Нема веће бриге за Србе који се хапсе као кад се бере воће. Завршена је сезона (рат) и берба се одвија редом, сви су зрели (оптужени). Тим поводом разговарали смо са председником удружења „Веритас“, Савом Штрбцем, који је први јавио о хапшењу генерала у пензији Борислава Ђукића у Црној Гори али и о многим другим хапшењима. Подаци којима располаже у најмању руку су – шокантни.

Заинтригирала нас је чињеница да је највећи број медија вест пренео половично односно можда најважније податке – изоставио. Штрбац у том тренутку није имао времена да детаљно прегледа све вести али каже да је Срна највише пренела а од других агенција, Фонет, ТАНЈУГ кратко…

Штрбац: Ваљда је то превише медијима. Имам ја још једно изручење из Ирске, данас ми је стигло да су човека изручили из Ирске у Хрватску, али је превише било у једном дану, сутра ћемо то пустити.

КМ Новине: Како медији и на који начин селектују који део изјаве треба да се пренесе, а шта је битно, а шта није? Шта је то што јавност треба да зна и обрати пажњу, како на који начин се прогоне сви Срби који су имали веза са Крајином, односно Републиком Српском који су били укључени у те војне акције у одбрану Српства?

Штрбац: Дакле, кад ми у саопштењима кажемо ко је ухапшен 151 (стотину педесет један) Србин до сада, по Интерполовим потерницама Хрватске у цијелом свету, ту је и Аустралија, Америка, Енглеска, Србија, Црна Гора, Македонија, Босна… Дакле, многе европске државе, чак и Русија, онда то има много теже значење него кад кажемо ухапшен један генерал како год да се звао, јер ово је један појединац, а оно систематско прогањање Срба, је ли тако? И бивших припадника ЈНА, да кажем још 49 их је изручено у Хрватску до сада. И када кажем 18 да их је ослобођено, јер су поступци обустављени након дуго година вођења борбе, и то је важно. Пази, сада рецимо има људи које су, као капетана Драгана, годинама држали у екстредиционом притвору, њега девет и по.

Имали смо људе овде, у Грчкој двојицу преко двије године, па су дошли у Хрватску и након месец дана су они тамо обуставили поступак. Нека неко заустави ову Хрватску државу, нека неко заустави тај Интерпол.

Интерпол нема никакве техничке могућности да проверава истинитост неких тврдњи. Он је ту само као трансмисија – што му дође од чланица он само проследи. И без улажења у суштину. Хрвати то максимално злоупотребљавају све ове године, злоупотребљаваће и унапријед. Пракса јесте новијег доба да држава чији је држављанин човек са потернице, може да реагује и онда се потерница скида или се не ставља на Интерполову листу, не доставља се. То раде Босанци, па су скинули њихове људе и нема их на Интерполовим потерницама.

КМ Новине: То је значи једини механизам да се Србија укључи активно?

Штрбац: Србија да се укључи али пази ова је потерница још од `93.

КМ Новине: И нико није обраћао пажњу на њу?

Штрбац: Јасно, ове потернице се обнављају, колико ја знам, сваке пете године. Пет година је рок трајања, па ако након пет година држава која је расписала не реагује, онда се скида, ако реагује, онда је они поново стављају за наредних пет година. Тада се може када се поново стави реаговати – држава чији је држављанин. Међутим, овде се не зна „ни ко пије ни ко плаћа“ – чији смо ми држављани. Овај човек је рођен у БиХ – Ђукић код Босанског Новог…

КМ Новине: Али има држављанство Србије.

Штрбац: Има и држављанство и Србије и, колико ми је његова жена рекла, скоро сигурно има и БиХ – по рођењу му припада.

КМ Новине: И шта је сада опција? Он ће бити изручен и у неком кратком периоду ће бити предат властима у Хрватској из Црне Горе.

