Слободан Дурмановић

Протеклих дана одржан је још један у низу састанака директора завода за статистику Републике Српске(РС) и Федерације БиХ(ФБиХ) и Агенције за статистику БиХ, али се и овај последњи састанак завршио без објављивања коначних резултата пописа становништва у БиХ, који је спроведен још у јесен 2013. године. Иако се чини да је проблем лако решив, решавање не иде нимало лако, тим пре јер национално пребројавање у БиХ увек унесе додатне тензије на политичкој сцени.

Иако је, наиме, још приликом пописивања становништва јасно утврђено да ће се у сталне становнике у БиХ(резиденте) бројати само они који живе у БиХ најмање годину дана уочи пописа, статистичари до данас не успевају да се договоре колико у БиХ има тих сталних становника, а ко су они држављан БиХ који живе/раде/студирају у иностранству, па се зато не могу убројати међу становнике који свакодневно бораве у БиХ[1].

И представници РС и представници ФБиХ тврде да се придржавају поменутог правила о одређивању сталних становника, али рачуница им се, ипак, разилази у 200-400 000 људи. Адил Османовић, министар цивилних послова БиХ и координатор Савета министара за попис становништва – иначе, високи функционер бошњачке СДА –  тврди да је „већ договорено да је нерезидентних преко 200 000 становника, који су двоструко пописани у ФБиХ и РС, али да сада РС тражи да буде 450 000 нерезидентних становника“[2]. За Османовића и његову СДА такав захтев није прихватљив и представља „политизовање пописа становништва“[3].

С друге стране, председник РС Милорад Додик узвраћа да „остаје спорно 300 000 – 400 000 нерезидентних становника, што говори у прилог тврдњи да су муслимани прије пописа манипулисали с тим“, те најављује да ће РС сама објавити резултате пописа становништва на својој територији, уколико не буде договора до 1. јула, када истиче рок за објаву коначних резултата пописа становништва у БиХ[4].

Додик је своје наводе поткрепио раније познатим примерима пописивања, према којима је „на једној адреси у Сребреници у стану од 50 квадрата пријављено 70 људи, а неки су пребивалиште имали у џамијама“. Затим је лидер ДНС-а  и градоначелник Приједора Марко Павић навео сличне примере са подручја овог града, тачније из приградских насеља насељених Бошњацима, од којих већина данас, након ратног избеглиштва, живи расељена у земљама широм света. „У Камичанима је сада 28 становника више него 1991. године, у Хрнићима седам, а у Козарцу чак 773 више него 1991. године“, рекао је Павић, поткрепљујући тврдње да је реч о нерезидентном становништву[5].

Дакле, ако је судити по ставовима власти РС и водеће бошњачке СДА, као и осталих бошњачких странака, Бошњаци су највећи део спорног становништва које не живи у БиХ већ у иностранству, при чему бошњачки политичари, како уверава Додик, имају „скривене намере да произведу већу структуру него што постоји у БиХ“.

То највероватније значи да би бошњачки политичари већ сада желели да у резултатима пописа становништва изброје више од 50 одсто Бошњака, а за то им недостаје тек који проценат, па се ваљда због тога и жестоко боре за сваког свог (не)резидента. Наиме, још крајем прошле године америчка ЦИА је објавила процене да „у БиХ живи 48,4 одсто Бошњака, 32,7 одсто Срба, 14,6 одсто Хрвата, док проценат осталих у националној структури БиХ износи 4,3 одсто“[6]. Остало је непознато да ли су аналитичари ЦИА у своје бројке урачунали и спорних 200 000 – 400 000 (не)резидената, али већ и проценат Бошњака које су избројали јасно говори да су Бошњаци веома близу „магичне“ границе апсолутне већине становништва у БиХ.

Није никаква тајна да би прелазак те границе за бошњачке националисте – који се малтене свакодневно жале да су једини народ на Балкану без своје националне државе – представљао додатни покушај легитимизовања захтева за преуређење дејтонске БиХ у државу која би једног дана постала онаква каквој они стреме. Иако Додик сада тврди да би апсолутна већина бошњачког становништва у БиХ представљала само “ обичан збир, који нема никакву политичку тежину“, извесно је да ће се, пре или касније, пред Додика и/или било којег другог српског политичара у РС, бошњачки политичари појавити са новим-старим захтевима за централизацију/ реорганизацију БиХ управо се уздајући у „политичку тежину“ резултата са овог или првог следећег пописа становништва.

Одговор на питање како се ће српски политичари томе супротставити, делом ће моћи да се наслути у истрајавању на позицији коју буду заступали у наредних неколико месеци до објављивања резултата пописа становништва из 2013. године.


0 гласовa