Скепса и ишчекивања после највећег овогодишњег спајања немачког и америчког гиганта. Брак светски моћних компанија многи су оценили као „алармантну претњу“ за снабдевање храном и пољопривреднике

ЛИДЕРИ немачког фармацеутског гиганта „Бајера“ и америчког произвођача генетски модификованог семења „Монсанта“ су, објављујући спајање вредно 66 милијарди долара, послали свету алтруистичку поруку. Са вашингтонског Капитол хила, из здања америчког Конгреса, они су, објашњавајући разлоге за „Бајерово“ преузимање „Монсанта“ поручили да ће овај брак свету донети више хране, помажући узгајивачима да имају боље приносе. Вест о највећем спајању у овој години одјекнула је глобално, али свет је остао неповерљив.

Спајање „Монсанта“, највеће светске компаније за семе и пестициде и гиганта фармацеутске индустрије „Бајера“, многи су у медијима окарактерисали као „алармантну претњу“ за снабдевање храном и пољопривреднике широм света. Пољопривредници су се узнемирили, страхујући од моћне позиције „диктата“ новог гиганта на тржишту семења и пестицида. А противници генетски модификоване хране у Европи плаше се „Монсантовог“ утицаја на Старом континенту.

– Више од 70 одсто Немаца каже да не жели генетски модификовану храну на својим тањирима, али то је управо део стратегије овог спајања – упозорила је у немачком парламенту Катарина Дроге, посланица „Зелених“, која је указала на „снажне негативне последице“ овог уједињења за потрошаче.

И у САД су законодавци изразили забринутост због могућег утицаја спајања на америчке фармере, већ забринуте због растућих трошкова производње: највеће светске компаније за семе и пестициде и гиганта фармацеутске индустрије.

– Плашим се да се овим спајањем ствара цунами – рекао је Чак Грасли, републиканац из Ајове.

Синдикати фармера и организације које се у САД баве „надзором“ хране и воде одмах су осудиле спајање којим се јачају везе између великих фармацеутских, прехрамбених и биотехничких компанија. Удружење потрошача је спајање окарактерисало као „брак склопљен у паклу“.

У ЊУЈОРКУДО КРАЈА 2017. ДВЕ компаније објавиле су да ће се удружити у Њујорку до краја следеће године. Иако је „Монсанто“ прихватио понуду, неопходно је да уговор потврде власници деоница. „Бајер“ је обећао две милијарде долара „Монсанту“ ако не успе да добије дозволу регулаторних тела. „Бајер“ је јак у Европи и Азији, јако тежиште „Монсанта“ је Северна и Јужна Америка.

– Само шест корпорација већ доминира светским тржиштем пестицида и семена. Додатна консолидација ће повећати цене и даље ограничити избор фармерима, док ће дозвола да „Монсанто“ и пријатељи наставе да гурају пољопривредни модел који нам је дао суперсеме, супербубе и пестициде штетне по здравље. Уместо тога, потребно је да инвестирамо у агроекологију, животно и продуктивно ратарство – навео је у саопштењу Марсијал Иши-Ајтман, стручњак за пестициде.

„Насдак“ је поводом великог спајања подсетио да се не ради само о две највеће агрохемијске корпорације, већ и о два највећа улагача у лобирање. Две компаније су, како се наводи, потрошиле током последње деценије 120 милијарди долара на лобирање. „Монсанто“ се углавном фокусирао на индустрију пољопривреде, „Бајер“ на фармацеутску арену.

Велико спајање била је велика вест у свим светским медијима, али чак и неки од водећих нису пропустили да изразе скепсу. „Блумберг“ је подсетио на историјат две компаније.

„Бајер“, основан 1863. године, развио се, каже се, у хемијску и фабрику лекова, која се прославила увођењем хероина као лека за кашаљ 1896, а онда аспирина“ 1899. Наводи се и да је ова компанија имала уговор са нацистима током Другог светског рата и користила рад под присилом. Данас овај фармацеутски гигант жели да „доминира хемијским и тржиштем лекова за људе, биљке и животиње“.

За „Монсанто“ се каже да је 1901. основан за производњу сахарина, пре него што се проширио на индустријску производњу хемијских, фармацеутских и пољопривредних производа. Ову компанију прати контроверза због производње неких токсичних хемикалија, које су сада забрањене, као и хербицида које је америчка војска користила у Вијетнаму. „Монсанто“ је, посебно прославила производња генетски модификованог кукуруза и соје.

И скептични „Волстрит џорнал“ је сугерисао да је једно од три највећа спајања у овој врсти индустрије сигнал за проблем – доминацију генетски модификованих усева.

На критике стижу одговори из окружења немачке канцеларке Ангеле Меркел. Министар за пољопривреду Кристијан Шмит рекао је немачким медијима да договор има „велики потенцијал“ за дигиталну технологију и иновације. Томе се придружују и неки научници који тврде да генетски модификована храна не представља већи ризик за здравље и околину од састојака развијених у старијим методама узгоја. На супротном крају од огорчених критичара чују се гласови који кажу да се овде не ради о дискусији, већ о „демонизацији“ једне компаније. Најзад, „гласови разума“ траже процену специјализоване комисије Европске уније.

Како год, куповином „Монсанта“ немачки „Бајер“ добија око 35 процената глобалног тржишта семена и пољопривредних хемикалија и постаје компанија број један у агро-хемијском бизнису. Број компанија за семе и усеве у свету тиме се своди на само четири.

Док из света стижу упозорења о тржишној концентрацији и доминацији, будући највећи конгломерат за лекове и хемикалије размишља о промени имена „Монсанто“. Тиме би се избегле негативне репутације из прошлости.

НЕРАЗУМЉИВЕ НАЛЕПНИЦЕ

ОБЕ компаније посебно су биле широке руке за лобирање о налепницама на којима се наводи да ли производ садржи генетски модификоване супстанце. Обе се снажно супротстављају таквим ознакама на производима. У САД је овог лета усвојен закон којим се компанијама налаже да идентификују производе са генетски модификованим организмима, али на начин за који критичари кажу да ће их потрошачи тешко идентификовати.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:626777-%D0%A8%D1%82%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%80-%D0%B8-%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE

0 гласовa