После три године упорног силовања српске јавности причом да ће арапски шеици подићи Србију из пепела, истина о „источној“ политици председника Владе Србије Александра Вучића, полако почиње да се појављује. Иза силних милијарди долара великих инвестиције стоје само озбиљни интереси земаља Арапског залива да се докопају европског континента.

Кад је 5. новембра ове године објављена агенцијска вест да ће Влада Србије понудити на продају саудијском принцу Султану бин Салману бин Абдулазиз ал Сауду, сину краља Салмана бин Абдулазиза, најбоље српске бање као и специјалне болница и хотеле који су у државном власништву, истог дана је и министар трговине, туризма и телекомуникација шеик Расим Љајић изјавио: „…После контаката које смо имали са званичницима Саудијске Арабије, потписујемо и први споразум у области туризма, са циљем да се привуче што већи број туриста из Саудијске Арабије…“! Није му то довољно било па је најавио што хитније отварање амбасаде Саудијске Арабије у Београду. Љајић је, захваљујући својим старим везама у Сарајеву, већ одавно у послу око купопродаје некретнина у најбољим деловима овог дела БиХ, и то за богате породице из Кувајта. Поучен овим искуством, очекује да му се отворе и послови са богатим саудијским породицама.

О каквом је „туризму“ овде реч, одмах је, уместо шеика Љајића, објаснио саудијски принц рекавши: „…Ми на Србију гледамо као на једног изузетно значајног, заправо кључног партнера на Балкану, као и у целој међународној заједници! Договорили смо се и да организујемо заједничку посету БиХ и ускоро очекујемо да се и она реализује…“.

Не чекајући да саудијски принц два пута понови ову реченицу, већ 11. новембра, Александар Вучић се у својству председника Владе Србије, нашао у Сребреници поводом скупа названог „Инвестиционо развојна конференција Сребреница 2015“ и одмах по доласку дао изјаву да ће да Србија тој општини дати „значајну донацију у новцу и веома значајну донацију у неопходним јавним објектима, односно финансирању њихове изградње“!

Зашто опљачкана, бомбардована, економски уништена и сломљена Србија, треба да подиже општину Сребреница у суседној држави – Босни и Херцеговини? Зашто такозвана међународна заједница никада није организовала донаторску конференцију о економском опоравку ове општине, ако јој је било толико стало до просперитета БиХ? Да ли то Вучић окајава своје шовинистичке грехе из деведесетих о трошку свих грађана Србије? Или је у питању само почетак онога што је саудијски принц тек наговестио: улазак ове арапске империје на европски континент, преко корумпираних влада Србије и Босне и Херцеговине! До данашњег дана, Саудијска Арабија је Босни и Херцеговини (тачније ентитету Федерације БиХ) дала само новац за изградњу џамија и медреса.

Александар Вучић, Мухамед Дахлан и Мило Ђукановић у Вучићевој кући (Фото: Inlightpress)

Пре неколико месеци, у централном дневнику босанскохерцеговачке ТВ Фаце, чула се и спекулација да су најаве инвестиција арапских земаља у Србију пропагандне, само да би се смањио утицај Турске на Балкану. Међутим, гост у тој информативној емисији, био је и некадашњи члан последњег југословенског председништва, Богић Богићевић, који је тврдио да су власти у Немачкој тражиле од Вучића, приликом његове посете Берлину, да им објасни „…откуд толике инвестиције из арапског света, посебно из Емирата у Србији…“, те да су се питали „…да ли је Вучић пронашао њих или су они пронашли Вучића…“.

Милијарду долара, али у чији буџет

Током више од три године личне владавине, сулуди Александар Вучић, одлазећи председник најгоре српске владе у новијој историји, гебелсовском пропагандом је уверавао милионе грађана да ће стотине милијарди долара арапских инвестиција пасти на Србију као киша после суше.

Убрзо, и наивнима је постало јасно да је у питању незапамћена превара иза које стоје неки други интереси и друге стратегије, који са Србијом немају никакве везе.

Јавност овдашња је остала ускраћена за многе мрачне детаље Вучићевих преговора са Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) о силним улагањима, од којих на крају није било ништа. Или, ако је нешто и било, то је плаћено директно из буџета Републике Србије.

