Привидан парадокс из наслова – „затвореник савести“ и „швајцарски казамат“ – није грешка. До 17. јуна 2015. године, када је у полицијској рацији на његово пребивалиште у Базелу швајцарски истраживач сребреничких догађаја Борис Крљић, који пише под псеудонимом Александар Дорин, био ухапшен да би током наредна три и по месеца нестао без трага, спој та два појма био је незамислив. Сада се више не чини тако.

Пише Стефан Каргановић

alexander-dorin-1

Александар Дорин, или тачније Борис Крљић, већ више од петнаест година на немачком пише о Сребреници и службену верзију догађаја у јулу 1995. подвргава беспоштедном критичком испитивању. Њему то иде природно зато што је рођен у Швајцарској (додуше од српских родитеља) и немачки му је матерњи језик. Дорин/Крљић је, дакле, рођени Швајцарац и он нема страну амбасаду којој би се могао обратити у случају кршења својих људских и грађанских права. За њега постоје и важе само Устав и Кривични законик Швајцарске, земље чији је од рођења грађанин. Међутим, у предугој и знаковитој агонији која је у његовом животу почела средином јуна, да би се завршила – за сада рекло би се само условно – тек пре недељу дана, грађански статус о коме сви сањају, и што је требало да му послужи као штит, није му био ни од какве користи.

Напрасни нестанак Александра Дорина у Базелу – можда случајно, можда не – коинцидирао је са краткотрајним задржавањем, такође на територији Швајцарске, Насера Орића. Да ли су та два хапшења, један са врло благим, други са неупоредиво и необјашњиво суровијим последицама, на неки загонетан начин повезани или не, предмет је нагађања. У сваком случају, у кривичним поступцима који су уследили, пуки коментатор сребреничких догађаја Дорин био је упадљиво лишен процесних погодности које су кључном актеру истих догађаја, Орићу, одмах и без оклевања стављене на располагање.

Скоро три пуна месеца швајцарске власти нису издавале никакво званично саопштење о Дорину, где га тачно држе или о разлогу за лишавање слободе. Сходно недавним изменама у правилима кривичног поступка у Швајцарској, када тужилац процени да особа у истражном притвору представља „посебну опасност,“ он може да поднесе захтев суду, док траје истрага,да се осумњичени стави под режим пуне изолације. У Дориновом случају одлукама већа, сваки пут у једномесечном трајању, то је учињено у три узастопна наврата. Тек када се захуктала масовна кампања франкфуртских „Вести“ за слање „милион разгледница подршке“ утамниченом Дорину, после три и по месеца веће је напокон одбило предлог тужилаштва за наставак изолације и условно га је пустило на слободу.

dorin

Међутим, ни десет дана касније још увек нису јасне главне појединости овог чудног случаја, који је шокирао све који су били убеђени у висок степен „владавине права“ у Швајцарској. Којим поводом је 17. јуна у Базелу извршено хапшење швајцарског држављанина, које најпре личи на киднаповање? Зашто је чињеница Дориновог утамничења недељама била брижљиво скривана и зашто су швајцарске управне структуре и медији месецима игнорисали, а на упит пријатеља осумњиченог – негирали, да је уопште лишен слободе? Зашто нема никаквог папирног трага, ни судског наређења за претрес стана, ни налога за хапшење, ни оптужнице, ако је у току истрага Александра Дорина за кршење швајцарских закона, и којих? Зашто и како је практично од тренутка нестанка дошло до ширења дезинформација међу швајцарским Србима да се Дорин „уморио од свега“ и да му се ништа рђаво није догодило већ да је само отишао да заслужено одахне у неком планинском шалеу?

Чак и ако се, за сада,у Швајцарској правне норме генерално поштују, сребренички истраживач Александар Дорин/Борис Крљић у њиховој примени очигледно представља дозвољени изузетак.

Без званичног саопштења било какве врсте, све што смо неформално успели да установимо је то да се Доринтри и по месеца налазио под контролом швајцарских власти у изолационом притвору, на неком месту које подсећа на алпијски Гвантанамо. Ми не прихватамо нормализацију такве праксе у земљи која себе сматра узорном правном државом. То не прихвата ни француски посланик у Европском парламенту Ејмерик Шопрад, и зато ће у том телу ускоро поставити посланичко питање и тражити званично и меродавно објашњење за поступак швајцарских власти према Александру Дорину.

Читаоци „Фронтала“ могу да ураде исто што и посланик Шопрад, обраћајући се директно надлежним швајцарским властима у Базелу са захтевом да објасне шта се дешава са истражитељем Сребренице Александром Дорином и зашто.

Адреса електронске поште где могу упутити писмо је:
info.ug@jsd.bs.ch

Писмо може бити написано на српском, енглеском, немачком или неком другом светском језику. Писмо треба да буде учтиво, кратко и категорично.

Интервенција уредништва и читалаца могла би да одигра значајну улогу у разјашњавању судбине Александра Дорина и одустајању власти од предстојећег монтираног суђења по још увек необјављеној оптужници. Све што смо за сада полузванично сазнали је то да, према изјави државног тужиоца у Базелу, планирано суђење „није у вези са Сребреницом.“

Подсећамо читаоце који оклевају да се „икоме замере“ на чувене речи противника Хитлеровог режима, пастора Дитриха Бонхофера: „Када су дошли по Јевреје, нисам учинио ништа зато што нисам Јеврејин; када су дошли по вође радничких синдиката ћутао сам јер нисам радник; када су одводили комунисте нисам протестовао зато што нисам комуниста. Када су дошли по мене да ме воде више никога није било да дигне свој глас у моју одбрану.“

Постоји основана сумња да је прогон Александра Дорина мотивисан покушајем застрашивања политички некоректних дисидената и нормализације примењивања репресивних средстава против њих. Базелски тужилац је делимично вероватно рекао истину када је изјавио да у питању није Сребреница. Тачније, не само Сребреница. Заиста је мало вероватно да би власти ишле оволико далеко, и клале вола ради киле меса, само ради тога да Дорина одврате од писања о Сребреници. Много је логичнија предпоставка да преко релативно рањивог и незаштићеног Дорина институције „демократске“ Европе тестирају домете репресије и шаљу претећу поруку на много већи број адреса, широком спектру неконформистички расположених писаца и мислилаца.

Зато је подизање јавне свести о каприциозном малтретирању Александра Дорина од огромне важности. И зато српски политичари, јавност и медији, који прогон овог човека више од три месеца избегавају да примете, сносе незавидан терет моралне одговорности.

————

wp.me/p1Fuk8-LDI

21. 10. 2015. ФРОНТАЛ, за ФБР приредила Биљана Диковић

facebookreporter.org/2015/10/21/стефан-каргановић-затвореник-савјес/

Прочитај без интернета:
1 глас