• Непознавање геополитике води српски народ у пропаст – упозорио је аутор проф. др Миломир Степић
  • Редовни члан САНУ Часлав ОЦИЋ: Дошли смо до тачке где је стварност заснована на експериментима (прекрајањима), а не на реалности. Главни циљ тих експеримената је постигнут, јер суљуди збуњени, уморни и – пацификовани. Не разликују стварност и ријалити шоу. Најважнија је слобода избора, а ми смо пристали да други одлучују за нас. Да ли сте видели спискове захтева ЕУ?

МОНОГРАФИЈА проф. др Миломира Степића „ГЕОПОЛИТИКА, идеје, теорије, концепције” у издању Института за политичке студије (ИПС) представљена је данас стручној јавности.

Учесници промоције су оценили да је ово дело дуго ишчекивано и да је јединствено по аналитичности, замаху, концептулном приступу и централним поукама.

– Српско питање је геополитичко питање. Оно није демократско. Овакво или онакво. Оно је геополитичко. Непознавање геополитике води српски народ у пропаст. Зато би било боље да је оваква књига написана пре педесет година. У њој су дате детаљне етничке карте. Толико детљне да су на нивоу насеља. Оне показују да су линије фронта пратиле – етничке линије, реко је у кратком обраћању аутор проф. др Миломир Степић.

Захваљујући се Институту као издавачу и Министарству одбране које је традиционално уступило салу Дома војске за промоцију и овог издања ИПС, Степић је нарочито издвојио улогу младих колега „који нас инспиришу да се боримо за истину”.

– Данас је све постало ствар победе, а не истине, иако је трагање за истином оно што је главни задатак науке. Данас се суочавамо са релативизацијом и истине и вредности, а највеће промене се у том контексту дешавају кроз покушаје ревизије прошлости тако да се она поново напише. Социјални и историјски инжењеринг праве од људи „богове” који и прошлост „стварају” према својој моћи. Све – па чак и у науци – постало је ствар тог успеха (промене истине према својим интересима), уместо да циљ буде трагање за истином – рекао је Часлав Оцић, редовни члан САНУ, упозоравајући да смо дошли до тачке где је стварност заснована на експериментима (прекрајањима), а не на реалности.

Главни циљ тих експеримената је постигнут, јер – како је истакао Оцић – људи су збуњени, уморни и – пацификовани.

Не разликују стварност и ријалити шоу.

„Најважнија је слобода избора, а ми смо пристали да други одлучују за нас. Да ли сте видели спискове захтева ЕУ?”, упитао је Оцић.

Он је, међутим, у закључку констатовао да се показује како је друштво ипак „немогуће мењати и месити насилно, онако како су то мислили они који су сматрали да је дошло време апсолутног социјалног инжењеринга”.

Ми, како је оценио, морамо да будемо субјекти историје; да узмемо ствари у своје руке; да будемо иницијатори.

– Морамо да почнемо да мислимо стратешки и да наметнемо своју вољу. А овакве књиге се не пишу на основу лектире, преписујући, него правећу синтезу из реалног живота и личног искуства.

Као и сам аутор, и Оцић је апострофирао да се за српско геополитичко питање посебно мора разумети улога муслимана и ислама. Он је објаснио да је ислам, будући да је „против нације и државе”, практично „универзалистичка и глобалистичка идеологија”. Манипулација верским фанатизмом (преко инструмента „светог рата”), кроз његову политизацију рађа исламизам.

-Преко исламизма се изазивају ратови који служе да ревитализују америчку привреду! И мигрантска криза је настала неспонтано, помоћу паклене памети и представља реактивацију марксистичке приче о класном (а не верском ) сукобу. Што је радничку класу вратило на образац са почетка индустријализације. Дакле, видимо да нам неко укида историју, оценио је Оцић и апеловао да „ствари узмемо у своје руке”.

Генерал-потпуковник Радован Радиновић је указао је да се и у самом Закључку књиге подвлачи да ће успех наше геополитике зависити од тога како ће се позиционирати према исламу.

– Књига је капитално дело. Има четири поглавља, на 700 страна, 56 карата, 26 слика, шест шема. Упућује на чак 429 имена повезаних са геополитиком. Дело је специфично јер овакве теоријско – концепцијске синтезе нигде још нема да је објављена – истакао је Радиновић.

Оцењујући дело као пионирски рад, публици се обратио и ауторов колега из ИПС, научни саветник др Момчило Суботић и препоручио Степићеву «Геополитику» не само као штиво писано уџбенички, већ као монографију широког научног домета и ванредног доприноса нашем друштву.

Књига се може наћи и у књижарама, али и на Институту за политичке студије.

Д. Милошевић

fakti.org/srpski-duh/stepic-srpsko-pitanje-nije-demokratsko-srpsko-pitanje-je-goepoliticko-pitanje

1 глас