Да би било јасније шта то владарска фамилија из Емирата тражи у Србији, треба погледати и стратешки документ који су пребогати господари из Абу Дабија назвали „Визија 2030“ који је један од темељних и обавезујућих аката за ову феудално устројену пустињску државу, који морају да спроводе сви, како владарска породица тако и њени поданици.

Као аутор ове стратегије, у западним медијима помиње се Вучићев „пријатељ“, шеик Зајед бин Султан ал Нахјан, мада иза његовог имена стоје најбољи амерички геостратешки злотвори који раде о глави европском континенту. Најкраћи опис документа под називом „Визија 2030“ говори да се 40 до 60 одсто профита од нафте у Емиратима, одмах распореди у секторе финансија, информационих технологија, индустрију алуминијума, обновљиве изворе енергије, авиосаобраћаја, транспорта, логистике, туризма, али и образовања и здравства. Дакле, нигде се не помиње улагање у експлоатацију фосилних горива!

Наиме, документом под називом „Визија 2030“, шеици из Емирата процењују да ће за педесет година, свих десет одсто укупних резерви нафте и нешто више од пет одсто светских резерви природног гаса који се налазе на њиховој територији, једноставно пресушити. Ресурси су им ограничени а амбиције и даље небеске. Британски Дејли Телеграф је у једном прошлогодишњем коментару, шеиков стратешки документ „Визија 2030“ представио као „излазну стратегију“ за сваког држављанина Емирата, која подразумева масовно бекство на југ Европе, углавном на Балкан. Не треба ни подсећати да, на пример, Дубаи, симбол Емирата, уопште и нема нафте нити нафтних поља! Једини емират који „храни“ нафтом и новцем ову феудалну државу, је Абу Даби.

Али, без обзира на сва упозорења, да је будућност са оваквим „пријатељима“ неизвесна“, Вучић не пропушта прилику да истакне како су шеици „главни партнери“ уништене српске привреде и да баш од њих треба очекивати просперитетну будућност“!

Упоредо са застрашујућом пропагандом о фараонским пројектима у Србији, који „само што нису почели са реализацијом“, теку и свакодневне, бестидне лажи о томе како су нам „пријатељи из арапских земаља помогли“. Тако се Вучић није устезао да обавести јавност једном приликом, како је Влада УАЕ „уплатила милијарду долара као подршку српском буџету“, мада тај новац нико није видео. Милијарда долара је огромна сума новца, и у малој земљу попут Србије, тај нагли „прилив“ би се одмах осетио. Истина је била да су му шеици понудили кредит, ништа мање „повољан“ него онај од Светске банке или ММФ-а.

Али, зашто је онда одлазећи српски тиранин тако фанатично везан за промоцију арапских интереса у овом делу Европе?

За кога ради наменска индустрија Србије?

Још пре две године, Вучић је најавио да ће Влада Србије основати заједничку компанију са групацијом Ал Равафеда из Емирата, која ће располагати са 10.470 хектара земљишта у Војводини. Та његова победничка галама се дешавала непосредно пре него што му је ваздухопловна компанија Етихад из Емирата дала „нацрт“ за куповину 49 одсто српског авиопревозника ЈАТ (али са апсолутним управљачким правима, што је апсурд за некога ко је званично мањински власник!). Било је одмах јасно да ће грађани Србије скупо платити сваки његов криминални уговор који је потписао и сваку његову „личну погодну“ коју је направио са Арапима.

Истовремено, Вучићева пропаганда је свом снагом најављивала како ће Емирати улагати у српску индустрију информатичких технологија, наменске индустрије, куповини хотела и фудбалских стадиона…Сабирајући „велике Вучићеве победе“, његови медији су упорно тврдили да су Арапи уложили до сада око две милијарде долара чистог капитала у Србију! У шта су уложили и како, то нигде не пише, мада је свакоме било јасно да тих пара нема!