Штрбац: Тај кратки период – шта то значи, то може бити пар месеци, може бити пола године, може до годину дана. Ппо Европској конвенцији, Црна Гора обавештава Хрватску да је ухапсила човека тог и тог са њихове потернице. Овамо су веома штури подаци, генералије и кратак опис дела и назив дела. И када Хрватска добије такво обавештење има рок укупно, може се и продужити, укупно 40 дана најкасније да достави захтев за изручење који има своју форму и своје обавезне прилоге. У прилозима су судски акти, у овом случају оптужница, пошто пресуде нема и изводи из Закона и новог Кривичног закона, где су описи дела и исто тако из кривичног поступка где се пише шта се све њему гарантује.

КМ Новине: Али њему није суђено у одсуству.

Штрбац: Њему је подигнута оптужница у одсуству, још нема пресуде. Да буде јасније – капетан Драган нема ни оптужницу, капетан Драган има само истрагу… Једнако је то – кад они изручују, изручују и под истрагом и под оптужбом и правосудно осуђене у одсутности, наравно.

КМ Новине: Питање је сада – који је механизам, како, на који начин, које снаге да се мобилишу да не дозволимо више овим хрватским властима, односно босанским властима да јуре Србе као фазане у лову и да их ова држава испоручује, односно изручује. Шта је то што би требало да се деси, да се уради?

Штрбац: Ту има више корака. Овде је било покушаја до сада у неколико наврата да се Хрватска натера да изврши ревизију тих поступака. У задњем списку, а и то сам доставио, у задњем том списку, који је размењен између Хрватске и Србије, тј. то је стање на дан 31. март 2013. године. То је колико знам, задњи списак који је размењен између ових држава – 577 лица је на том списку у тзв. активном статусу, ја сам то назвао – списак процесуираних само за ратне злочине. То су они који су под истрагом, под оптужбом или правосудно осуђени. Врло често се оптужбе одбијају када виде да нема елемената за кривично дело, онда тужилац преквалификује ратни злочин оружану побуну. А оружана побуна је под амнестијом и онда се поступак обуставља.

КМ Новине: Јесте, али немају право накнаде…

Штрбац: Немају право на накнаду штете. Хрвати кажу када неко тражи накнаду штете – рецимо када би сада капетану Драгану преквалификовали (оптужницу), он би био помилован, је ли тако за оружану побуну, али му за девет година проведених у затвору не би дали ништа иако је човек потрошио милионе и Срби који су му скупљали паре за одбрану. Хрвати кажу… “па шта ви хоћете – дајемо вам помиловање, још би хтјели паре, гдје то има, не може то тако“. То је један од начина да се изврши притисак.
Када је оно било да ли ће Хрватска ући у Европску унију или не – онда су многи, па међу њима и неки Срби говорили „само да уђе у Европску унију, па ће бити много боље Србима. Мораће се понашати у складу са европским стандардима. Били је и оних других, међу којима сам и ја био који је говори „једном кад они уђу, биће још горе Србима“ и на жалост је тако. Они су се ове две године много погоршали у односу на Србе, па су се вратили тамо негде на почетак 90-тих. Хрватска држава је донела закон о ништавости, „ништетности“ како они кажу, правних аката, војних судова, судова СФРЈ, СРЈ и Србије ако су у контрадикторности са њиховим позитивним прописима. Другим речима ништа не важи, никакве пресуде, оптужнице не важи код њих. И ми би требали узвратити, ја сам својевремено писао, сличном мером, јер биће тек хаос ако Србија једног дана уђе у европску унију. А у европској унији важи свим чланицама, тзв налог за хапшење, „ухидбени налог“ како хрвати кажу, па се онда по скраћеном поступку сви изручују у Хрватску. Замисли хаос, колико је са њихових спискова колико у Србији живи и онда би били сви изручени у Хрватску. Дакле, по мени, држава би Србија морала угледат се мало на Хрватску, многе ствари морали би се угледати на Хрватску – која је борба за сваког њиховог „бранитеља“, неког Пургу, па овога Марића недавно што су га наши изручили – ту се сви укључују и онда су сви јединствени и позиција и опозиција, сви себи приписују поене, сви су каже нешто урадили у томе.

КМ Новине: Ми практички немамо институцију, немамо организацију, никог осим вашег удружења ко би известио на ту тему?

