Пише: Игор ПШЕЊИЧНИКОВ, саветник директора РИСИ, за РИА Новости
ДОНАЛД Трамп је победио на председничким изборима у САД. За многе неочекивано. Чак и непоправљиви оптимисти су говорили о супротном, пошто су на страни Хилари Клинтон били цео естаблишмент, све корпорације, сви који доносе одлуке у САД. И, мало ко је сумњао да ће сва та сила Трампа срушити, на овај или онај начин.

        Нису га срушили.

        Међу много руских коментара о председничкој кампањи у САД тешко да се могу да наћи два-три који би, осим свега осталог, описали, ја бих рекао, онтолошку разлику између програма двају кандидата. О тој разлици у Русији се говорило и писало онако успут, без улажења у детаље. Међутим, та разлика између Клинтонове и Трампа – судећи по многобројним чланцима и коментарима у америчкој непрестоничкој штампи – била је веома значајна за Американце. Ради се о односу кандидата према сексуалним мањинама.

Толеранција vs породичне вредности

        С једне стране барикаде је била Обамина администрација, у чије време је донето толико закона у корист LGBT заједнице колико није донето у време свих других председника. Са исте стране је била и протеже садашње администрације – Клинтонова, која је намеравала да настави ту политику. А са друге стране је била „једноспратна Америка“ с њеним традиционалним вредностима породице и брака, која је покушавала да се супротстави Обаминим новотаријама и плановима Клинтонове да још прошири права LGBT заједнице.

        У Русији се о томе мало писало, није се томе, очигледно, придавао нарочити значај, или се није сматрало да о томе треба много говорити. Међутим, питање повећања утицаја LGBTзаједнице на америчко друштво било је једно од првих на унутарполитичком дневном реду током предизборне кампање.

        И резултати председничких избора 2016. године неочекивано су показали да већина Американаца уопште није биомаса, како су многи код нас навикли да мисле. Американци сз гласали за традиционалну породицу и против тога да њихову децу у школама и на факултетима уче „вредностима геј културе“.

        За Хилари су говорили да су за њу све мањине. Приметићу да су то биле, пре свега, сексуалне мањине. Зашто? Зато што су се Клинтонова, као бивши државни секретар у одлазећој администрацији, и сам Обама показали као непоколебљиве присталице „слободе родног идентитета“ или, у преводу на нормалан језик – слободе нетрадиционалних полних односа.

„Родни идентитет“

        Борбу за ту слободу Обамина администрација ставила је на централно место.

        Председник Обама је 6. децембра 2011. године објавио свој меморандум „Међународне иницијативе за унапређење људских права лезбејки, гејева, бисексуалаца и трансродних особа“. У њему се, између осталог, наводило да је „борба против дискриминисања лезбејки, гејева, бисексуалаца и трансродних особа (LGBT) глобални задатак“, и да има „централно место у привржености САД јачању људских права“.

        Клинтонова је промовисала ту иницијативу, у својству државног секретара, и намеравала је да спроводи ту исту политику као председник САД.

        У јуну 2015. године Врховни суд САД донео је изузетно значајну пресуду за историји Сједињених Држава, обавезавши власти свих држава да региструју истополне бракове. Ускоро је истополним породицама дозвољено да усвајају децу на територији свих 50 држава: 31. марта 2016. године федерални судија је укинуо забрану усвајања деце од стране истополних парова, која је још увек важила у последњој држави – Мисисипију.

        Процес давања законске заштите „слободи родног идентитета“ у САД није се зауставио ни у последњој години Обамине владавине.

        Његова администрација је 13. маја 2016. године шокирала становништво земље, а нарочито родитеље школараца, инструкцијом о „забрани дискриминације на основу родног идентитета“.

        Тог дана су министарства правде и просвете САД издала заједничку инструкцију свим државним образовним установама земље која забрањује „дискриминацију на основу родног идентитета, укључујући дискриминацију засновану на трансродном статусу студента“.

        Да би било потпуно јасно о чему се ради: у инструкцији двају америчких министарстава даје се тумачење шта је то „родни идентитет“. То је, наводи се у документу, „унутрашње осећање рода појединца. Лични родни идентитет може да се разликује од пола који је одређен приликом рођења, или да се поклапа са њим“.

        За оне којима још увек није јасно, у инструкцији се наводи да је „пол одређен приликом рођења оно што пише у дететовој матичној књизи рођених, а „трансродне особе су појединци чији се родни идентитет разликује од пола који је одређен приликом рођења“.

        Та инструкција обавезује школе да имају „трансродне“ тоалете, свлачионице и просторије за туширање. Ученик мушког пола који изјави да се „осећа као девојчица“, према тој инструкцији, мора да добија могућност да врши нужду у женском тоалету итд.

        Учитељи морају да дозволе „трансродном“ ученику, који себе сматра девојком, да спава у соби са девојкама.

        При чему школско руководство под претњом одговорности пред судом нема право да говори девојкама и њиховим родитељима да је у истој соби са њиховим кћеркама спавао биолошки мушкарац.

        Е сад, тим новотаријама Обаме и њиховом проширењу од стране Клинтонове супротставила се „једноспратна Америка“, то јест – Трампове присталице.

Традиционална Америка се противи

        Доналд Трамп, узгред, током целе изборне кампање није ни реч рекао о сексуалним мањинама. Међутим, свима је и без тога било јасно на чијој је страни „несистемски“ Трамп. Слободно су о томе могли да говоре само они који нису претендовали на председничку функцију.

        У САД није било мало оних који су јавно назвали апсурдним налоге државе о „слободи родног идентитета“. Тринаест држава је одбило да спроводи инструкције Обамине администрације о „трансродним“ тоалетима. Гувернер Северне Каролине Пет Мекрори је изјавио да „тај нови налог владе противречи здравом разуму и основним друштвеним нормама, омогућавајући мушкарцу да користи женске тоалете, просторије за туширање и свлачионице“.

        Хилари Клинтон би постала настављач Обамине „родне“ политике. Она је саопштила да, уколико постане председник, намерава да потроши 500 милиона долара као помоћ програму „недискриминисања“ школараца и студената који себе убрајају у сексуалне мањине. О томе се директно говорило на изборном сајту Клинтонове.

        Многи у Сједињени Државама су оценили да Клинтонова намерава да на рачун пореских обвезника „награди“ либералне државе и истовремено казни конзервативне државе, које су одбиле да спроводе инструкције о заједничким тоалетима.

        Наравно, борба на америчким изборима се није водила само око тога где ће вршити нужду сексуалне мањине. Али, за обичне Американце то је било једно од најважнијих унутрашњих питања. А спољна питања их нису интересовала превише.

        Како год да окренеш, испоставља се да су се копља ломила у борби за или против LGBT. У то је тешко поверовати, уосталом, као и у постојање наведене инструкције америчких министарстава правде и просвете.

        Традиционална Америка се супротставила. И одржала своју прву велику победу. Међутим, историја САД показује да тамо не влада онај који је изабран, већ веома велики новац и они који га поседују.

        Директна потврда тога је убиство америчког председника Џона Кенедија 1963. године.

fakti.org/rossiya/medija-menju/sudar-trampa-i-klintonove-bio-je-i-sudar-porodicne-i-lgbt-amerike

Прочитај без интернета:
4 гласa