД, са годишњим приходом од милијарду и 18 милиона евра

Телеком АД, је 58,11 одсто у власништву Републике Србије, 20 одсто самог Телекома, као купца сопствених акција и 21,89 одсто малих акционара. Сопствени капитал износи 143,1 милијарди динара, или милијарду и 248 милиона евра, Телеком покрива 59,76 одсто укупно ангажованих пословних средстава, па разлику до 239,4 милијарди динара укупно ангажованих пословних средстава покрива из обавеза које на дан 1. јануара 2014. године износе 96,3 милијарде динара, или 840 милиона евра. У 2013. години са 13.229 запослених Телеком је остварио укупан приход од 116,7 милијарди динара, или милијарду и 18 милиона евра. На том приходу исказана је нето добит у износу од 15,7 милијарди динара, односно 137 милиона евра, што чини 13,45 одсто прихода, или 12,26 одсто приноса на капитал.

Концерн Фармаком доо у стечају, Шабац, има обавезе 572 милиона евра

Овај концерн у власништву је Мирослава Богићевића из Шапца. Сопствени капитал овог концерна је 10,5 милијарди динара, или 92 милиона евра и са њим покрива само 16,02 одсто укупно ангажоване имовине. Обавезе концерна су 572 милиона евра. Са 3.160 у 2013. години остварен је приход од 19,7 милијарди динара, уз исказан губитак у пословању у тој години од 9,6 милијарди динара, што износи 48,64 одсто прихода. Ово друштво у приватном власништву увршћено је у листу проблема у привреди Србије, јер је купац на аукцијама Рудника Леце, Рудника Сува Руда и Рудника и Топионице Зајача, па, самим тим, представља проблем српске владе, јер је годинама толерисана презадуженост овог концерна, па је он сад проблем не Мирослава Богићевића, већ Владе Србије.

ПКБ АД, претворен у власништво Града Београда

У Централном регистру хартија од вредности ових дана уведен је Град Београд као стопостотни власник акција ПКБ-а. У АПР-у још ова берзанска трансакција није спроведена, већ се ПКБ води као акционарско друштво са 96,6 милиона динара друштвеног капитала и са 26,6 милиона динара акцијског капитала, па се поставља питање када и на који начин је Град Београд купио ове акције. У наредном броју нашег листа донећемо о томе детаљан приказ. Сопственим капиталом ово акционарско друштво покрива 69,78 одсто укупно ангажованих пословних средстава. ПКБ има 2.110 запослених и у 2013. години је остварио 5,87 милијарди динара прихода, уз исказивање изузетно високе нето добити од 2,2 милијарде динара. Укупне обавезе ПКБ су 10,5 милијарди динара, или 91 милион евра.

Галеника АД, Земун, остала без капитала и има обавезе 224 милиона евра

Галеника АД је 70 одсто у власништву Републике Србије, 15,02 одсто је у власништву Акцијског фонда и 14,98 одсто поседује 4.796 малих акционара. Кумулирани губици из ранијих година до висине капитала су 20,1 милијарди динара и губици изнад капитала 8,2 милијарди динара, тако да су укупну губици у пословању овог фармацеутског произвођача достигли 28,3 милијарди динара, или 247 милиона евра. Како је Галеника остала без капитала и има губитке изнад капитала, укупне обавезе на дан 1. јануара 2014. године износиле су 25,7 милијарди динара, или 224 милиона евра, док је укупна вредност пословне имовине само 153 милиона евра. Са 2.236 запослених у 2013. години остварен је приход у износу од само 4,6 милијарди динара, или 40,4 милиона евра, док је у тој години исказан губитак у пословању у износу од пет милијарди динара, или 10,83 одсто прихода.

Три цементаре, продате истог дан на тендерима

Цементаре: Лафарге доо, Беочин, Титан Цементара доо, Косјерић и Холцим доо, Поповац продате су истог дана на тендерима. Овде их наводимо као сулуду одлуку тадашње владе да се истовремено одрекне све три цементаре, за багателну цену. Приказујемо резултате пословања у 2013. години:

Све три цементаре продате су за 148 милиона евра, а у време приватизације запошљавале су 5.171 радника, а након модернизације сада запошљавају само 981 радника.

12 трговачких ланаца у Србији

Пословање дванаест трговачких ланаца у Србији приказано је у прошлом броју Таблоида, овде сада само приказујемо да смо и трговачке ланце препустили иностраном капиталу, па према томе и слободном увозу прехране и друге робе за личну потрошњу, као и трајних потрошних добара. Њих седам остварују годишњи промет 2,2 милијарде евра, а пет трговачких ланаца са домаћим капиталом 551 милион евра. Према томе, сада је однос 80 одсто према 20 одсто.

Нешто неповољнији је однос у власништву 29 пословних банака. У њима инострани капитал достиже 88 одсто, док је 7,5 одсто држава власник у четири банке (Комерцијалној, Поштанској Штедионици, Јумбес банци и Чачанској банци, која је ових дана продата турском партнеру), са по око 2,5 одсто су власници капитала у банкама грађани и привредна друштва. Ако поред банака и трговачких ланаца, цементара и других, продамо и Телеком који чини две петине тржишта телекомуникација, и више од тога у телекомуникационој инфраструктури, остаћемо „фикус“ који неће имати ко да залива.

У банкроту

Фирми Руднап Гроуп, Војина Лазаревића, блокиран текући рачун за 2,6 милијарди динара. Ова групација више држави не продаје електричну енергију, па је остала без „сигурних прихода“

Предузећу Руднап Гроуп Војина Лазаревића блокиран је текући рачун код Принудне наплате Народе банке Србије у Крагујевцу за износ од 2.688.626.408,25 динара од 25 фебруара. Већ две године ова групација не продаје електричну енергији држави Србији. Пресечени су „тајни“ канали Војину Лазаревићу.

У 2013. години овај пословни систем са 69 запослених у матичном друштву и са још 238 у десет зависних друштава у Србији и два у Бијељини и Бања Луци, имао је девет милијарди динара укупног пословног прихода, с тим што је у тој години исказао нето губитак у износу од 633 милиона динара, док је исказани губитак у претходној години био 788 милиона динара. Кумулирани губици на крају те године износили су 1,94 милијарде динара. Сопственим капиталом групација је покривала само 15,40 одсто укупно ангажованих пословних средстава, па су обавезе ове групације на дан 1. јануара 2014. године биле достигле 15,33 милијарде динара, или 134 милиона евра. Поред Комерцијалне банке, Поштанске штедионице и Интеса банке, ових дана биће јасно ко је све у „були“ због пословања са Војином Лазаревићем.

Руднап групацију чине, поред матичног друштва и: Минел Колтоградња са 73,57 одсто у власништву Руднап групе, Фелиx Буилдингс (100 одсто), Руднап Аграр (70 одсто), Руднап Реген (100 одсто), Руднап Глобал Траде (100 одсто), Аграр Иммобилиаре (70 одсто) Навy Инвест (93,38 одсто), Минел Котлоградња Реал Естате (73,57 одсто), Сингидунум Буидингс (50 одсто), Руднап Бијељина и Руднап Бања Лука са сто одсто капитала.

М. Маленовић / Миодраг К. Скулић / Таблоид

www.vaseljenska.com/misljenja/sta-je-ostalo-od-srpske-privrede/

Прочитај без интернета:
1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