Штрбац: Јесте, јесте, на жаласт данас је умро Јанко Радмановић који је суђен у Хрватској на 20 година у одсутности. Основао је једну организацију „Регион 91“ окупљала је припаднике бивше ЈНА који су у Хрватској и другим републикама осуђени за ратне злочине. Он нигде није могао да добије никакву помоћ иако се обраћао свима, добијао је одговор „а ко вам је крив? Као припадницима бивше ЈНА, ко вам је тражио да правите ратне злочине?“ итд. Људи су били на задацима, он је конкретно као и многи други био опкољен у касарни у Славонском Броду и бранио се. Попну се на црквени торањ и туку, митраљеско гнездо и не знам шта, ови узврате, сруше и сад је то ратни злочин. Суштина је заправо у систематском прогањању једног народа врло перфидно и кроз ове кривичне поступке. Поред ових бројки које сам рекао колико их је процесуирано за ратне злочине – према хрватским подацима 21500 Срба је процесуирано за оружан у побуну било својевремено. Ми ћемо, ова генерација Срба, не само из Хрватске, али ништа биље није ни са осталима ни у Словенији, Косово, Босна. Они ће нас гањати док смо живи. Ако неко дожииви 97 или 100 година исто ће га хапсити ко сада из Другог свет рата нацисте што хапсе.

У чему је суштина – суштина је што се сви они понашају као победници, једино се ми понашамо, генерално, као поражени и као злочинци. Признајемо ми и пораз и да смо „лоши мимци“ и да смо „злочинци“…

КМ Новине: И све радимо да то докажемо?…

Штрбац: Управо то је – то је нека, како ја то гледам стратегија државна. Ево рецимо бившим генералима, па једној групи са Бенковачког подручја… Свима који су били команданти војних јединица, шефови полиције и територијалне одбране – покренута је истрага.

Њима Хрватска ставља на терет све што се десило у четири године на том подручју – сваку крађу, сваку пљачку, свако паљење куће, свако убиство, све све све њима ставља без обзира кад је ко био на којој дужности и директно им кући шаљу, на кућну адресу им шаље тај пакет и они као обичну пошту примају, препорука обична.

Иако у законима нашим и у тим међудржавним уговорима, споразумима пише да не може пошта са суда једне државе ићи на другу странку, мора ићи дипломатским путем. И онда ја устанем прошле године и пишем неку своју колумну и прозивам ову државу. И тамо још упоредим када неко напише ћирилицом и пошаље адресу ћирилицом у Загреб, они врате и кажу незаконито…

Не знају да читају и онда тамо нека директорица поште каже тако пише у некаквим актима те међународне асоцијације пошта. А ми имамо споразуме међудржавне, имамо своје законе који каже „држава мора имати увида због чега јој општужује нека друга држава њене грађане“ посебно због ратних злочина, њених држављана. И онда су већина судова и тужилаштава почели да достављају дипломатским путем, а ево истој тој групи у петак ме обавештавају како им је стигла у току дана, сада више није решење о покретању истраге него оптужница на кућну адресу. Шта да раде? – мене питају, а не државу. Велим људи јесам вас задњи пут учио – не примајте то, враћајте, нека поштар наш напише да је то незаконито (ко што су они написали да је ћирилица незаконита), а ово јесте незаконито.

Не може се тако уручивати, нека упуте дипломатским путем. Дипломатским путем значи да правосуђе, министарство правосуђа то упути што добије из Хрватске надлежном суду или тужилаштву и тај суд или тужилаштво позива дотичнога на кога је адресовано и уручује му и он потписује пред њима на записник да му је уручена оптужница, пресуда или решење о отварању истраге. Ту држава прави и контролу, држава мора знати шта (на њеној територији) ради друга држава. Да нисам ја устао нико то не би ни приметио.

Са Савом Штрбцем, директором Документационо информационог центра „Веритас“ разговарао Стево Мрђен / КМ Новине

www.kmnovine.com/2015/07/gone-nacisti.html

Прочитај без интернета:
1 глас