Милош Обрадовић

„Ако продамо нашу енергетску инфраструктуру, уз продају телекомуникационе инфраструктуре и уз продају земљишта и хране, ми ћемо бити окупирана колонија и наши људи ће радити за храну, а то је дефиниција ропства“, каже Јасмина Вујић, професор на Универзитету у Берклију и један од наших највећих стручњака за нуклеарну физику

Последњих дана у јавности се могу чути најаве власти да ће тендер за Телеком Србије бити расписан до половине године, министри већ разматрају како ће потрошити паре од продаје и све делује као да је приватизација Телекома готова ствар. Јавна расправа да ли уопште продати ову компанију као и да не постоји. Јасмина Вујић, професор на Калифорнијском универзитету у Берклију и један од наших најуспешнијих научника у иностранству, која је била један од покретача петиције међу нашим стручњацима у свету против продаје Телекома 2010. године, истиче да је јавност тада утицала да до продаје не дође.

„Тако је и претходна влада одлучила 2010. године да Телеком мора бити продат, али се покренула јавност. Надамо се да ће се и овога пута то десити. Професорка Александра Смиљанић, бивши министар за телекомуникације која је тада и смењена и уместо које је постављена Јасна Матић, особа без икакве стручности у области телекомуникација, тада ме је контактирала и објаснила ситуацију око продаје Телекома. Онда смо написали писмо и послали га на адресе наших колега. За веома кратко време прикупили смо близу 150 потписа наших врхунских стручњака широм света. Писмо је затим послато медијима и уручено на руке министарки за телекомуникације Јасни Матић која поводом тога није дала никакву изјаву. Вероватно је и та наша акција утицала да Телеком на крају не буде продат, а и синдикат Телекома се укључио јер су схватили да куповина Телекома од стране компаније истовремено значи и отпуштање великог броја радника. Мада постоје сумње да је садашња влада већ одлучила и договорила се о продаји Телекома и то немачком Дојче телекому, како се прича у јавности, ја се надам да то може да се заустави. Познато је да када је претходна влада покушала да прода Телеком, садашњи премијер и његова странка су то назвали економским злочином, најавили тужбе и запретили масовним демонстрацијама.

Пишемо слично писмо као и 2010. наводећи додатне разлоге зашто Телеком не сме бити продат, јер желимо да поново изразимо нашу забринутост овом неразумном одлуком владе, која може да има дугорочне негативне последице на целу област информационе технологије у Србији, као и на привреду Србије у целини.

Тврдња владајућих структура да ће Телеком Србије бити продат за више пара него што је била последња понуда Телекома Аустрије је право обмањивање јавности– у претходном случају продавало се 51 одсто Телекома а сада се продаје 100 одсто, укључујући и инфраструктуру!”

Који су то разлози?

„Телекомуникације и информациона технологија су стратегијски ресурс, као што је то Електропривреда Србије, као што су то воде, као што је то храна, као што је обрадиво земљиште, и њих никако не треба продати странцима. Контактирали смо Самостални синдикат Телекома и они су свакако спремни да подигну свој глас против продаје Телекома. Председник Синдиката Телекома Мирослав Јоксимовић је у интервјуу који је објављен у Привредном прегледу, а који сам имала прилику да прочитам, нагласио да Синдикат Телекома не подрзава одлуку владе о продаји Телекома, да се не слажу са констатацијом да у Телекому има вишка радника, и да подсећају на чињеницу да “за Телеком посредно ради близу 90.000 радника, дистрибутера, произвођача опреме, трговаца, информатичара, извођача и других ангажованих сарадника“, и да се сумња да ће око 50 одсто њих изгубити посао после продаје. Индикативно је и да је синдикат Телекома, у оквиру шире кампање Конфедерације слободних синдиката организовао једночасовни штрајк упозорења 16. децембра, када се нагласило: “Тражили су да се смањи број запослених у јавном и државном сектору, пристали смо… Тражили су да радимо више за исту плату, пристали смо… Тражили су да не повећавамо реалну цену рада док траје криза. Сада траже од нас да враћамо дугове које нисмо направили и да будемо јефтина и сиромашна радна снага. Хоћемо ли то дозволити? Нећемо!“

Контактирала сам и Академију инжињерских наука Србије чији сам инострани члан и апеловала сам на колеге у Одељењу електротехничцких наука да изађу са својим ставом, као сто су колеге у оквиру грађевинских наука подигли свој глас против фатаморгане зване “Београд на води“. Поводом сулудих покушаја да се будзашто распродају стратегијски ресурси који припадају свим грађанима Србије требало би да се огласи и Српска академија наука и уметности, али се то не мозе очекивати, имајући у виду ћутање САНУ у вези многих других националних питања везаних за опстанак српске државе и српског народа.

У изградњу телекомуникационе инфраструктуре ова земља је улагала више од 100 година. Подсећам да је “Телеком Србија“ кренуо у регионалну ексанзију 2006. године, да би следеће 2007. године, куповином већинског пакета Телекома Републике Српске и оснивањем трећег телекомуникационог оператора м:тел у Црној Гори 2010. године, заокружио тржиште у знатном делу некадашње Југославије и доказао да са својим постојећим стручним и кадровским потенцијалом мозе да остварује завидне пословне резултате. Најзначајније улагање “Телеком Србија” после претходно поменутих регионалних инвестиција је куповина већинског дела (51%) компаније ХД WИН (Арена Спорт), чиме улази у област производње мултимедијалног садржаја. Ова компанија је власник права за емитовање спортских канала на територији Републике Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске. Коначно, у јануару 2012. године, „“Телеком Србија” Србија“ купује 20% деоница мањинског пакета ОТЕ–а, након чега држава Србија постаје стопроцентни власник “Телеком Србија”. Овакав телекомуникациони систем, према светским ценама, сигурно кошта неколико милијарди евра. Уз то, “Телеком Србија“ је једина српска компанија која пословно повезује српске земље и то се мора очувати. Ту је такође нерешено питање имовине Телекома Србије на Космету. Продаја Телекома Србије ће омогућити прелаз телекомуникационе инфраструктуре на северу Космета у албанско власништво. А то мора да се спречи, као што мора да се спречи и отимање Трепче. Ова компанија је и даље најпрофитабилније предузеће у власништву државе, иако је уплив политичких структура у Телеком Србије огроман. Погубни модел коришћен и у другим државним предузећима једноставно дави Телеком: нестручни и незаинтересовани руководећи тим, која хиљада непостојећих радника на платним списковима, манипулисање токовима новца и уговарањем послова и буџетски корисници (од МУП–а до здравствених установа и министарстава) који не плаћају за услуге.

