ЕВО ЗАШТО – КО ГОД ВЛАДАО У БЕРЛИНУ И ТОКИЈУ – НЕМАЧКА И ЈАПАН НЕМАЈУ СВОЈУ СПОЉНУ ПОЛИТИКУ

  • Немачка елита се бира и проверава у Сједињеним Државама. Политичку контролу над Немачком Вашингтон врши преко организација, као што је Амерички Савет за Немачку. Штавише, како је приметио у својој књизи „Немачка карта. Тајна игра тајних служби“ немачки генерал Герд-Хелмут Комоса, још 21. маја 1949. године Сједињене Државе и Немачка су потписале тајни државни споразум, у којем су за период до 2099. године (!) прописани услови државног „суверенитета“ Савезне Републике Немачке
  • Американци у Јапану имају четири гигантске војне базе. „Мисава“ је једини комбиновани војни објекат у западном Тихом океану. У њој је дислоцирано 35-то ловачко крило Пацифичке авијације САД. Центар контроле безбедности у „Мисави“ се сматра једном од највећих копнених станица глобалног система електронске обавештајне службе „Ешалон“. А „Кадена“ је највећа авио-база САД у Јапану. У њој је дислоцирано 18-то крило ратне авијације САД. У њој је такође седиште америчке команде поморских операција на Окинави
  • Ако Велика Британија изађе из ЕУ – то ће бити снажан ударац не само ЕУ, већ и америчкој неоколонијалној структури управљања Европом

Пише: Јуриј БАРАНЧИК

        ЈАПАНСКИ премијер Шинзо Абе отказао је планирану посету Русији због притиска који је на њега извршио Вашингтон.

        Упркос томе што је после сличног притиска Обаме у фебруару ове године Абе потврдио своју намеру да посети Москву у мају. Ипак, ничег чудног нема у томе – као што је окупиран од стране САД после Другог светског рата, Јапан такав остаје и данас. А окупиране земље – као што су Јапан, Немачка, Пољска, итд. – предугачак је списак земаља у којима САД имају војне базе – не могу имати своју самосталну и независну спољну политику.

        Жестока зависност од САД обезбеђује се уз помоћ неколико кључних фактора.

        Прво, школовањем јапанске елите на америчким универзитетима, где им се усађује амерички културно-цивилизацијски однос према свету.

        Друго, присуством четири велике војне базе, које омогућавају Америци да пројектује своју војну моћ у западном и северном делу Тихог океана.

        Треће, економска зависност Јапана од САД: око 20% јапанског извоза одлази на америчко тржиште. Осим тога, Јапан је други највећи (после Кине) држалац америчких хартија од вредности – 1.1 билион долара.

        Ако са ове позиције погледамо Немачку, видећемо истоветну слику.

        Немачка елита се бира и проверава у Сједињеним Државама. Политичку контролу над Немачком Вашингтон врши преко организација, као што је Амерички Савет за Немачку. Штавише, како је приметио у својој књизи „Немачка карта. Тајна игра тајних служби“ немачки генерал Герд-Хелмут Комоса, још 21. маја 1949. године Сједињене Државе и Немачка су потписале тајни државни споразум, у којем су за период до 2099. године (!) прописани услови државног „суверенитета“ Савезне Републике Немачке. Пре свега, Немачка мора да испуњава три обавезна услова.

        Прво, сваки нови канцелар Немачке је дужан да обавезно потпише у САД тзв. Канцеларски акт.

        Ова информација, највероватније, одражава реалне процесе, јер сваки нови немачки канцелар прву своју посету после именовања обавља у САД.

        Друго, САД врше контролу над немачким средствима за масовно информисање – над радио-станицама и телевизијама, штампаним медијима, филмском продукцијом, позориштем, музиком, школским образовним програмима, наставним плановима и тако даље.

        Извештаји немачких новинара о томе како сви они који не подржавају лојалност евроатлантском курсу бивају отпуштени и лишени средстава за живот – потврђују ову позицију.

        Треће, Савезна Република Немачка је дужна да чува златне резерве у америчким трезорима. Иако се покушаји Немачке да врати своје златне полуге из САД суочавају са озбиљним тешкоћама, Немци полако током три последње године изравнавају удео злата који се чува унутар земље, са својим златним резервама у Сједињеним Америчким Државама: „Немачка је по подацима 2015. године извезла из трезора Федералних резерви 99.5 тона злата.

        Од 2013. године, када је Берлин први пут обавестио америчку ЦБ о својој намери да врати златне полуге, из САД је извучено већ 189 тона.

        Међутим, програм се не тиче само трезора Сједињених Држава – у Франкфурт се допрема злато и из других централних банака.

        Највећу партију прошле године Немачка је вратила у домовину из Француске – 110,5 тона. За три последње године, репатријација је премашила 366 тона. Као резултат тога, почетком године, први пут у задњих неколико деценија, Централна банка Немачке чувала је више злата у земљи (41,5% у Франкфурту), него у структурама Федералних резерви у Њујорку (39,5%).

