У току рада VII ванредног засиједања Свети Синод Антиохијске Православне Цркве је изразио свој однос према сусрету који је одржан на Криту и проблему Свеправославног сабора. Дана 27. јуна 2016. године учесници засиједања којим је предсједавао Блажењејши патријарх Јован Х усвојили су суд о проблему чији је текст у цјелини објављен на сајту Антиохијске патријаршије (погледај ОВДЈЕ).

Чланови Светог Синода су детаљно изложили свој став о припреми и карактеру самог састанка на Криту (18-26. јун 2016. г.) и другим околностима јасно изразивши став Антиохијске Цркве у вези са спорним питањима.

Зато што молбе Антиохијске Цркве да се Сабор одложи, заједно са аналогним молбама Руске, Бугарске и Грузијске Цркве нису биле услишене. Зато што је Сабор који је од почетка био планиран као Свеправославни ипак и поред одсуства четири Аутокефалне Цркве, или преко половине православних у свијету, био одржан. Зато што је игнорисана неопходност успостављања православног јединства на основу пуног евхаристијског заједништва између Цркава, и посебно, зато што до периода сазива Сабора није био пронађен излаз из кризе у вези нарушавања канонских јурисдикцијких граница Антиохијске Патријаршије од стране Јерусалимске Патријаршије, а Константинопољска Патријаршија је одлучила да одложи преговоре за после Сабора. Зато јер је читав низ учесника Сабора у својим изјавама неправедно осудио оне Цркве које нису дошле на Сабор а да при томе нису осудили Цркву која је возглављивала припремне радње Сабора (мисли се на Константинопољску Патријаршију; примједба у загради редакције Принцип). Примајући к знању позиције и изјаве исказане на Критском савјетовању, а такође и све наведене заблуде, оци Антиохијске Патријаршије су између осталог констатовали следеће:

1. Састанак на Криту треба сматрати само за прелиминарно савјетовање везано за Велики Свеправославни Сабор и његове документе не треба посматрати као коначне, већ као отворене за дискусију и уношење измјена кад буде сазван Свеправославни Сабор којем ће присуствовати и на којем ће учествовати све Помјесне Цркве.

2. Не признаје се саборни карактер било ког православног савјетовања на којем не учествују све Помјесне Православне Цркве и истиче се да принцип опште сагласности остаје главни у међуправославним односима. Дакле, Антиохијска Црква одбија да призна да се сусрет на Криту може назвати „Великим Православним Сабором“ или „Великим Светим Сабором“.

3. Потврђује се да ниједна одлука која је донијета на Критском савјетовању ни на који начин није обавезујућа за Патријархат Антиохије и цијелог Истока.

4. Налаже се комитету који одговара за мониторинг последица Критског савјетовања да поднесе детаљан реферат на следећем засиједању Светог Синода на тему евентуалних резултата и последица Критског форума.

5. Треба послати писма свим Помјесним Православним Црквама, као и грађанским властима и духовном свештеноначалију у иностранству којима ће бити обавијештени о одлукама Светог Синода Антиохијске Цркве.

6. Треба позвати вјернике да се придруже оцима Светог Синода Антиохијског патријархата у молитви за очување и потпуно испољавање јединства православног хришћанског свједочанства у савременом свијету.

извор: www.princip.me/stav-antiohijske-pravoslavne-crkve-sastanak-na-kritu-nije-bio-sveti-i-veliki-sabor/04/07/2016/

4 гласa