И поред свега наведеног, Телеком Србије је и прошле године остварио профит од 140 милиона евра уз отплату великог дела дуга. Када отплати дуг, Телеком ће за неколико година имати профит већи од 300 милиона евра. Без обзира колико држава добије за Телеком, а не може више од милијарду до 1,2 милијарде евра, колико је понуђено и прошлог пута. Другим речима, за 4 до 6 година, “Телеком Србија” ће зарадити онолико колико би се сада – и то у најповољнијим пројекцијама – за њега могло добити од страних купаца, а у исто време “Телеком Србија” би остао у рукама државе као најпрофитабилније предузеће.

Министар за телекомуникације Расим Љајић изјавио је да ће пола прихода од продаје Телекома ићи на отплату камата, а други део на нешто друго. Једном речју, секу грану на којој седе. Кад једном распродају постојеће стратегијске ресурсе, и кад сутра више не буду имали шта да продају, од чега ће се отплаћивати огромни кредити? Само у току последња два месеца Србија се задужила за пола милијарде евра. Даље узимање кредита значи да јуримо у дужничко ропство, а видимо шта се дешава у Грчкој, Румунији, Бугарској, а и у осталим земљама трећег реда у ЕУ.“

Шта би продаја Телекома значила за образовање инжињерске струке у Србији?

„Било која страна компанија ће извлачити профит у своју земљу. Њима се не исплати да улажу у било какав истраживачки рад у Србији и у стручњаке тог профила овде. У суштини, њима треба јефтина радна снага и они желе да своје иновације пласирају овде, а не да се овде иновације развијају. Електротехнички факултет ће имати проблеме зато што ће стручњаци тог профила отићи у иностранство. Ни институти као што је Институт Михајло Пупин ускоро неће имати шта да раде.“

Да ли би продајом Телекома странцима била угрожена безбедност земље?

„Продајом Телекома странцима дајете им на тањиру комплетан приступ војсци, полицији, здравству, образовању… То је по мени несхватљиво, јер свака држава, ако је суверена, мора да има одвојен део телекомуникација за полицију и војску. Сумњало се доста дуго да тајне службе у САД, Великој Британији, Канади, Аустралији, Француској прислушкују не само земље које су им мета, већ и пријатељске земље, али и сопствени народ. Одговор ових држава је увек био да се ради о праноји и теоријама завере. Онда је Едвард Сноуден прикупио и показао документа из којих се јасно видело да ове земље не само да прислушкују сопствене грађане, на шта немају право по својим уставима, већ су се упустиле у низ других илегалних прислушкивања и сајберкриминала. То је управо и највећи значај Сноудена, што је успео да јавности предочи доказе о овим илегалним и криминалним радњама ових пет земаља

Такође су у јавност изнети докази да НСА (америчка Национална агенција за безбедност) присиљава велике приватне компаније као што су Гугл, Мајкрософт, Фејсбук, Јаху и друге да дају држави податке о својим корисницима, мада су ове компаније дуго тврдиле да оне то не раде. После објављивања докумената правдали су се да им је НСА забранила да о томе причају, што је вероватно тачно, али остаје чињеница да нису ни покушали да се заједно одупру овим нападима на приватност њихових корисника. У том случају би и држави било далеко теже да то нареди.

На крају, сада ове компаније раде на томе да шифрују поруке корисника како држава не би могла да их лако отвори. Међутим, чак је и утврђено да је НСА тражила од Националне агенције за стандарде, која између осталог даје и стандарде за шифровање, да се ослабе стандарди како би они могли да лакше разбију шифроване материјале.

После промена 2000. године када је Ђинђић довео Мајкрософт и када су купили њихов софтвер и компјутере за војску, полицију, здравствене службе, државну управу, образовне установе, ми смо били шокирани. Наше удружење електроинжењера у САД је написало писмо у ком смо скренули пажњу да, на пример, немачка држава не користи Мајкрософтове производе већ „опен соурце“, јер сви Мајкрософтови производи имају улаз помоћу којег врло лако могу да уђу у системе. Једини начин да заштитите важне податке је да они не буду умрежени.

Компјутери на којима стоје базе података морају бити одвојени физички од мреже иначе не можете их сачувати.“

Најављује се и неки вид приватизације ЕПС-а. Шта мислите о томе?

„Као и у случају Телекома ради се о стратешким ресурсима који се не смеју приватизовати, а поготово продати странцима. Исто важи и за земљиште на чију продају странцима смо пристали Споразумом о придруживању.

Ако продамо нашу енергетску инфраструктуру, уз продају телекомуникационе инфраструктуре и уз продају земљишта и хране, ми ћемо бити окупирана колонија и наши људи ће радити за храну, а то је дефиниција ропства.“

www.balkanmagazin.net/javno-mnjenje/cid141-106989/strateski-resursi-ne-smeju-biti-prodati-strancima

3 гласa