        А то је, поред самих САД, највећа, у политичком и економском смислу, држава западног света. Шта онда тек рећи о осталима, о Пољацима, Румунима, Украјинцима… Мада треба напоменути да се покрет отпора америчком тоталитаризму у Европи шири.

        „Сви политички центри Европе, укључујући Британију, захваћени су борбом народа и средње класе против уског слоја елитократије, који врши реалну контролу над земљама, само имитирајући демократију, слободу говора и избора ради одвлачења масе од места на којима се врши реално доношење одлука“.

        Референдум у Холандији о евроасоцијацији са Украјином само је потврдио овај тренд. Сада је на реду и Британија, у којој се, како показују анкете, сваке недеље број евроскептика само повећава.

        Ако Британија изађе из ЕУ – то ће бити снажан ударац не само ЕУ, већ и америчкој политици према Европи.

        Излазак Британије из ЕУ означиће почетак колапса америчке неоколонијалне структуре управљања Европом.

        Ако на референдуму у Великој Британији победе евроскептици, то ће дати новим и алтернативним политичким елитама у кључним земљама ЕУ пресудан аргумент у прилог исправности њиховог курса за спровођење независне спољне политике.

        Од посебног значаја за Русију је глас бивших царских престоница – Берлина, Беча, Париза и Мадрида. У таквом случају, стратешки савез ЕУ са Русијом постаје неизбежан. А распад Европске уније довешће до преиспитивања како потребе очувања NATO блока у садашњем облику, тако и до отварања питања новог концепта безбедности Европе, који је дуги низ година Москва предлагала својим европским партнерима.

        Али, не постоје само на европском сектору проблеми за амерички неоколонијални систем. Тако су, Саудијци изразили спремност да распродају имовину коју Краљевина има у Америци у износу од око 750 милијарди долара да би избегли њихово замрзавање после отварања поверљивог дела извештаја истраге о терористичком нападу 11. септембра 2001. године у Сједињеним Америчким Државама.

        Наравно, они имовину могу да продају, али то неће утицати на САД, јер ова средства, а углавном су то некретнине, и даље остају на територији Сједињених Америчких Држава.

        Зато ће много болнији за САД бити раскид војно-техничког партнерства са Саудијском Арабијом, јер су Саудијци били један од највећих купаца америчке војне опреме. Зато је управо Пентагон први пожурио да убеди конгресмене и сенаторе да не отварају поверљиви део извештаја о терористичким нападима 11. септембра.

        Генерално, Саудијци се могу бунити и протествовати, али, тешко да могу избећи поделу земље у складу са добро познатом „Петерсовом картом“. То, у принципу, одговара и руским интересима, јер ће у том случају, када Саудијци остану без вишка нафте, вехабизам, ИД и други милитантни јерес муслиманског света остати без извора финансирања. Међутим, овај рат ће бити жесток и показаће свима осталима пример земље која брани своје националне интересе. А ту спада и Европа.

        У 2017. години, у њој започиње нови изборни циклус, у којем, у случају успеха референдума о изласку Британије из ЕУ, нове политичке снаге апсолутно могу доћи на власт у целом низу земаља.

        Након тога, највероватније, Америци неће бити до потписивања споразума о трансатлантском партнерству, већ ће бити принуђена да покуша да опустоши Европу у хаосу грађанског рата, уз помоћ увезених преко Турске, Либије и других земаља арапског полумесеца „избеглица“ из ИД.

        Овакав развој догађаја у периоду 2017-2020. Даје одређени луфт Русији, која у овом периоду може и мора да се бави унутрашњим питањима – путевима, образовањем, здравством, пољопривредом, војском и тако даље, јер је само јака и независна Русија у стању да осигура безбедност и висок животни стандард својим грађанима. Тек онда треба размислити и о ситуацији на границама…

        База „Ацуги“ је највећа авио-база Морнарице САД у Тихом океану. У њој је дислоцирана ескадрила 5-ог крила палубне авијације, које се базира на носачу авиона George Washington.

        База „Мисава“ је једини комбиновани војни објекат у западном Тихом океану. У њој су распоређене јединице сва три рода америчких оружаних снага: копнене снаге, флота и војно ваздухопловство. У тој авио-бази је дислоцирано 35-то ловачко крило Тихоокеанске авијације САД. Центар контроле безбедности у „Мисави“ се сматра једним од највећих копнених станица глобалног система електронске обавештајне службе „Ешалон“.

        База „Кадена“ је највећа авио-база САД у Јапану. У њој је дислоцирано 18-то крило ратне авијације САД.

        У бази Кадена је такође седиште америчке команде поморских операција на Окинави.

        База „Јокота“ – главна транзитна тачка америчких оружаних снага на Далеком истоку. У њој је седиште 5-те ваздушне армије САД и удружених снага Сједињених Држава у Јапану.

        У Јокоти је дислоцирано 374-то транспортно авио-крило америчке авијације.

        Превео: Срђан Ђорђевић

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/svaki-novi-nemacki-kancelar-mora-da-potpise-akt-lojalnosti-americi

0 гласовa