Погон у фабрици Застава оружје (Фото: Новости)

Но, истина увек негде избије на видело, па су недавно на лондонској интернет порталу под именом Блискоисточно око (скраћено: МЕЕ), улагања из Емирата описана као „вело тајни“ иза којих стоје амерички интереси. Портал МЕЕ између осталог пише да „арапски разлози за улазак у Србију сежу много дубље од могућих финансијских погодности!“ те да се престолонаследник Абу Дабија, једног од емирата који чине УАЕ, Мохамед бин Зајед ал-Нахјан, понаша као заступник Сједињених Америчких Држава и Израела у источној Европи! Истовремено, престолонаследник, наводно, покушава да искористи слабо регулисано српско тржиште оружја да би испоручивао оружје широм Блиског Истока.

Није тешко извести закључак да је већ прва испорука опреме и наоружања из Србије за Емирате, завршила у рукама побуњеника у Сирији, или у рукама исламских екстремиста. Још горе, Емирати који су први признали лажну албанску државу на Косову и који су спонзори владе Косова и будуће војске Косова, увек могу да из српске наменске индустрије опреме и наоружају своје албанске „штићенике“.

Да је то заиста тако, говори и невероватна изјава Тимоти Еша (Тимотхy Асх), шефа за истраживања нових тржишта у британској Стандард банци, који је дословно рекао: „…Владини званичници су ми прошле године у Београду рекли да УАЕ жели прикупити залихе оружја како би га дала својим ‘пријатељима’ у регији. Србија има велику индустрију оружја и велике залихе војне опреме. Очигледно је да постоји тржиште и на Блиском истоку за ову висококвалитетну опрему“!

И заиста, Емирати су купили српски ракетни систем АЛАС (Адванцед Лигхт Аттацк Сyстем) који је вишенаменско противоклопно оружје ефективног домета до 60 километара, намењено уништавању тенкова и оклопних возила.

Узгред, ваља напоменути и једно истраживање које је спровео Међународни мировни истраживачки институт из Стокхолма, чији резултати говоре да су Емирати четврти највећи увозник оружја на свету, те да су 2012. године потрошили више од 19 милијарди долара на војну опрему (а, број становника у УАЕ је милион и 400 хиљада, и ако се гледа број оружја по глави становника, Емирати се сада сматрају најнаоружанијом земљом на свету!).

Ово, наравно, није тачно, јер владарска кућа препродаје оружје широм Блиског истока како би за америчке интересе тензија сталне кризе трајала. Уласком Русије у одбрану Сирије, Вучићев режим и трговина наоружањем и опремом са „арапским пријатељима“, Србија је доведена у позицију да буде непријатељ својој словенској браћи. Срећом, Москва је недавно Вучића довела до „познанија права“, па ће његова даља мешетарења са Емиратима ићи тешко.

Амерички дневник Њујорк Тајмс је 2011. године открио да је шеик Мохамед ангажовао Ерика Принца, оснивача компаније за обезбеђивање лица и објеката Блацкwатер Wорлдwиде, да оснује приватну плаћеничку војску за првог човека Емирата. Војска је основана из разних разлога, а један од њих је да „угаси могуће унутрашње побуне“ у УАЕ-у. Ангажовано је и стотине колумбијских плаћеника, како за овај прљави посао не би били ангажовани муслимани, јер се „не може рачунати да ће они убијати браћу муслимане“. И они су добили део опреме и наоружања која је произведена у наменској индустрији Србије, чиме се Вучић на велико хвалио.

И поједини канадски медији су крајем овог лета објавили да иза „великих инвестиција“ у Србију, стоје уствари „коруптивна улагања Емирата у Србију, којима се пуне џепови њихових политичких лидера“ те да је „…Вучић раније био познат по запаљивој мржњи према муслиманима, па је 1995. током грађанског рата објављено да је изјавио како ће Србија, убити 100 муслимана за сваког погинулог Србина, но, сада он ужива у ономе што описује као блиско лично пријатељство са шеиком Мохамедом од Абу Дабија…“.

Реална опсасност да се деси нека врста економске нео-османистичке реколонизације Србије од стране Турске, сада је замењена једном другом бригом: шта ће бити последице ових „геостратешких послова“ са Емиратима?

Дволични Емирати и Вучићеве манипулације

Новембра 2013. године, у Емиратима је група цивилних активиста, коју су власти те земље повезале са организацијом Муслиманско братство, покушала државни удар. Три од шест чланица ГЦЦ -УАЕ, Саудијска Арабија и Бахреин – повукле су одмах своје амбасадоре из Катара јер та држава подржава Муслиманско братство. Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати у том исламистичком покрету виде опасност за владавину краљевских породица.

Катар се показао као ударна песница Муслиманског братства и већ друго користи инфраструктуру те организације да оствари своје интересе. Катар је подржавао и преврате у појединим земљама током „арапског пролећа“, а у Египту можда и активније учествовао кад су Муслиманска браћа свргла са власти Хоснија Мубарака. Али кад су они свргнути с власти и протерани из Египта, пронашли су уточиште у – Катару.

Те године кад је покушан пуч у Емиратима, неколико месеци пре почетка акције хапшења актера тог пустињског политичког трилера представници Катарског инвестиционог фонда били су у Србији у намери да предложе сарадњу, улагање у области пољопривреде, производње хране, енергетике, рударства и инфраструктуре. Од тог посла није било ништа. Емирати су га стопирали а Вучић није имао ништа против.

Али, заслепљен петродоларима, уверен да може да буде „владар региона“, ако не и нешто више од тога, Вучић се нашао у незгодној позицији. Наиме, шеф државне безбедности Емирата, Хаза бин Зајед, млађи брат Мухамеда бин Заједа, хоће да одговори на растући утицај Катара, земље која је велики ривал Уједињених Арапских Емирата, а близак савезник Турске, која жели да се врати на овај део Балкана. Како болесни манипулант, склон да седи на више столица, наишао је на непремостиви проблем: не може истовремено бити „пријатељ“ са шеицима из Емирата и са конкурентском породицом из Катара!

Тако су се, због сулуде политике једног човека, у Србији сукобили интереси две феудалне монархије из Катара и Емирата, а српске службе безбедности нашле, како рече један аналитичар, „…усред пустињске олује и политичких интрига заливских такмаца и радикалних исламистичких група…“.

Недавно су и неки немачки портали (позивајући се на српске изворе) објавили вест да је Србија појачала безбедносну сарадњу са Уједињеним Арапским Емиратима, те да је неколико агената Безбедносно-информативне агенције (БИА) недавно стављено на располагање служби државне безбедности Уједињених Арапских Емирата.

Портал Онлајн интелиџенс, јавио је да се они „заједно боре против радикалног исламизма на подреучју некадашње Југославије“, одакле џихадисти, углавном из Босне и Херцеговине, Санџака и са Косова, већ ратују у борбеним редовима Исламске државе. Уредник овог портала, Пјер Гастино, недавно је и потврдио да је информацију о српским агентима добио директно од својих извора у Абу Дабију и да је према његовим сазнањима реч углавном о разменама информација две службе.

Није тешко закључити да шеици из Емирата играју своју игру: са једне стране „начелно“ се слажу да је борба против исламског тероризма легитимна али зато, са друге стране, њихова „подземна дипломатија“ улаже велики новац у одржавање милитантног ислама на Блиском истоку, а такође врло транспарентно помаже сепаратистичкој влади на Косову и свим српским непријатељиума, где год постоје на Балкану.

Узгред, Вучић је сигурно знао кад је кренуо у авантуру са Катаром, да је ова земља главни спонзор Муслиманског братства и да помаже вехабијама на Косову, у Санџаку и Босни и Херцеговини.

Безбедносне службе богатих заливских земаља, углавном су амерички пиони у овом региону, а Емирати за њихове интересе „испод жита“ финансирају војску џихада и имају заједничке интересе са америчком ЦИА и свим другим службама САД које су овде присутне. Део овог „заједништва“ је уз помоћ Вучићеве политике већ досељен на овај део Балкана.

Може ли Србија тог терета да се реши после пада ове владе или ће опет Русија морати да помаже?

Никола Влаховић / Таблоид

извор: http://www.vaseljenska.com/misljenja/sta-spremaju-vucicevi-arapski-prijatelji-na-balkanu-i-kako-vucic-pomaze-id/

5 гласовa